Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(01-02-2020, 02:49 PM)смедерево Пише:  Био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, сматра се да је његовим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.У Смедереву је био председник Окружног суда.
О коме је реч?
Ђорђе Ценић? Јок

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Одговори

(01-02-2020, 05:35 PM)Бенито Пише:  
(01-02-2020, 02:49 PM)смедерево Пише:  Био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, сматра се да је његовим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.У Смедереву је био председник Окружног суда.
О коме је реч?
Аћим Чумић.

Грешка..

(01-02-2020, 05:35 PM)Шумадинац Пише:  
(01-02-2020, 02:49 PM)смедерево Пише:  Био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, сматра се да је његовим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.У Смедереву је био председник Окружног суда.
О коме је реч?
Ђорђе Ценић? Јок

Тако је Шумадијо!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

(30-01-2020, 10:55 PM)Бенито Пише:  " Имам осећај да је ово почетак једног дивног пријатељства." SmileSmileSmile
Рек'о ја. Јок
Одговори

У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.
Одговори

(01-02-2020, 10:58 PM)Александар Динчић Пише:  У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.


Можда Ваухник или Попов
Одговори

Нису они. Бенито, где си....
Одговори

Војни рок у Србији уведен је 1926. Колико је трајао?
Одговори

(01-02-2020, 10:58 PM)Александар Динчић Пише:  У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.
Дозволи да Ти преформулишем питање:
Ваухник је сазнао за план напада Немачке на Краљевину Југославију.
Попов је сазнао за план напада Јапана на САД.
Који југословенски обавештајац је сазнао за план напада Немачке на СССР?
Одговори

(02-02-2020, 12:27 PM)Бенито Пише:  
(01-02-2020, 10:58 PM)Александар Динчић Пише:  У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.
Дозволи да Ти преформулишем питање:
Ваухник је сазнао за план напада Немачке на Краљевину Југославију.
Попов је сазнао за план напада Јапана на САД.
Који југословенски обавештајац је сазнао за план напада Немачке на СССР?

Валтер?
Одговори

Како каже ХраброСрце, можда је Жарко Тодоровић.

Или можда један од браће Поповића. Или Угљеша или Жарко
Одговори

(02-02-2020, 12:27 PM)Бенито Пише:  
(01-02-2020, 10:58 PM)Александар Динчић Пише:  У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.
Дозволи да Ти преформулишем питање:
Ваухник је сазнао за план напада Немачке на Краљевину Југославију.
Попов је сазнао за план напада Јапана на САД.
Који југословенски обавештајац је сазнао за план напада Немачке на СССР?

Не, јасно сам питао: Черчилу је неко јавио из Београда. Ко?
Одговори

(02-02-2020, 12:53 PM)Mitic Пише:  Како каже ХраброСрце, можда је Жарко Тодоровић.

Или можда један од браће Поповића. Или Угљеша или Жарко

Није Валтер. Не ради се о војној личности.
Одговори

(02-02-2020, 12:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Војни рок у Србији уведен је 1926. Колико је трајао?

Две године и три месеца.
Одговори

(02-02-2020, 01:00 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 12:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Војни рок у Србији уведен је 1926. Колико је трајао?

Две године и три месеца.

Не. Десет година. Па је смањено на шест, па на четири.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним