[Бенито]

Можда Ратнички дом. Ово је био очајнички покушај

Зашто Ти је Ратнички дом пао на памет?

[Митић]

Можда Ратнички дом. Ово је био очајнички покушај

Зашто Ти је Ратнички дом пао на памет?

Зато што је Гестапо био ту и вршио мучења.

Помислих да није то, а очито да није

[Бенито]

У Београду су, као што знате, подигнуте многе зграде и задужбине, чију изградњу су финансирали људи искључиво за употребу других људи, а не за себе. Многи од њих никада нису ни ушли у зграде чију су изградњу сами финансирали. Многе од таквих примера поменули смо у квизу.
Али један аспект нисмо поменули.
Која зграда никада не би била подигнута да је ктитор знао чему ће послужити?

Број 1 по овом питању, без сумње, је зграда Официрског дома у Београду, на углу улица краља Милана и Ресавске. По налогу краља Александра Обреновића и његовим новцем зграду Официрског дома су пројектовала двојица виђених српских архитеката Илкић и Рувидић. Краљ Александар Обреновић је зграду Официрског дома наменио "официрима моје војске, да имају где да се опусте и забаве". Зграда је подигнута 1895. године.
Осам година касније, управо из зграде Официрског дома кренула је главна група официра завереника и исте ноћи убила краља Александра Обреновића и краљицу Драгу.

[Бенито]

Да отројчимо са питањима о занимљивим историјама и урбаним тајнама Београда. Могуће да је било питање, али да поновимо:
Само једна зграда у Београду имала је (више нема) фонтану унутар зграде. Та зграда и данас постоји. Која је то зграда?

[Милослав Самарџић]

То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?

[Митић]

То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?

Можда Југославија, Француска и САД

[Милослав Самарџић]

То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?

Можда Југославија, Француска и САД

Не, ниси погодио ни једну. Додуше каже Србија, не каже ЈУ, и отуда питање овде.

[Митић]

То ће Вукашин да ти одговори, а да питам ја ово:
Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање. Година је 1922. Издали га Британци и остали, он прави план за стварање новог фронта против бољшевика. Сматрао је да може рачунати на помоћ, укључујући и војну, само три државе, односно, народа. Којих?

Можда Југославија, Француска и САД

Не, ниси погодио ни једну. Додуше каже Србија, не каже ЈУ, и отуда питање овде.

Значи, Срби су један од народа. А остали би можда били Немци и Румуни

[Шумадинац]

Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање.

[Милослав Самарџић]

Мемоари генерала Врангела. Нису објављени на српском и тешко је питање.

Супер. Онда одговори на питање.

[Митић]

Да отројчимо са питањима о занимљивим историјама и урбаним тајнама Београда. Могуће да је било питање, али да поновимо:
Само једна зграда у Београду имала је (више нема) фонтану унутар зграде. Та зграда и данас постоји. Која је то зграда?

Бенито, не знамо која је зграда. Једва чекамо одговор

А да није неки хотел у питању

[Бенито]

Милослав је хладно прешао преко овог питања, а требало је ово да зна. Поготово као аутор филма "Заиста отписани".
То је зграда садашње општине Савски венац. Саградили су је Немци за своје високе дужноснике из Гестапоа, 1942. године. У доњем делу, где се и данас налазе шалтери општинских служби, налазиле су се канцеларије, а на горњим спратовима, где су сада канцеларије, налазило се десетак-дванаест луксузних станова, са најскупљом киријом у тадашњем Београду.
Иначе, одавно је време да неки историчар направи већу студију о архитектонском наслеђу националсоцијализма у Србији. Не због тога да би славили окупацију 1941-1944, него да би видели како су се комунисти служили имовином коју су направили окупатори. А служе се тиме и данас.

[Митић]

Који српски песник је у стихове ставио прање руку?

Наш песник је био савременик једног иностраног научника који је видео користи прања руку. Обојица су живели у 19. веку, с тим што је наш песник умро почетком 20. века

[Бенито]

Змај.