[Бенито]

Прво:
Који српски владика је завладичен у Русији и у којој цркви?

[смедерево]

Прво:
Који српски владика је завладичен у Русији и у којој цркви?

Његош, не знам у којој цркви.
п.с поставићу питање када га будем имао

[Бенито]

Сабор Казањске иконе Матери Божије у Санкт- Петербургу. Црква грађена по угледу на базилику Светог Петра у Риму. Сигурно најоспорованија црква у Русији, грађена сасвим ван православних канона. У њој се налази најчувенија икона Руске цркве, икона Матери Божије.
Његош је у њој завладичен уз присуство цара Николаја Првог Романова и комплетног Синода Руске цркве.

[Бенито]

Друго:
Од 1904. до 2001. године, најчувенији српски дневни лист Политика, осим када није ни излазио због окупације, на својој насловној страни имао је исто заглавље. За све то време, само у једном броју, само једног дана, учињен је преседан.
Кад је то било и због чега?

[Милослав Самарџић]

Може допуна овог питања:
''Политика'' је излазила и под окупацијом 1941-44, дакле Рибникар и екипа, све исто, али под другим именом. Којим?

[Бенито]

Ново време.

[Милослав Самарџић]

Није ''Ново време''.
Можда је датум 5. мај 1980? За твоје питање.
Ово није историја, али биће једног дана...
ТВ 02, бивша Б92, емитује квиз ''Столице''. Екипа оде у центар неког града, нађе саговорника, поставе столице и крену питања. Разговор се често покрива кадровима тог града, снимано дроном или са земље, тако да се лепо види какав је то град. Само у једном граду направљен је изузетак. Снимано је на почетку пешачке зоне, главна улица, али камера никако да оде десно, већ снима само право и лево. Чак и из дрона, камера не дие на десни део града, сем кад је дрон баш високо.
Који град је у питању и који споменик у центру тог града ова ТВ не сме да прикаже?

[Бенито]

Па, који него Ивањицу. Ако је то град.

---

Друго:
Од 1904. до 2001. године, најчувенији српски дневни лист Политика, осим када није ни излазио због окупације, на својој насловној страни имао је исто заглавље. За све то време, само у једном броју, само једног дана, учињен је преседан.
Кад је то било и због чега?

Тај број изашао је 18. септембра 1925. године. На врху је писало ЊЕГОШЕВ БРОЈ. То је био увод за 21. септембар, Малу Госпојину, када су мошти Његошеве из цркве цетињског манастира враћене на Ловћен, у тада нову цркву чију је изградњу финансирао краљ Александар Карађорђевић, који је и присуствовао чину преноса моштију, у својој јединој званичној посети Зетској бановини у свом животу.
Иначе, Његошеве мошти су избачене из цркве на Ловћену и пренете у Цетињски манастир 1916. године, за време аустроугарске окупације. Црквица на Ловћену је тада руинирана, јер је Беч планирао да на њеном месту постави споменик Францу Јозефу, аустроугарском цару.
Девет година касније, ствари су се вратиле на своје место. На жалост, Аустроугари су се после Другог светског рата вратили на место злочина и опет руинирали Његошеву гробну цркву. И то чине и данас.

[Милослав Самарџић]

Јесте, Ивањица, Дражин споменик.

[Бенито]

И треће:
Као " познавалац уметности" Јосип Броз Тито је тешко дозвољавао да се уништавају уметничка дела. Где наиђе појам " нестало уметничко дело", готово је стопроцентно сигурно да се оно налази негде у приватној збирци највиших руководилаца КПЈ или су продата богатим колекционарима широм света.
Но, постојали су и предмети који нису имали уметничку, али изузетну историјску вредност. Ти предмети су често уништавани да би се затро " великосрпски хегемонизам".
Посебан је случај једног предмета посебне историјске важности, а који су титоисти немилосрдно уништили током рата.
Који је то предмет?

[Перун]

Је ли слика или нешто друго?

[Бенито]

Није слика. Није била нека уметничка вредност, али је историјски важан предмет. Врло специфичан.

[Вукашин Петковић]

Може допуна овог питања:
''Политика'' је излазила и под окупацијом 1941-44, дакле Рибникар и екипа, све исто, али под другим именом. Којим?

Обнова, за кратко време главни уредник је био Милан Јовановић Стојимировић, затим Станислав Краков, од 1941. до 1943. године, када прелази у Ново време.

[Бенито]

И треће:
Као " познавалац уметности" Јосип Броз Тито је тешко дозвољавао да се уништавају уметничка дела. Где наиђе појам " нестало уметничко дело", готово је стопроцентно сигурно да се оно налази негде у приватној збирци највиших руководилаца КПЈ или су продата богатим колекционарима широм света.
Но, постојали су и предмети који нису имали уметничку, али изузетну историјску вредност. Ти предмети су често уништавани да би се затро " великосрпски хегемонизам".
Посебан је случај једног предмета посебне историјске важности, а који су титоисти немилосрдно уништили током рата.
Који је то предмет?

Његош је увидео брзо по доласку на власт у Црној Гори да гости који долазе у званичне посете нити желе да спавају ван цетињског манастира, нити могу у манастиру јер нарушавају монашке активности. Тада је решио да направи резиденцију у центру Цетиња. Да би употпунио " туристичку понуду" и смањио досаду странцима, одлучио је да купи билијарски сто. Његови Црногорци су на леђима донели билијарски сто из Котора на Цетиње. По том столу народ је Његошеву резиденцију назвао Биљарда.
Век касније, потомци оних Црногораца су под командом аустроугарског каплара, кренули да руше Његошеву резиденцију. Те 1942. године нису имали довољно динамита, али су резиденцију тешко оштетили. Бес су искалили на билијарском столу који су поцепали секирама.
Данас је Биљарда , иако се не ради о истој згради, резиденција данашњих владара Црне Горе. Без обзира на то, не пропуштају прилику да понизе Његоша, а да величају оног који је наредио рушење Биљарде, па су решили да том истом Брозу подигну споменик у центру Подгорице, што је јединствен случај у Европи ( да се комунистичком диктатору подиже споменик).