[Бенито]

Е, то ћеш ти одговорити.

[Милослав Самарџић]

Доктор Урошевић, не знам име.
Треће питање на исту тему:
- Шта је било са његовом кућом?

[Бенито]

Уселили се комунисти. Или је отели, па је срушили и направили још старију.

[Милослав Самарџић]

Уселили се комунисти. Или је отели, па је срушили и направили још старију.

Е па да си пратио списак жртава комуниста у КГ округу на нашем сајту, знао би.
Кућа је помињана пре 5-6 година, кућа у центру КГ дакле, у вези неке криминлане групе, па је тада запленила држава. Кућа је опустела одавно. Докторову децу, сина и ћерку, гуимназијалце, одвели су комунисти на ''добровољну радну акцију'' Брчко-Бановићи, и вратили их у лименим сандуцима, које нико није смео да отвара.
То није био једини такав случај.
То ти је кратка прича о комунизму.

Него:
- Који глумци су се најмање подносили? А да су глумили заједно.

[Бенито]

Легенда је да су то били Павле Вуисић и Чкаља. Али то није тачно. То сам лично чуо од Чкаљиног сина давно.
Мислим да су Мија и Чкаља били у добрим односима.
Љуба Тадић је исто био у добрим односима са већином.
Не знам на кога мислиш.
Жика Миленковић и Чкаља?

[Милослав Самарџић]

На Чкаљу и Пају. Наводно, Паја није глумео, он се понашао... а Чкаља је глумео, и по Пајином мишљењу преглумљивао...
Јел ти се Чкаљин син јавио пред одлазак на ТВ Сарајево?

[Бенито]

Ма јок, то је било пре 25 година када су снимили неку ТВ драму. То је режирао Чкаљин син, па сам седео са њима из екипе. Тада је он овима причао да је то измишљотина и да је тачно да нису говорили, али врло кратко пар дана. Тако да верујем њему , јер је и он глумио у Камионџијама. Потврдио је то неки тонац, који је био ту.
Тако да пусти те приче ових наших, иначе, јако писмених новинара.

---

Него, да ли је неко читао Време смрти?

---

Изгубио Милослав инспирацију.
Ајмо нови трилинг о , рецимо, књижевном делу Добрице Ћосића:
Наведите имена тројице официра српске краљеве војске који су били омиљени писцу за стварање књижевних ликова у тротомном делу Време смрти?

[Милослав Самарџић]

Читао сам Време смрти, али, одавно...

[Бенито]

Пажљиво су одабрана та три официра. То су били: тада ђенерал Живојин Мишић, тада мајор Драгутин Димитријевић Апис и тада пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа.
А зашто?
Па, зато што је требало пронаћи три официра, јунака тог рата, који су супростављени круни, а у ствари су јунаци и зналци који не могу да дођу до изражаја од "антинародне" династије.
Мишић је два пута пензионисан и два пута реактивиран за време Карађорђевића. То је био Ћосићу довољан разлог за ову поставку. Нема везе за Ћосића што је Мишић у миру скрајнут због утицаја Црне руке. Исто као што везе нема што га је врх државе враћао у службу директно у врх војске.
У другом случају, све је јасно. Апис је за Ћосића народни херој, ајдук који је незграпан, али прави, поштени српски јунак, кога круна сузбија у ослобођењу свесрпског народа. Као да је Апис измислио национални циљ ослобођења и уједињења, као да то није био циљ још у раној фази Првог српског устанка, па прожета кроз српску политику кроз читав 19 век, па ескалирала у почетку 20 века. Чак Апису приписује и негативности које нису научно доказане да је хтео да врши атентате широм Европе, да убије бугарског цара Бориса и немачког цара Вилхелма Другог. Код Аписа је Ћосић највише успео да залуди Србе и да нам замути историју. Преко Аписа је почело, управо од Ћосића, да се ствара лажни историјски лик Мустафе Голубића.
Трећи је пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа, који је остао неправедно заборављени јунак ослободилачких ратова. Кајафа му је требао искључиво због тога што није волео престолонаследника Александра и што је учесник чувене анегдоте између два рата, када је краљ Александар Карађорђевић у шетњи Београдом пожелео да сврати код Кајафе. Анђелковић му је поручио преко ордонанса да " не прима посете четвртком".
Циљ трилинга Време смрти је данас јасан, а он је троструки:
прво- да се Први светски рат одвоји од Балканских ратова- тј да се из теме националног ослобођења и уједињења пређе у тему одбране "СР Србије"
Два- да се круна одвоји од било какве улоге у победи у Првом светском рату, односно да се " народ" стави у први план.
Три- да се кроз лажно представљање Првог светског рата, потврде комунистичке лажи о Другом светском рату у Краљевини Југославији , односно да се оправдају србијански партизани који су кренули у " устанак" , а заратили са четницима, јер су они " обичне слуге антинародне династије".
Зато је Време смрти било широко распрострањено дело, дистрибуирано на све могуће начине и експресно ушло у лектире средњих школа, а његов аутор напрасно ушао у САНУ и доживео невиђену популарност. У исто време гајила се пажљиво слика о њему као дисиденту, што он никада није био.
Ово кукавичје јаје подметнуто Србима је апсолутно успело. То се видело у периоду ратовима деведесетих када су Срби васпитани на Времену смрти ратовали и политички вођени од Слободана Милошевића управо на онај начин како им је прописано у Времену смрти.
Време смрти је доказ да литература може да " мења свет". То је библија " србијанског комунизма" или " србијанског национализма".
Међутим, то није највећа улога Времена смрти у српској савременој политици и култури. Највећи је проблем што и данас, у доба када се иначе изузетно мало чита, данашњи Срби граде свој национални идентитет на делу Добрице Ћосића, без обзира да ли су га читали или не, јер они који владају српском културом, политиком и медијима су васпитани на том делу и само тако познају српску историју 20- ог века.

[Mitic]

Ово све стоји што је написао Бенито. Ево, она ставка под два-да се круна одвоји од било какве улоге у победи у Првом светском рату, односно да се " народ" стави у први план, може се видети у филму "Марш на Дрину".

Филм је стварно добар, али нема ту ни краља, ни краљевине. Рецимо, у једној сцени се појављује Степа Степановић. А има и она реченица коју изговара Бранко Плеша: "Не наређујем ни ја, ни ђенерал Степа, наређује Србија". (нема помена о краљевини).

А ону Ћосићеву максиму "Српски народ је добијао у рату, а губио у миру" слушао сам стално у основној школи. У ствари, многе ствари на часовима историје су потекле из Ћосићевих дела. Мислим да су и нека тумачења око Лондонског уговора исто потекла од Ћосића.

[Милослав Самарџић]

Браво, поручниче!

[Вукашин Петковић]

Трећи је пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа, који је остао неправедно заборављени јунак ослободилачких ратова. Кајафа му је требао искључиво због тога што није волео престолонаследника Александра и што је учесник чувене анегдоте између два рата, када је краљ Александар Карађорђевић у шетњи Београдом пожелео да сврати код Кајафе. Анђелковић му је поручио преко ордонанса да " не прима посете четвртком".

Ево једног прилога за биографију пуковника Кајафе.

[Mitic]

Гдин Милослав је помињао конвертибилност динара, а динар је 1918. године био јачи од круне. Ево једног документа

19. новембар 1918. - Утврђен курс динара и круне (100 круна = 50 динара).

ИАБ, УГБ, 1918, инв. бр. 3108, 158

https://www.facebook.com/180908415273554...=3&theater

[Бенито]

Друго:
После више од полувековног бављења тумачењем савремене српске историје, Добрица Ћосић је у једном од своја два тестаментарна дела дошао до закључка коју особину Срби највише воле.
Коју особину Срби највише воле по Добрици Ћосићу?