[Бенито]

Да ли је то нека досетка?

[Митић]

Лупио сам, али кад боље размислим, можда на списку уопште није било непосредних извршилаца злочина. За ове друге, можда је било много мање од 10. Додуше, у прошлом посту хтео сам да напишем да није било никог од усташа на тим списковима

[Бенито]

На тим списковима се налази 65000 лица, која се не налазе на територији СФРЈ, а која су учествовала у разним војним органима НДХ.
Од овога списка, на посебан списак издвојено је 5500 лица за које се поуздано сумња да су вршили или учествовали у извршењу тешких злочина над цивилима у НДХ.
Да ли су службе издале потерницу за њима у иностранству?
Нити једну једину.

[Митић]

Бенито, да ли су ти спискови били трајно важећи, пошто нису биле издате потернице? Како су на крају завршили ти људи са тих спискова, има ли негде податак?

[Бенито]

Завршили су тако што су основали бројну усташку емиграцију у Јужној Америци, Аустралији, западној и северној Европи, па и Канади и САД, само што се тамо нису експонирали као група.
Туђман их је позвао да се врате, и они су активно учествовали у власти 90-их у Хрватској. Данас њихови потомци владају Хрватском, попут Пленковића и осталих.

[Митић]

Да, све је тачно. Они су дошли у Хрватску да владају, а за нашу емиграцију није било ништа у Србији. И даље ови политичари причају о емиграцији као стубу развоја Србије, али ја нисам видео да има резултата. У ствари, причају само о емиграцији кад дођу избори

[Митић]

Може два питања, али знаћете одговоре

1. У коју бању је ишао краљ Петар Први Карађорђевић да лечи костобољу?

2. Против кога је вођена немачка операција "Овнујски хлеб"?

[Бенито]

Краљ Петар Први Карађорђевић је, по повратку у Србију 1903. године, сваког лета ишао у неку бању, а не само у једну. То су: Сокобања, Рибарска бања, Бања Ковиљача, Врањска бања.....

[Митић]

Ја сам мислио на Врањску бању, јер је тамо ишао више пута да лечи костобољу и боравио је доста дуго (барем сам тако запамтио)

[Милослав Самарџић]

Колике губитке су четници нанели Албанцима - највише у једној борби - током Другог светског рата?

[luka.luke]

Да, све је тачно. Они су дошли у Хрватску да владају, а за нашу емиграцију није било ништа у Србији. И даље ови политичари причају о емиграцији као стубу развоја Србије, али ја нисам видео да има резултата. У ствари, причају само о емиграцији кад дођу избори

Слабо емиграцију помињу, више дијаспору.

[Митић]

Колике губитке су четници нанели Албанцима - највише у једној борби - током Другог светског рата?

Ај да пробам, у једној борби можда 400-500

---

Може два питања, али знаћете одговоре

2. Против кога је вођена немачка операција "Овнујски хлеб"?

"Немци не одустају, већ предузимају нову акцију названу "Овнујски хлеб". Циљ је уништење јединица Милутина Јанковића и Даче Симовића (Први равногорски корпус). Акција је, такође, неуспешно завршена 5. новембра 1943. Рањен командант једног СС батаљона".

Др Душан Пандуровић и Ђура Јаношевић, "За краља и отаџбину 1941-1945", стр. 27

[Милослав Самарџић]

Погинуло и рањено 70 припадника албанске милиције, фебруар 1944, борба против Јаворског корпуса код Новог Пазара, немачки извештај.

За ту операцију сам знао, али на немачком, ваљда Хербстнебел. Једна од четири у низу, свима су имена на немачком код Авакумовића. Јеси ли сигуран да је ово добар превод, не звучи нешто убедљиво?

[Митић]

Погинуло и рањено 70 припадника албанске милиције, фебруар 1944, борба против Јаворског корпуса код Новог Пазара, немачки извештај.

За ту операцију сам знао, али на немачком, ваљда Хербстнебел. Једна од четири у низу, свима су имена на немачком код Авакумовића. Јеси ли сигуран да је ово добар превод, не звучи нешто убедљиво?

Овај дан сам много лош био са бројкама, али биће боље.

"Зато су извели операцију "Хамелброт" против јединица Милутина Јанковића и Даче Симовића, који су још раније били трн у оку окупатору и његовим сарадницима. У том подухвату, који је завршен 5. новембра 1943. године, михаиловићевци су ранили једног команданта СС батаљона". 72

72 Т-501-253-000705

Иван Авакумовић, "Михаиловић према немачким документима", ИСИ Београд, 2004. године, стр. 242