(18-11-2019, 02:11 AM)Бенито Пише: Да ли је Милан Недић и пре напада на Краљевину Југославију радио за Абвер или неку другу немачку обавештајну службу?
Ево о чему се заправо ради.
Добривоје Божић је остао познат у српској историји као човек који је конструисао најсавременији и најбољи систем кочења железничких вагона. То га је обогатило, али и неповратно обележило. Писали смо о томе на квизу.
Међутим, Добривоје Божић је био један од највећих иноватора и конструктора у српској историји. Практично, он је био пионир аутоматике. Имао је 36 до сада потврђених патената, као и неколико тзв поновљених.
Средином тридесетих година двадесетог века, Божића је опседало само једно питање- како бити технолошки супериорнији од Немаца за које је био сигуран да ће поново војно напасти Србију.
Конструисао је млазни пулсирајући мотор и сасвим га заокружио и припремио за израду средином 1939. године. Пројекат је предао министру војном генералу Милану Недићу и члановима главног ђенералштаба, 06.11. 1939. године. Чекао је неколико месеци на одговор, а када је он стигао, могао је да прочита "прескупо и неизводљиво". ОВАЈ ДОКУМЕНТ ЈЕ НЕДАВНО ПРОНАЂЕН У АРХИВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
Добривоје Божић одлази у Француску почетком 1940. године и у тамошњем институту за патенте подноси захтев за одобрење патента млазног пулсирајућег мотора. Патент му је одобрила тек Вишијевска влада 02.04. 1941. године.
Дуго година после рата догодила се једна изложба у Торонту, на којој је представљен V1, или ФАУ 1 ракета, претеча крстареће ракете коју су Немци користили у јуну 1944. године када су бомбардовали Енглеску овим пројектилом. Том приликом, Добривоје Божић, који је тада живео у Канади, посетио је изложбу и рекао да се мотор ФАУ1 од његовог пројекта разликује само у томе што су дуплирали мотор.
Да се вратимо на 1939. годину: 6. новембра је Божић предао пројекат министарству војном у Београду. Већ 9. новембра 1939. године, случајно или не, Луфтвафе је одобрио истраживања у области млазних мотора. Резултатима нису били задовољни. Међутим, немачке авио-компаније су наставиле истраживања, користећи и ресурсе Луфтвафе и остатка Вермахта и пробале разне врсте млазних мотора на простору Норвешке. Онда се појавио нови конструктор у Хенкелу, инжењер Роберт Ласер и наводно дошао сам до решења млазног пулсирајућег мотора. Тада је Луфтвафе и одобрио пројекат и почела је израда ФАУ1.
Дакле, очигледно је да су Немци били одлично упознати са пројектом Добривоја Божића. Он их њима није сигурно дао. По свој логици ствари, они су дошли до тог пројекта окупацијом Француске или окупацијом Краљевине Југославије.
Међутим, датум када је Божић предао пројекат млазног пулсирајућег мотора министру војном владе Краљевине Југославије, генералу Милану Недићу, односно 06.11.1939. године, и датум када је Луфтвафе одобрио даља истраживања на изради сличне летелице, односно 09.11. 1939. године, доводе у сумњу сва досадашња веровања.
Треба подсетити да је генерал Милан Недић у том периоду доживљавао најблиставије тренутке своје војно-политичке каријере, уважен и поштован од политичког врха. Тачно годину дана касније, у новембру 1940. године, генерал Милан Недић је смењен са места министра војног у време италијанског напада на Грчку. Тада је Недић и оптуживан од многих лица, а нарочито официра, да ради за Немце и Силе Осовине.
На жалост, српска историографија као да не осећа потребу да овако важно питање обради на прави начин и то тако што би се консултовали немачки архиви, а нарочито архив Абвера.
Зато и немамо одговор да ли је Милан Недић за време Другог светског рата био "српска мајка" или је био стара, предратна немачка шпијунчина.