Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Где се према турским пописима из 15.века налазила средњовековна област Кучево?

(07-12-2019, 01:52 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(06-12-2019, 06:53 PM)ХраброСрце Пише:  
(06-12-2019, 06:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  Који је последњи главни град средњевековне Србије?

Купиново?

У ствари Купиник. Тако се тада звао.
Није.
Купиник је био претпоследњи.

Ако рачунаш цара Ненада Суботица.
Одговори

(07-12-2019, 09:28 AM)пек. Пише:  Где се према турским пописима из 15.века налазила средњовековна област Кучево?

(07-12-2019, 01:52 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(06-12-2019, 06:53 PM)ХраброСрце Пише:  
(06-12-2019, 06:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  Који је последњи главни град средњевековне Србије?

Купиново?

У ствари Купиник. Тако се тада звао.
Није.
Купиник је био претпоследњи.

Ако рачунаш цара Ненада Суботица.
Не рачунам га, није био наследни владар, био је што се каже ''ад хок''.
И био је устаник, није имао државу.
Одговори

(07-12-2019, 09:57 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(07-12-2019, 09:28 AM)пек. Пише:  Где се према турским пописима из 15.века налазила средњовековна област Кучево?

(07-12-2019, 01:52 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(06-12-2019, 06:53 PM)ХраброСрце Пише:  
(06-12-2019, 06:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  Који је последњи главни град средњевековне Србије?

Купиново?

У ствари Купиник. Тако се тада звао.
Није.
Купиник је био претпоследњи.

Ако рачунаш цара Ненада Суботица.
Не рачунам га, није био наследни владар, био је што се каже ''ад хок''.
И био је устаник, није имао државу.

Онда је су последњи Павле Бакић и Стефан Шиљановић. Шиљановић је столовао у Валпову.
Одговори

За авионе ВВКЈ треба гледати по типовима.
https://www.wikizeroo.org/index.php?q=aH...29zbGF2aWE

Ловаца је било 108 савремених (Ме109, Харикен, ИК-3), и још 40ак застарелих. Било је 150 савремених бомбардера.
Било је и доста других авиона.

Проблем је што су и савремени ловци, иако углавном истог типа као и немачки (Ме-109), имали слабији мотор, муницију и мање искусне пилоте, тако да је ту била значајна и квантитативна и квалитативна разлика.
Одговори

(07-12-2019, 02:35 AM)Бенито Пише:  Митићу, навео сам према Велимир Терзић, Слом Краљевине Југославије, књига 1, да не тражим страницу сада... То је преписани записник са седнице Крунског савета од 06.03. 1941. године. Нема факсимила, али не верујем да је Терзић мењао бројеве. Терзића нисам упознао, али Милослав Самарџић јесте, па може да посведочи да је тешко да би Терзић тако нешто урадио.
Друго је питање зашто је генерал Петар Пешић на једном месту изрекао једну, а на другом другу цифру.
Уједно тиме и да одговорим Милославу. Ако је Пешић лагао о броју ратних авиона, он није лагао Мачека, јер су обојица са Куловцем били изразито за потписивање протокола о приступању Тројном пакту. Он је тим податком можда хтео да фасцинира оне , попут др Раденка Станковића, који су били изразито против потписивања.

Да, да, нашао сам на стр. између 370 и 376 у "Слому Краљевине Југославије", књига 1.

И не тврдим да је Терзић или неко други нешто мењао, само кажем да се спомињу различите бројке. Сигурно је тих модерних борбенох авиона било око 300, а можда је горња цифра од 400 авиона који су учествовали у Априлском рату.

Ево још неких података:

"Стари подаци за укупан број авиона такође су се нешто променили, уместо 812 (300 борбених и 45 помоћних у ОпВ, 100 армијских у АВ и
367 школских), највероватније се ради о 911 (314 борбена и 65 помоћних
у ОпВ, 87 армијских у АВ и 445 школских у ПозВ).

Укупан број борбених авиона (у ОпВ и АВ) који су учествовали у Априлском рату остао је скоро непромењен, уместо 400 (300 + 100) ради се о 401 (314 + 87), с тим што је донекле промењена структура припадности (повећан број борбених
авиона ОпВ на 314, а смањен број извиђача АВ на 87).

С друге стране, однос између броја авиона модерних и застарелих борбених типова (281 : 120, тј. 2,34 : 1) говори да је нешто испод трећине (углавном извиђачких типова и нешто ловаца) било застарело. Једину реалну борбену снагу у Априлском рату представљали су модерни авиони, укупно 281 авион – 111 ловаца (55 Ме-109, 46 Харикена, 1 ЛВТ-1, 7 ИК-3, 1 Потез 63, 1
Ме-110), 154 бомбардера (51 Бленхајма, 63 До-17К, 40 СМ-79), 9 даљних
извиђача (Бленхајма) и 7 осматрачких авиона (Рода).

Погледати следећи линк, стр. 386-387, 388

https://arhivpozarevac.org.rs/Dokumenta/...va%204.pdf


Извињавам се ако, можда, оптерећујем форум Smile
Одговори

(07-12-2019, 10:01 AM)ХраброСрце Пише:  
(07-12-2019, 09:57 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(07-12-2019, 09:28 AM)пек. Пише:  Где се према турским пописима из 15.века налазила средњовековна област Кучево?

(07-12-2019, 01:52 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(06-12-2019, 06:53 PM)ХраброСрце Пише:  
(06-12-2019, 06:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  Који је последњи главни град средњевековне Србије?

Купиново?

У ствари Купиник. Тако се тада звао.
Није.
Купиник је био претпоследњи.

Ако рачунаш цара Ненада Суботица.
Не рачунам га, није био наследни владар, био је што се каже ''ад хок''.
И био је устаник, није имао државу.

Онда је су последњи Павле Бакић и Стефан Шиљановић. Шиљановић је столовао у Валпову.
Они нису имали државу, у међувремену је нестала Српска деспотовина у Срему, 1521. године.
Када се деспот Ђорђе Бранковић, мислим 1497, повукао у манастир, наследио га је Стефан Бериславић, који је престоницу пренео у Брод, данас Славонски брод. Дотле се простирала деспотовина.
Али могуће да је поново враћена у Купиник. Нема ово нигде тачно да се прочита, ако неко зна, нека дода.
Одговори

Где се по турским пописима налазила област Кучево? Крајем 19.века месту Крушевица ( или Горња Крушевица) су дали име Кучево јер су ту мислили да се налазило средњовековно Кучевоали кад су прочитали турске дефтере пронашли су да се Кучово налазило на другом месту.
Одговори

(07-12-2019, 03:21 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(07-12-2019, 10:01 AM)ХраброСрце Пише:  
(07-12-2019, 09:57 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(07-12-2019, 09:28 AM)пек. Пише:  Где се према турским пописима из 15.века налазила средњовековна област Кучево?

(07-12-2019, 01:52 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(06-12-2019, 06:53 PM)ХраброСрце Пише:  
(06-12-2019, 06:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  Који је последњи главни град средњевековне Србије?

Купиново?

У ствари Купиник. Тако се тада звао.
Није.
Купиник је био претпоследњи.

Ако рачунаш цара Ненада Суботица.
Не рачунам га, није био наследни владар, био је што се каже ''ад хок''.
И био је устаник, није имао државу.

Онда је су последњи Павле Бакић и Стефан Шиљановић. Шиљановић је столовао у Валпову.
Они нису имали државу, у међувремену је нестала Српска деспотовина у Срему, 1521. године.
Када се деспот Ђорђе Бранковић, мислим 1497, повукао у манастир, наследио га је Стефан Бериславић, који је престоницу пренео у Брод, данас Славонски брод. Дотле се простирала деспотовина.
Али могуће да је поново враћена у Купиник. Нема ово нигде тачно да се прочита, ако неко зна, нека дода.
Пек, извини, само да одговорим Милославу.
Не знам где си нашао за тај Брод, али то је доста климаво. Прво тај Стефан Бериславић био је дете када је дошао на место деспота, имао је свега 6 година, када му је отац умро. Његов отац Иваниш био је Хрват. Ћирковић не помиње тај Брод, можда Спремић, јер је он каријеру посветио последњим Бранковићима, али не сећам се.
Што се тиче Јована Ненада, не знам одакле ти аргумент да није имао територију, кад је добио признање и територије и деспотске титуле, час од Хабзбурга, час од оног Заплање, са којим је био у савезу, па се тукао са њим.
Тако да је, ако гледамо тако како си поставио проблематику, последња престоница јесте била Суботица, односно насеље сличног имена које се налазило у непосредној близини данашње Суботице.
Са друге стране, тако натегнуто гледано у смислу легалности, и ово са Павлом Бакићем је тачно.
Када се све то узме у обзир, тачан одговор је ипак-Купиник.
Одговори

Не знам више за Брод, можда сма код Ћоровића прочитао.
Али несумњиво тачан одговор је Купиник. До њега би требало променити у уџбеницима (Смедерево је сада), а остало могу бити хипотезе, теорије, шта год.
Одговори

Ако сам добро разумео Кучево се налазило између Велике Плане и Авале. Да ли је неко читао књигу " Смедеревски санџак од 1476.до 1560" од Еме Миљковић?
Одговори

Тешко да је неко овде читао ту књигу.
Одговори

Колико команданата корпуса је умрло од болести у Босанској Голготи?
Одговори

(09-12-2019, 06:39 PM)Бенито Пише:  Колико команданата корпуса је умрло од болести у Босанској Голготи?

Музикравић - тифус.
Одговори

Ппук. Страхиња Рогић.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним