[Бенито]

У смислу да је фалсификат или да је променио мишљење?

[Милослав Самарџић]

У смислу да је фалсификат или да је променио мишљење?

Није знао тачне податке 1990.

[Бенито]

А сад треће питање и права посластица:
" Време је да коначно схватимо: логор Јасеновац основан је још 1.децембра 1918. године, заправо и раније- оне олујне ноћи 1915. године, када је српска влада у Нишу за ратни циљ Србије прогласила братство са Хрватима и стварање унитарне Југославије. Знајмо: нож хрватског поглавника, адвоката Анте Павелића, већ је био сакривен у рукаву зубара Анте Павелића, само што се чекао "повијесни моменат" да се кама покаже и потегне."
Ко је ово и када рекао?

[Перун]

Вук.

[Бенито]

Браво, Перуне. Повика на Бокана, а ово је у ствари први рекао Вук Драшковић. То је било у његовом чувеном говору изговореном на Бадње вече 1990. године у Старој Пазови, на трибини Српске народне обнове. Млађи се не сећају, а ми старији одлично тог снимка где се види велики број брадатих људи на бини, а и један тотално ћосав , али се не чује шта говоре, него иде коментар. То је био иначе специјалитет ТВ Београд из тог комунистичког времена.
После смо сви по Србији тражили да неко набави говор Вука Драшковића, и то је прештампавано и фалсификовано.
Сад сам у Погледима с почетка 1990. године нашао тачан говор у интегралном облику. Говор је иначе одличан, осим овог катастрофалног пасуса, што је последица дружења са Добрицом Ћосићем.
Тако да знате, а чуо сам и да Вук понекад чита овај форум, да је Вук Драшковић писац романа о краљу Александру Карађорђевићу из 2018. године, 28 година раније о истој историјској личности имао сасвим другачије мишљење.

[Митић]

Не чуди ме за Вука Драшковића да мења мишљења. Човек се много променио у протеклих 30 година. У реду, то је његова лична ствар. Свако се мења, само је питање на који начин се одвија та промена.

А што се тиче Владимира Димитријевића, човек се упознао преко стручних историјских књига у издању Погледа и видео да Калабић није издајник.


Ево, још једно питање о нашим политичарима: Десетак месеци пре своје смрти, Зоран Ђинђић се састајао са једним човеком и кажу да је тај човек утицао на Ђинђића да промени своју националну политику пре него што је убијен марта 2003. године.

Без обзира да ли је уопште тачно да ли је тај човек утицао на Ђиниђића, он се састајао са тим човеком и долазио је код њега кући.

Ко је тај човек са ким се Ђинђић састајао? Знамо сви ко је он, више пута смо га помињали на форуму, а Бенито је написао добре анализе о раду и деловању тог човека

[Александар Динчић]

оне олујне ноћи 1915. године, када је српска влада у Нишу за ратни циљ Србије прогласила братство са Хрватима и стварање унитарне Југославије.

Није тачна ни година, нити закључак.

[Милослав Самарџић]

Поручниче, где нађе толике "Погледе"?

[Бенито]

оне олујне ноћи 1915. године, када је српска влада у Нишу за ратни циљ Србије прогласила братство са Хрватима и стварање унитарне Југославије.

Није тачна ни година, нити закључак.

То би Вуку требало да кажеш, а не мени. Барем оном Вуку са Бадње вечери 1990. године.
Али, не чуди мене ово. Да ли си слушао Љушића ономад у Ћирилици како лупета о Брозу? Па, Радован Дамјановић у низу интервјуа.... И низ свих тих историчара који су били на историји 70-их и 80-их година 20 века.
Они, и то одговорно тврдим, било да су професори на факултету, било да се на неки други начин у јавности представљају као историчари, појма немају о српској историји после 1903. године. Чак је и то блага оцена- они везе са везом немају.
А то је намерно урађено да би то био аутономан терен удбе, која је дала бефел Добрици Ћосићу да направи слику српског 20 века како одговара титоистима.
И сад се ми чудимо што је Вук Драшковић у то поверовао. Уосталом, као и сви за тим столом.
Није различито мишљење било ни у другим опозиционим странкама, нити у СПС. Сви су они тада били лоботомирани делом Добрице Ћосића.
Велика већина је то остала и данас.

[Бенито]

Поручниче, где нађе толике "Погледе"?

У подруму.
И морам да Ти кажем нешто:
Нисте ни свесни какав сте часопис правили. Свака част.

[Митић]

Пошто сад све може да се дигитализује, можда ће у скоријој будућности, ако Бог да, доћи и до дигитализације архиве часописа "Погледи". Онда ће будући истраживачи и историчари моћи да нађу цитате за своје радове

[ХраброСрце]

Не чуди ме за Вука Драшковића да мења мишљења. Човек се много променио у протеклих 30 година. У реду, то је његова лична ствар. Свако се мења, само је питање на који начин се одвија та промена.

А што се тиче Владимира Димитријевића, човек се упознао преко стручних историјских књига у издању Погледа и видео да Калабић није издајник.


Ево, још једно питање о нашим политичарима: Десетак месеци пре своје смрти, Зоран Ђинђић се састајао са једним човеком и кажу да је тај човек утицао на Ђинђића да промени своју националну политику пре него што је убијен марта 2003. године.

Без обзира да ли је уопште тачно да ли је тај човек утицао на Ђиниђића, он се састајао са тим човеком и долазио је код њега кући.

Ко је тај човек са ким се Ђинђић састајао? Знамо сви ко је он, више пута смо га помињали на форуму, а Бенито је написао добре анализе о раду и деловању тог човека

Мислиш на Мила Ђукановића?

[Митић]

Није у питању Мило Ђукановић.

У питању је Добрица Ћосић. Зоран Ђинђић се састајао са Ћосићем и често је долазио код њега кући. И обожавао је Добрицу Ћосића. То је рекао Милан Веруовић, шеф обезбеђења Зорана Ђинђића.

Погледати следећу емисију од 19:00

https://www.youtube.com/watch?v=lRlvjxTAfjs

[Александар Динчић]

оне олујне ноћи 1915. године, када је српска влада у Нишу за ратни циљ Србије прогласила братство са Хрватима и стварање унитарне Југославије.

Није тачна ни година, нити закључак.

То би Вуку требало да кажеш, а не мени. Барем оном Вуку са Бадње вечери 1990. године.
Али, не чуди мене ово. Да ли си слушао Љушића ономад у Ћирилици како лупета о Брозу? Па, Радован Дамјановић у низу интервјуа.... И низ свих тих историчара који су били на историји 70-их и 80-их година 20 века.
Они, и то одговорно тврдим, било да су професори на факултету, било да се на неки други начин у јавности представљају као историчари, појма немају о српској историји после 1903. године. Чак је и то блага оцена- они везе са везом немају.
А то је намерно урађено да би то био аутономан терен удбе, која је дала бефел Добрици Ћосићу да направи слику српског 20 века како одговара титоистима.
И сад се ми чудимо што је Вук Драшковић у то поверовао. Уосталом, као и сви за тим столом.
Није различито мишљење било ни у другим опозиционим странкама, нити у СПС. Сви су они тада били лоботомирани делом Добрице Ћосића.
Велика већина је то остала и данас.

Верујем да као историчар подржаваш моје мишљење о овом проблему. Пошто си цитирао Драшковића, одговорио сам на његово мишљење.
Није овде присутан па да одговорим и њему.

И верујем да и ти знаш и да ти је познато да је Нишка декларација, илити прокламовање ратног циља Краљевине Србије, било изнуђено решење у ситуацији када је требало или нестати (као држава), и као војска (са 120.000 избачених из строја, плус тифус пегавац) или опстати. Значи, да се ми нисмо желели везати за Хрвате и Словенце зато што их много волимо него зато што једноставно морамо да ратим програмом југословенске оријентације „крњимо“ територије на које претендују Антантини штићеници (Италија, Румунија и Бугарска) и најозбиљнији кандидати за улазак у исти војни савез. Србија је била партнер а не чланица Антанте. Победа у Колубарској бици представља идеалну прилику да се савезници ставе пред свршени чин баш тада. Зато је и заседање одржано 7. децембра, након сазнања да се Аустроугари повлаче. И понајвише зато што још није допутовао руски посланик који је имао задатак да интервенише против доношења истог програма. На крају, од свих дипломата који представљају земље српских савезника у рату доношењу декларације присуствовао је само један, а који је био бугарски агент.
Кратко и јасно, желећи да спречи германски продор са југа, Британија је подржала Србију у јулским догађајима и касније. Желећи да спречи продор са истока - Русија је подржала земљу краља Петра. Први, како би заштитили своје колоније на Блиском истоку а други да би уједињењем Србије и Бугарске заштитили Крим. Зато су последњи упорно тражили да се Србија и Бугарска нагоде по питању Македоније. А то је и Британцима одговарало.
Другим речима - савезништво из рачуна а не из љубави и традиционализма. Баш као и тај историјски документ од 7. децембра 1914. године.

. . .

Што се тиче осталих историчара и њихових гостовања могу само да кажем да им увек правилни закључци измичу.