05-03-2020, 12:25 PM
Који наш књижевник и путописац је био у родбинским везама са браћом Радовановић који су убили кнеза Михаила?
Квиз- Српска историја
05-03-2020, 04:14 PM
Тачно тако. Одговор је Љуба Ненадовић.
Ево још једно питање, да не заборавим
Арх. Милан Секулић је радио на обнови и реизградњи Палате "Албанија". О томе смо већ причали на Квизу.
А који архитекта је радио на пројектовању Палате "Албанија" у Београду?
Ево још једно питање, да не заборавим
Арх. Милан Секулић је радио на обнови и реизградњи Палате "Албанија". О томе смо већ причали на Квизу.
А који архитекта је радио на пројектовању Палате "Албанија" у Београду?
05-03-2020, 10:58 PM
Ђорђе Лазаревић је био конструктор палате Албанија, ако је то било питање.
05-03-2020, 11:21 PM
Тачан одговор на ово питање је арх. Миладин Прљевић.
Мада, постоје неки спорови око ауторства пројекта, историчари се окрећу овом решењу: на исти пиједестал постављају Миладина Прљевића, Бранка Бона, Милана Гракалића и конструктора Ђорђа Лазаревића.
Палата "Албанија" је изграђена у року од годину дана и издржала је најтежу пробу.
Godine 1944, u savezničkom bombardovanju Beograda, na
»Albaniju«, u kojoj se tada nalazio glavni štab radne
organizacije TOT, bačena je bomba teška pola tone.
Njeno podzemlje je pretvoreno u protivavionsko skloni-
šte za visoke nemačke funkcionere. Međutim, i nakon
eksplodiranja bombe u unutrašnjosti zgrade »Albanija« nije bila srušena,
uprkos potpunom uništenju jednog fasadnog stuba.10
Armirano-betonska konstrukcija arhitekte Lazarevića je tom prilikom
doživela svoju pravu probu, i to više nego uspešno.
.......
Palata »Albanija« jeste pravi reprezent međuratne
moderne arhitekture Beograda, koja i nakon šest decenija od svog nastanka pleni skladnim arhitektonskim
masama i solidnom konstrukcijom. Ona bez sumnje ulazi u vrh najboljih ostvarenja srpskog modernizma, pri
čemu najveće zasluge za njenu neprolaznu vrednost i lepotu pripadaju arhitektima: Miladinu Prljeviću,
Branku Bonu, Milanu Grakaliću i konstruktoru Đorđu Lazareviću.62
....
Fusnota
53) Prema mišljenju stručne kritike, »Albanija« se smatra veoma uspešnim rešenjem, što je, između ostalog, potvrđeno i 14. februara 2002. godine na Filozofskom fakultetu kada je vođen razgovor između arhitekte i publiciste Aleksandra Milenkovića i profesora Aleksandra Kadijevića i grupe studenata
(među njima je bila i autorka ovog rada, Milica Ceranić), upravo povodom ove tematike. Mišljenje arh. Milenkovića je, u najkraćim crtama, bilo da je delo vrlo uspelo, istančano, izbalansiranog ritma. On je naglasio i uspešno povezivanje sa okolinom, kao i delikatnost koja postoji kada su u pitanju ugaone zgrade.
Smatrao je da ne postoje slabosti u arhitekturi terazijske palate.
Takođe, kao odličnu zamisao naveo je i široku nadstrešnicu iznad portala koju zgrada poseduje.
Извор: Милица Церанић, "Историја и архитектура Палате "Албанија" у Београду", Часопис „Наслеђе“ број VI, 2005. година
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/...eranic.pdf
Мада, постоје неки спорови око ауторства пројекта, историчари се окрећу овом решењу: на исти пиједестал постављају Миладина Прљевића, Бранка Бона, Милана Гракалића и конструктора Ђорђа Лазаревића.
Палата "Албанија" је изграђена у року од годину дана и издржала је најтежу пробу.
Godine 1944, u savezničkom bombardovanju Beograda, na
»Albaniju«, u kojoj se tada nalazio glavni štab radne
organizacije TOT, bačena je bomba teška pola tone.
Njeno podzemlje je pretvoreno u protivavionsko skloni-
šte za visoke nemačke funkcionere. Međutim, i nakon
eksplodiranja bombe u unutrašnjosti zgrade »Albanija« nije bila srušena,
uprkos potpunom uništenju jednog fasadnog stuba.10
Armirano-betonska konstrukcija arhitekte Lazarevića je tom prilikom
doživela svoju pravu probu, i to više nego uspešno.
.......
Palata »Albanija« jeste pravi reprezent međuratne
moderne arhitekture Beograda, koja i nakon šest decenija od svog nastanka pleni skladnim arhitektonskim
masama i solidnom konstrukcijom. Ona bez sumnje ulazi u vrh najboljih ostvarenja srpskog modernizma, pri
čemu najveće zasluge za njenu neprolaznu vrednost i lepotu pripadaju arhitektima: Miladinu Prljeviću,
Branku Bonu, Milanu Grakaliću i konstruktoru Đorđu Lazareviću.62
....
Fusnota
53) Prema mišljenju stručne kritike, »Albanija« se smatra veoma uspešnim rešenjem, što je, između ostalog, potvrđeno i 14. februara 2002. godine na Filozofskom fakultetu kada je vođen razgovor između arhitekte i publiciste Aleksandra Milenkovića i profesora Aleksandra Kadijevića i grupe studenata
(među njima je bila i autorka ovog rada, Milica Ceranić), upravo povodom ove tematike. Mišljenje arh. Milenkovića je, u najkraćim crtama, bilo da je delo vrlo uspelo, istančano, izbalansiranog ritma. On je naglasio i uspešno povezivanje sa okolinom, kao i delikatnost koja postoji kada su u pitanju ugaone zgrade.
Smatrao je da ne postoje slabosti u arhitekturi terazijske palate.
Takođe, kao odličnu zamisao naveo je i široku nadstrešnicu iznad portala koju zgrada poseduje.
Извор: Милица Церанић, "Историја и архитектура Палате "Албанија" у Београду", Часопис „Наслеђе“ број VI, 2005. година
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/...eranic.pdf
06-03-2020, 02:51 AM
Култни филм "Били смо војници", са Мелом Гибсоном у главној улози, урађен је по аутобиографској књизи америчког генерала ирског поријекла, Хала Мура.
Пред полазак у рат у Вијетнам, п. пуковник Мур, питомац са Вест Поинта, у том моменту предавач је историје на војној академији.
Да није аутентична личност, могли би смо рећи да су као мотив искористили биографију једног америчког официра који је током рата боравио у Дражином врховном штабу. О коме се ради?
Пред полазак у рат у Вијетнам, п. пуковник Мур, питомац са Вест Поинта, у том моменту предавач је историје на војној академији.
Да није аутентична личност, могли би смо рећи да су као мотив искористили биографију једног америчког официра који је током рата боравио у Дражином врховном штабу. О коме се ради?
06-03-2020, 11:47 AM
06-03-2020, 11:53 AM
Први и трећи, тачно. Давидовић и Ћеловић.
Остају још петорица, међу њима председник и секретар Одбора.
Остају још петорица, међу њима председник и секретар Одбора.
06-03-2020, 12:09 PM
Да ли си сигуран да није Нушић? Бошко Обрадовић у некој новој књизи помиње Нушића као једног од првих у Народној одбрани 1909. години, на оснивачкој скупштини у Шапцу. Није ми књига при руци, али је вероватно користио неку литературу као извор.
Ајде, одговори... Баш је добро питање.
Ајде, одговори... Баш је добро питање.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 33 Гост(а)