15-08-2020, 09:14 PM
Крушевачки крај.
(14-08-2020, 11:05 AM)Александар Динчић Пише:(13-08-2020, 12:06 AM)Александар Динчић Пише: Како гласи званични назив јединица немачке војске, где су примани људи попут Савлета Милосављевића, Маријана Миковића, Мицка Брђанина и других.
Био сам убеђен да поручник зна због Савлета.
Одред агената предстојништва градске полиције и немачке службе безбедности - Краљево
Дакле, ДВАДЕСЕТА зараћена војна формација у Југославији (са каквим-таквим војним устројством и пропратном кореографијом). И после кажу да је у Југославији све једноставно за разумевање и истраживање.
1. Четници, 2. Партизани, 3. Недићевци (рачунајући граничну и пољску стражу и полицију), 4. Четници К.Пећанца, 5. Љотићевци, 6. Арнаути, 7. Балисти, 8. Албанци (Вулнетари, Скендербеговци и други облици жандармерије и војске), 9. Усташе, 10. Домобрани, 11. Муслимани (милиција и одреди Ханџар дивизије), 12. Бела гарда у Словенији, 13. Немци (са полицијским снагама), 14. Италијани (са полицијским снагама), 15. Бугари (са полицијским и антигерилским снагама), 16. Мађари (са полицијским снагама), 17. ВМРО, 18. Руси (Белогардејци и Козаци), 19. Хипо-помоћна немачка полиција, састављена од половине Немаца/фолксдојчера и половине Албанаца, као и Руса белогардејаца, 20. Одред агената српске и немачке тајне полиције (пола Срби –пола Немци).
Има ли краја...
(16-08-2020, 08:37 AM)ватхра Пише: Није вам ово добро Динчићу.
Које су то формације 6, 7 и 8?
Формација треба да има име и коме је одговорна.
Неке сте прескочили, нпр италијанске црнокошуљаше. Оперисали и после 1943.
Не могу Руси да буду једна, РЗК и 15 СС немају везе. А ту су и помоћни батаљон за осигурање пруге.
Код Немаца имате и легионарске јединице, СС сте делом поменули, затим Тот организацију, НСКК, ЕС у Славонији.
Мислим да је број формација ближи 50.
ватхра Пише:Неке сте прескочили, нпр италијанске црнокошуљаше. Оперисали и после 1943.Да ли мислите на задарске добровољце и сличне?
(15-08-2020, 09:42 AM)Милослав Самарџић Пише: Crkva je bila saborni hram Srpske pravoslavne crkve u kneževini. Pored toga što je podigao crkvu knjaz je, zajedno sa svojom porodicom i uglednim gostima, često posećivao i prisustvovao liturgijama koje su se u njoj održavale. Kasnije se sedište Srpske pravoslavne crkve preseljeno u Beograd, a crkva zadržava samo značaj za Požarevac i okolinu.Нисам нашао ништа за Пожаревац. Београдска митрополија је два пута имала седиште у Крагујевцу, од 1811. до 1813, и касније под Милошем, негде од 1830. до 1835. Дакле прва година не наводи се тачно.
Ово је са Википедије.
У књизи Престони Крагујевац пише да је до 1930тих код кнеза Милоша скоро сва администрација била напамет, без папирологије и формалности. Он је укинуо владу, влада је била где и он, тј. секретари и остало особље ишли су са њим. Постојала је само Књажеска канцеларија, па чак ни она није имала тај назив.
Ова књига је тек изашла, има много нових података. Видећи шта се каже по овом питању.
(17-08-2020, 03:56 PM)ОРЈУНА Пише: http://www.mourningtheancient.com/truth68x3x.jpg
Овде је мало бољи квалитет.
(17-08-2020, 10:17 AM)Бенито Пише: Да ли је икада неки српски боксер у неком бокс мечу победио неког од ових шампиона?