Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Неки лепи обичају негују се и данас по српским селима. У српским питомим селима овакви обичаји су раније највише долазили до пуног изражаја пред божићни пост, када и последњи заљубљени парови хитају да што пре ступе пред олтар.

По угледу на стара добра времена ни данас се не може замислити сеоска свадба у бољој кући без ЊЕГА. Поред младенаца ОН је тај који ће аранжирати свадбу од почетка до краја.
Окићен пешкирима, цвећем, ОН је тај који креће два дана пре венчања по селу са буклијом у руци и позива госте. Мора вијати све угледније домаћине, родбину и пријатеље куће. Праћен најбољим пријатељима крстари селом и објављује вест о весељу.

ЊЕГА бира младожењин отац међу свој зетовима. Мора да буде духовит, наочит човек и омиљен у друштву.

Кад се враћа са позивима, ЊЕГА дочекују девојке са свадбарским песмама. У кућу може да крочи тек кад се откупи новцем и вином из буклије.
У недељу, на дан венчања ОН је тај који уређује сватове. На путу до цркве брине се за ред. На челу поворка јаше поред барјактара.

Пред младином кућом први улази. Девојчиној мајци предаје буклију, а она њему поклања бардак са ракијом. Бардак иде редом и при сваком гутљају ОН виче: „Домаћин Бога моли!“....Поворка у глас одговара: „А ми сватови!“
Уз сличне узвике пију редом: кум, стари сват, ОН па остали. Кад се сви изређају ОН простире на земљу ћилим да на њега стане девојка кад је прствује старојко. Млада не може да се изађе из куће док ОН не скине тикву, окићену перјем, окачену о највише дрво у дворишту. Ако је ОН дебео узима заменика да се успуже, ако је јак, узима секиру и обара дрво.

После свадбеног обреда у цркви ОН постаје старешина трпезе. Управља гостима који се тада зову „послушници“, а који притом доносе јело и пиће из подрума. Ако нешто није у реду, сноси одговорност и биће само исмејан.

Кад весеље узме маха свако има право да га насамари , али се не сме љутити ако му буде то враћено на исти начин. Ако вино није добро сви гледају да му окаче реп од овце низ леђа.

У понедељак остаје на весељу само најближа породица и најбољи пријатељи. Ако још није добио дарове, пење се на кров са нарамком сламе и „пали кућу“. Често баца и цреп све док му млада не преда на дар гаће и кошуљу.
Кад се свадбена свечаност заврши, полази кући дарован богато, испраћен песмом и свирком до краја села.

* * *

Овај леп обичај готово је нестао по шумадијским селима као и селима која леже у сливовима Мораве и Расине. Ипак, у појединим селима, уз неке измене, може се и данас видети.

Питање гласи: „Како се некада звао ОН, који је недвосмислено централна личност свадбеног обичаја у српском селу... Како се ОН зове данас?
Одговори

Да није ПРВЉЕНАЦ
Одговори

Не. Има један други назив. Но, чуди ме да Шумадинци то не знају, пошто је њихов етнос много специфичнији од оног на југу Србије. Јер на југу су били Турци, па су неки њихови обичаји и очувани (највише изрази), док је у централној и западној Србији преовладао један други утицај. Када се стварала српска држава, највећи број вођа претходно је служио у аустријској регименти. Да би Карађорђе мало разбио тај изразито турски утицај, он је велики број Срба из Шумадије населио у сливу Нишаве, али и Тимока. Тако да су се и по тим селима неки од обичаја из централног дела могли временом сретати.

Ево мала помоћ... Постојећи назив временом је промењен из политичких разлога. Погледајте филм "Трећа срећа", и када Радош Бајић изговара ове горње речи: "Домаћин Бога моли! " А они му одговарају: "А ми сватови!" Наравно, ту се не спомиње прави назив тог што прати младожењу, са ракијом.
Одговори

Зове се кривак.
Одговори

Онда, војвода
Одговори

Стари сват.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

(24-10-2020, 01:25 PM)Александар Динчић Пише:  Неки лепи обичају негују се и данас по српским селима. У српским питомим селима овакви обичаји су раније највише долазили до пуног изражаја пред божићни пост, када и последњи заљубљени парови хитају да што пре ступе пред олтар.

По угледу на стара добра времена ни данас се не може замислити сеоска свадба у бољој кући без ЊЕГА. Поред младенаца ОН је тај који ће аранжирати свадбу од почетка до краја.
Окићен пешкирима, цвећем, ОН је тај који креће два дана пре венчања по селу са буклијом у руци и позива госте. Мора вијати све угледније домаћине, родбину и пријатеље куће. Праћен најбољим пријатељима крстари селом и објављује вест о весељу.

ЊЕГА бира младожењин отац међу свој зетовима. Мора да буде духовит, наочит човек и омиљен у друштву.

Кад се враћа са позивима, ЊЕГА дочекују девојке са свадбарским песмама. У кућу може да крочи тек кад се откупи новцем и вином из буклије.
У недељу, на дан венчања ОН је тај који уређује сватове. На путу до цркве брине се за ред. На челу поворка јаше поред барјактара.

Пред младином кућом први улази. Девојчиној мајци предаје буклију, а она њему поклања бардак са ракијом. Бардак иде редом и при сваком гутљају ОН виче: „Домаћин Бога моли!“....Поворка у глас одговара: „А ми сватови!“
Уз сличне узвике пију редом: кум, стари сват, ОН па остали. Кад се сви изређају ОН простире на земљу ћилим да на њега стане девојка кад је прствује старојко. Млада не може да се изађе из куће док ОН не скине тикву, окићену перјем, окачену о највише дрво у дворишту. Ако је ОН дебео узима заменика да се успуже, ако је јак, узима секиру и обара дрво.

После свадбеног обреда у цркви ОН постаје старешина трпезе. Управља гостима који се тада зову „послушници“, а који притом доносе јело и пиће из подрума. Ако нешто није у реду, сноси одговорност и биће само исмејан.

Кад весеље узме маха свако има право да га насамари , али се не сме љутити ако му буде то враћено на исти начин. Ако вино није добро сви гледају да му окаче реп од овце низ леђа.

У понедељак остаје на весељу само најближа породица и најбољи пријатељи. Ако још није добио дарове, пење се на кров са нарамком сламе и „пали кућу“. Често баца и цреп све док му млада не преда на дар гаће и кошуљу.
Кад се свадбена свечаност заврши, полази кући дарован богато, испраћен песмом и свирком до краја села.

* * *

Овај леп обичај готово је нестао по шумадијским селима као и селима која леже у сливовима Мораве и Расине. Ипак, у појединим селима, уз неке измене, може се и данас видети.

Питање гласи: „Како се некада звао ОН, који је недвосмислено централна личност свадбеног обичаја у српском селу... Како се ОН зове данас?

Код нас у Трстенику се зове војвода,мада ретко ко то поштује данас.
Одговори

Лука, Aleksandar S-тако је. Тачније, свадбени војвода.
Одговори

(24-10-2020, 10:42 AM)Бенито Пише:  Који високи Дражин официр је био ожењен Швабицом?
Нормално, пореклом јер је удајом прешла у православље.
Зна ли ко?
Одговори

1. Који наш орден краси витрине музеја Мећународног олимпијског комитета у Лозани МОК (eng. IOK) ?
Одговори

(25-10-2020, 07:46 PM)luka.luke Пише:  1. Који наш орден краси витрине музеја Мећународног олимпијског комитета у Лозани МОК (eng. IOK) ?

Можда орден Белог Орла или нешто слично. Претпостављам да има везе са Светомиром Ђукићем.
Одговори

Није Белог Орла,
а могуће да има везе са Светомиром Ђ., уствари вероватноћа је велика.
Одговори

(25-10-2020, 07:14 PM)Бенито Пише:  
(24-10-2020, 10:42 AM)Бенито Пише:  Који високи Дражин официр је био ожењен Швабицом?
Нормално, пореклом јер је удајом прешла у православље.
Зна ли ко?

Да није синовац Штурма?
Одговори

(26-10-2020, 10:46 AM)Mitic Пише:  
(25-10-2020, 07:14 PM)Бенито Пише:  
(24-10-2020, 10:42 AM)Бенито Пише:  Који високи Дражин официр је био ожењен Швабицом?
Нормално, пореклом јер је удајом прешла у православље.
Зна ли ко?

Да није синовац Штурма?
Синиша Пазарац је био ожењен Швабицом.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним