[Бенито]

По којој историјској личности је названо највише школа у Србији?

[Павле Васиљевић]

Рецимо по Вуку Караџићу.

[Ђорђе]

По Светом Сави?

[Бенито]

Није ни једно, ни друго. По Вуку Караџићу далеко више него по Светом Сави, по коме се доста школа зове, чак и доста гимназија.
Највише по Бранку Радичевићу, па по Змају. Обојица као неки комунистички изум да су то српске личности које могу бити узор Србима за синтагму "братство и јединство".
Страшно је, рецимо, што се по Косовским јунацима, изузетно мали број школа назива. По цару Лазару можда две-три у целој Србији. Исто важи и за јунаке из периода Првог српског устанка. Па Балканских и Првог светског рата. Неопростиво мало... Да не говоримо о Другом светском рату, о Дражи Михаиловићу, Слободану Јовановићу, Драгиши Васићу.... Рецимо, основна школа у селу Трепча одакле је био Драгиша Васић, зове се "22. децембар". Кладим се да ниједна особа запослена у тој школи не зна шта представља тај датум. Ниједна школа не носи њихова имена.
Наравно, највећи проблем је што се школе и даље зову по неким "Шпанцима", "Каменом", "Дулу", "Вулу"...
Дакле, по "народним херојима".

[пек.]

Да,и даље се многе школе зову по комунистима за које ноко није чуо. Ако сам добро разумео школа у селу Средњеву код Великог Градишта се зове "Миша Живановић" по момку кога је 1946. згазио воз кад је ишао на састанак скоја.

[Бенито]

Пек, код Тебе тамо је таква доминација СПС у просвети да човек помисли да је још 1948.

[Милослав Самарџић]

Који љотићевац је, током рата, хтео да смени Љотића и заузме његово место?

[Бенито]

Михајло Олћан?

[Митић]

Који љотићевац је, током рата, хтео да смени Љотића и заузме његово место?

Страхиња Јањић?

[Милослав Самарџић]

Ни један, ни други...
Особа из његовог окружења. Крили су то после љотићевци. Него они као јединство, дисциплина...

[Бенито]

Парежанин?

[Милослав Самарџић]

Зоран Вуковић, Љотићев секретар.
Он је иначе био син једног богатог трговца из Ниша, који је био председник Збора за Ниш пре рата.
Зоран Вуковић је сматрао да је Љотић исувише млак, неподобан за вођу. Сменили су га, али ипак је остао на битним положајима. Ваљда јер је био добар Немцима.

[Бенито]

ИИскористили су то што је Недић поставио Љотића за "изванредног министра за област Смедерева". Тако да је и Димитрије Љотић био члан "Владе националног спаса", под руководством Милана Недића. То се ретко помиње у данашњем тумачењу историје тзв владе под надлежношћу Недића.
То именовање за локалног министра су искористили чланови ЗБОР-а, јер им је то било оправдање да Љотић није лидер свих збораша у Србији, него само у Смедереву.
Недић је Љотића на место министра поставио на инсистирање Немаца. Тај исти Љотић спасио је свог рођака Недића од заробљеништва, уз услов да он води Владу како би пацификовали становништво у Србији. Недић је хтео да рођака одмах скрајне, па га није ни планирао за ту Владу, иако је било јасно да се мора ослонити на Збор, јер ниједна друга странка га не би подржала. Уосталом, рад странака су забранили Немци. После, кад је морао да га стави за министра, Недић га је, практично, деградирао.
Тако да иза те смене Љотића са места председника ЗБОР-а стоји у ствари Недић, који је хтео апсолутну контролу над политичким животом за време окупације.
Ето шта је политика- овај га спасио робије и заробљеништва, а овај рођака деградирао. Ово је мени био најбољи сигнал да је Недић још пре рата био у вези са Абвером и да су Немци играли на најмање два играча- Недића из војске, а Љотића из цивилне- политичке сфере. Логично је било да између њих дође до борбе за превласт за време рата.
Историчари ово уопште нису објаснили и сви тумаче да је између њих за време рата владала хармонична веза. Међутим, није било тако.

[Милослав Самарџић]

Кад смо код тога, следеће питање могло би да буде:
- Кога су Немци још хтели на чело ''владе'', уместо Недића?
Знам за две личности, а можда их има више.