(04-12-2020, 05:50 PM)Бенито Пише: Владан Ђорђевић?
Будимир Гајић први је добровољни давалац крви на Балкану. Рођен је 25.06.1879.године у селу Ивановци, које је тада припадало Дунавској бановини, Качерском срезу, данас Љигу.
Био је борац четвртог Таковског пука Шумадијске дивизије другог позива.
У Балканским ратовима добија чин наредника. Током 1914. године, на положају Мокра гора, у борби са Турцима, тешко је рањен у ногу. Седам месеци касније, таман опорављен, на положају Вардиште, у борби са Бугарима, рањен је и у другу ногу. Поново опорављен, помажући се штапом, са нашом војском прелази Албанију.
Носилац је Карађорђеве звезде, медаље Обилића, ордена Француске легије части и Медаље за хуманост.
На предлог др Николе Крстића, хирурга из Београда и солунског борца такође, Будимир Гајић угледни трговац ракијом, отац шеторо деце, али и храбри ратник на првој линији фронта, у пољској болници у околини Солуна, крајем 1916. године, први се добровољно јавио и дао 500 ццм крви за непознатог рањеника. Следећег јутра одбио је понуђену поштеду и са својим саборцима отишао у нову борбу.
Будимир је тада дао добровољно и бесплатно крв. По тим највишим принципима хуманости се и данас у свету прикупља крв.
Његова драгоцена тецност није употребљена одмах, већ касније, када је била потребна једном тешком рањенику, као индиректна трансфизија.
Овим су два наша велика претка, на почетку двадесетог века међу првима у свету, а први у Европи, реализовали фантастичну замисао да крв чека пацијента.
У знак захвалности изузетном суграђанину, Црвени крст Љиг у сарадњи са локалном самоуправом, 3.децембра 2006.године открио је спомен бисту Будимиру Гајићу.
Обележавање стогодишњице првог добровољног давања крви у јуну 2016.године било је управо испред бисте овог хуманисте.
Дати крв и спасити живот болесном и повређеном ,кога не познајемо и нећемо никада упознати, најлепше је и најплеменитије људско дело.
Будимирови наследници су такође добровољни даваоци крви