Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(08-12-2020, 09:37 PM)Бенито Пише:  Милославе, очигледно се не разумемо. Црна Гора јесте била Османлијама, али дуго није. Држава је настала око Цетињског манастира, а идеолошки уобличена управо Горским вијенцом. Тада је Његош поставио јасну црту између оних који припадају нацији и оних који не припадају, а они који не припадају не могу ни да буду издајници. После тога највећи сукоб који је Црна Гора имала унутар државе, био је онај из 1918/9 године, када је одређени број зеленаша тражио, ОВО ЈЕ ЈАКО ВАЖНО, специјални статус у оквиру Југославије. Дакле, не засебну државу... И то под оправдањем да су они дуже или бољи Срби него они у Србији. Зато ни они нису били перцепирани као издајници. Да не говоримо колико су били малобројни.
Дакле, појава комуниста је нешто апсолутно ново за Црну Гору. Зато су се прво заледили, па их нико тако жестоко није истерао из земље, и на крају, зато је у Црној Гори био највећи страх од њиховог повратка и зато су тако масовно, читаве фамилије, кренуле за Ђуришићем да побегну било где из Црне Горе од комуниста.
То је, по мом мишљењу, сасвим другачије схватање времена као појма него ли, рецимо, у Србији. Срби у Србији је дуго успостављана демократија и Срби су били навикнути на промену власти, па су многи живели у илузији да је долазак комуниста на власт само једна промена власти, и због те илузије многи у Србији су платили скупу цену. У Црној Гори су долазак комуниста схватили као судбоносан тренутак у историји, односно као велику епску промену, и такав су став заузели у односу да ли то подржавају или не.
ПС ово да су рано почели да убијају по Црној Гори имаш у Дневнику Лазара Тркље, где је поименично објашњено за сваки срез понаособ.
Не уклапа ти се у теорију оно из 1921, кад је КПЈ добила 39,5 % гласова на изборима у ЦГ.
Одговори

(08-12-2020, 11:05 PM)Александар Динчић Пише:  
(08-12-2020, 08:23 PM)Милослав Самарџић Пише:  Одакле ти то да су тако рано почели масовно злочини комуниста у ЦГ и Херцеговини?

Јесте, то је исправан историјски податак. Наиме, знали су да прејака милитаризација партије, са револуционарном оштрицом, неће бити осуђена од Брђана, услед њихове традиционалне љубави према Русији. Тако да су почели исту спроводити одмах након што су се одметнули у шуме (прецизније брда). Исти су повод користили и нешто касније, када су примењивали ликвидирања и ритуална гробља. Брђани су им, опет због љубави према мајци Русије опростили. На пример, када су ушли у Колашин дочекали су их као ослободиоце. А међу њима, чак је било и оних чији су најмилији лежали на дну шкрипа.

Дража је покушао одиграти на карту њихових ратних злочина (отуд је изаслао прегршт депеша о убиствима и како их народ због њих мрзи). Међутим, ту политику, да нема вајде "качити им" злочине, без обзира колико они били свирепи, и тако их компромитовати пред истим народом, најбоље су схватили Павле Ђуришић, Бајо Станишић и наравно генерал Блажо Ђукановић.

Брђани су требали да се освесте после периода ИБ-а (највећи проценат затвореника потицао је из Црне Горе или су били тог порекла). Али... Тако да то што говориш о Његошевим упамћеним порукама - то слободно можеш бацити под ноге. Љубав према матици надјачала је и Његоша.
То што пишеш делује ми скроз неутемељено. Крвна освета и с друге стране страх од крвне освете су ту битнији, а то прескачеш. Наравно, и непостојање војничке традиције, што прескаче и Бенито.
Одговори

Како се не уклапају избори из 1921. године? Тада је велики број сепаратиста и сви из националних мањина гласали за комунисте, јер су они били против уједињења.
Међутим, ништа се није десило. Никаквих последица није било. У међувремену, комунисти су прошли све и свашта, више ван државе него у њој, и искристалисали су се као посебна политичка групација у односу на зеленаше, што се у рату одмах по почетку и показало.
Уопште ми није јасно зашто негираш да су комунисти у Црној Гори чистим терором све подредили себи. И не само то, него су искористили то време да побију и неке комунисте које су дуго вребали, а нису могли од жандармерије пре рата... То су тзв троцкисти, бивши синдикалци, социјалисти и слично.
Ово што се тиче војне традиције, боље рећи официрске, апсолутно признајем и нисам никада негирао.
Одговори

Колико топова је имала српска батерија а колико аустроугарска?
Одговори

Када пишете о томе да су комунисти освојили одређен проценат гласова на изборима 1921. године, на које изборе ви заправи мислите?
Избори за уставотворну скупштину су одржани 28.11.1920. То су последњи избори на којима су комунисти учествовали. Након тога је била "Обзнана" и комунистима је забрањено постојање.
Следећи избори за посланике у скупштини краљевине били су 1923.
Да ли мислите можда на неке локалне изборе по новом уставу? Или је у питању лапсус?

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(10-12-2020, 10:36 AM)Vlad Alekš Пише:  Када пишете о томе да су комунисти освојили одређен проценат гласова на изборима 1921. године, на које изборе ви заправи мислите?
Избори за уставотворну скупштину су одржани 28.11.1920. То су последњи избори на којима су комунисти учествовали. Након тога је била "Обзнана" и комунистима је забрањено постојање.
Следећи избори за посланике у скупштини краљевине били су 1923.
Да ли мислите можда на неке локалне изборе по новом уставу? Или је у питању лапсус?

Лапсус, 1920.
Одговори

(09-12-2020, 07:29 PM)пек. Пише:  Колико топова је имала српска батерија а колико аустроугарска?

Једна српска батерија је имала четири топа. Или беше шест.

А колико је топова укупно било, то морам да прерачунам

За Аустроугаре не знам
Одговори

Да српска батерија је имала четири топа а код аустроугара брдска и хаубичка батерија исто четири топа а пољска шест топова.
Одговори

Често се у нашој култури, па можемо рећи и свакодневици, сусрећемо са питањем насељавања Београда после Другог светског рата.
Занимљиво је да, барем колико сам упознат, нико од историчара није се позабавио питањем насељавања Београда за време Другог светског рата. А толико доктора наука историје избацила је катедра за Историју Југославије.
Дакле, да ли неко зна да ли је било миграције у Београд за време Другог светског рата?
Одговори

(11-12-2020, 03:06 AM)Бенито Пише:  Често се у нашој култури, па можемо рећи и свакодневици, сусрећемо са питањем насељавања Београда после Другог светског рата.
Занимљиво је да, барем колико сам упознат, нико од историчара није се позабавио питањем насељавања Београда за време Другог светског рата. А толико доктора наука историје избацила је катедра за Историју Југославије.
Дакле, да ли неко зна да ли је било миграције у Београд за време Другог светског рата?

Твоје питање је комлексно и тешко. Ето, ни историчари не знају о чему је реч. Али да пробам што ширим захватом, па можда и убодем.
У Недићеву Србију су се досељавали Срби из свих осталих окупационих зона. Дакле, из НДХ, са Космета, из садашње Северне Македоније, из Баната, Бачке, из Црне Горе. Досељавали су се Словенци из Словеније. Људи су бежали од терора. Један део ове групе је сигурно дошао у Београд. Дакле, прва група - избеглице. Друга група - затвореници, то јест логораши. У Београду је било неколико логора - Бањица, Старо сајмиште... Дакле, присилна миграција у Београд - Јевреји и Срби (свих идеолошких опредељења).

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(11-12-2020, 08:27 AM)Vlad Alekš Пише:  
(11-12-2020, 03:06 AM)Бенито Пише:  Често се у нашој култури, па можемо рећи и свакодневици, сусрећемо са питањем насељавања Београда после Другог светског рата.
Занимљиво је да, барем колико сам упознат, нико од историчара није се позабавио питањем насељавања Београда за време Другог светског рата. А толико доктора наука историје избацила је катедра за Историју Југославије.
Дакле, да ли неко зна да ли је било миграције у Београд за време Другог светског рата?

Твоје питање је комлексно и тешко. Ето, ни историчари не знају о чему је реч. Али да пробам што ширим захватом, па можда и убодем.
У Недићеву Србију су се досељавали Срби из свих осталих окупационих зона. Дакле, из НДХ, са Космета, из садашње Северне Македоније, из Баната, Бачке, из Црне Горе. Досељавали су се Словенци из Словеније. Људи су бежали од терора. Један део ове групе је сигурно дошао у Београд. Дакле, прва група - избеглице. Друга група - затвореници, то јест логораши. У Београду је било неколико логора - Бањица, Старо сајмиште... Дакле, присилна миграција у Београд - Јевреји и Срби (свих идеолошких опредељења).
Када додамо Немце који су се кроз разне војне и цивилне групације окупатора досељавали у Београд, то би био комплетан одговор.
Али има још једна групација, јасно дефинисана, додуше невелика, која се током рата доселила у Београд да у њему остане до данас.
Ко су ти људи?
Одговори

(11-12-2020, 12:08 PM)Бенито Пише:  Када додамо Немце који су се кроз разне војне и цивилне групације окупатора досељавали у Београд, то би био комплетан одговор.
Али има још једна групација, јасно дефинисана, додуше невелика, која се током рата доселила у Београд да у њему остане до данас.
Ко су ти људи?

Што се тиче етничке припадности, једино ко ми пада на памет су Роми. Јермени су се досељавали раније, вероватно у току турског геноцида.
Што се тиче идеолошке припадности, ту ми ништа не пада на памет.
Дакле, мој коначни одговор је - браћа Цигани.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(11-12-2020, 12:08 PM)Бенито Пише:  
(11-12-2020, 08:27 AM)Vlad Alekš Пише:  
(11-12-2020, 03:06 AM)Бенито Пише:  Често се у нашој култури, па можемо рећи и свакодневици, сусрећемо са питањем насељавања Београда после Другог светског рата.
Занимљиво је да, барем колико сам упознат, нико од историчара није се позабавио питањем насељавања Београда за време Другог светског рата. А толико доктора наука историје избацила је катедра за Историју Југославије.
Дакле, да ли неко зна да ли је било миграције у Београд за време Другог светског рата?

Твоје питање је комлексно и тешко. Ето, ни историчари не знају о чему је реч. Али да пробам што ширим захватом, па можда и убодем.
У Недићеву Србију су се досељавали Срби из свих осталих окупационих зона. Дакле, из НДХ, са Космета, из садашње Северне Македоније, из Баната, Бачке, из Црне Горе. Досељавали су се Словенци из Словеније. Људи су бежали од терора. Један део ове групе је сигурно дошао у Београд. Дакле, прва група - избеглице. Друга група - затвореници, то јест логораши. У Београду је било неколико логора - Бањица, Старо сајмиште... Дакле, присилна миграција у Београд - Јевреји и Срби (свих идеолошких опредељења).
Када додамо Немце који су се кроз разне војне и цивилне групације окупатора досељавали у Београд, то би био комплетан одговор.
Али има још једна групација, јасно дефинисана, додуше невелика, која се током рата доселила у Београд да у њему остане до данас.
Ко су ти људи?

Да нису и Хрвати поред Немаца?
Одговори

Не.
Веровали или не, то су нико други до Црногорци, или Срби из Црне Горе, ако више одговара.
Недићева влада имала је неку недефинисану уредбу о помоћи Србима ван окупиране Србије који су предмет прогона. У тој уредби се назначава да се та лица могу населити привремено у Србији, могу да нађу сами смештај, а ако не нађу наћи ће им министарство за избегле. Већина избеглица, наравно, нису ни помислили да злоупотребе гостопримство.
Али то да могу да нађу сами смештај био је одличан изговор за типове са задњим намерама. Неки Црногорци у Београду "снимили" су празне јеврејске куће и станове по Београду. Почели су ту, полако, да насељавају своје "избегле" рођаке из Црне Горе. Што је рат више одмицао, то је постао прави бизнис. Неки из Недићеве владе су приметили да се нешто дешава, па су почели да траже доказе да су ти Црногорци заиста избеглице. Онда су неки од њих спалили сопствене куће у Црној Гори и то фотографисали као доказ да су страдалници, а затим се насељавали, њих на десетине из исте фамилије, у унапред "капарисане" напуштене или злочином испражњене куће Јевреја по Сењаку, Дедињу или Дорћолу...
На овај начин у Београд се, током Другог светског рата, доселило на стотине Црногораца. После Другог светског рата дошло их је још на хиљаде, па и десетине хиљада.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: Никола95, 33 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним