[Митић]

Хвала на лепим речима, Бенито. Стварно сам поласкан кад чујем похвале од одличног историчара и професионалца.

Пошто је Бенито поменуо скоро археологију, имам неко питање из археологије на терену Србије


Међу ретким римским надгробним споменицима са митолошким представама из Горње Мезије издваја се споменик
од сивог кречњака, и то по иконографској сцени – јединственој на простору римских провинција централног Балкана – која приказује Херкулово спасавање Хесионе од морског чудовишта кетоса.

На основу стилских карактеристика, надгробни споменик датује се у период од 171. до 200. године н.е. и представља за сада једину представу Херкуловог спасавања Хесионе од морског чудовишта са простора римске провинције Горње Мезије.


У ком делу Србије се налази овај споменик?

[Бенито]

Ово је једно од тежих питања.
Ајде да лупим, околина Прокупља или околина Лесковца?

[Митић]

Да, незгодно је питање, него сам ишчитавао археолошки часопис "Старинар" и ту сам видео приказ тог споменика. И рекох да поставим питање

То је споменик из Стојника у области Шумадије

О том римском споменику може се погледати на следећем линку на стр. 124-125.



http://viminacium.org.rs/wp-content/uplo...nar_70.pdf



Текст се зове "СА ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА: ПРЕДСТАВА ХЕРКУЛОВОГ СПАСАВАЊА ХЕСИОНЕ. ПРИМЕР НАДГРОБНОГ СПОМЕНИКА ИЗ СТОЈНИКА", Часопис "Старинар", LXX/2020

[Бенито]

Да, незгодно је питање, него сам ишчитавао археолошки часопис "Старинар" и ту сам видео приказ тог споменика. И рекох да поставим питање

То је споменик из Стојника у области Шумадије

О том римском споменику може се погледати на следећем линку на стр. 124-125.



http://viminacium.org.rs/wp-content/uplo...nar_70.pdf



Текст се зове "СА ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА: ПРЕДСТАВА ХЕРКУЛОВОГ СПАСАВАЊА ХЕСИОНЕ. ПРИМЕР НАДГРОБНОГ СПОМЕНИКА ИЗ СТОЈНИКА", Часопис "Старинар", LXX/2020

Браво! Претпоставио сам да је из неког стручног часописа.

[Митић]

"Кад је Србији рат објављен, наставља госпођа, ја сам била очајна. Он ме је тешио и уверавао ме да се не треба бојати ничега, јер је српски народ спреман да дочека многобројнијег непријатеља. Највише се сећам његових речи које ми је рекао кад је рат био објављен:

- Нас су напале две велике силе, али ништа не брини, ја верујем у нашу победу. Они су велики, а ми сми жилави и храбри. Они нападају и освајају наша села, наше куће, наша огњишта, а ми бранимо, бранимо као соколови - бранимо слободу српске отаџбине."


Ово је сведочанство супруге нашег војводе из Првог светског рата.

Који војвода је у питању?

[Бенито]

Живојин Мишић.

[Милослав Самарџић]

Оно кад Калабић и још неки четници носе црне униформе, то у ствари није црна боја.
Зашто није?
Која је?
Како се добијала?

[ХраброСрце]

Оно кад Калабић и још неки четници носе црне униформе, то у ствари није црна боја.
Зашто није?
Која је?
Како се добијала?

Нека тамнија, маслинасто зелена или браон. Можда од неких заплијењених платна са транспорта, или можда из магацина, неким требовањем недићеваца?

[Митић]

Живојин Мишић.

Да, у питању је Живојин Мипић.

"Правда" је 3. новембра 1940. године писала о томе на следећем линку

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pr...0/mode/1up


Такође, синовац војводе Мишића је посведочио да су једног лета, након рата, војвода Мишић и краљ Александар свратили у Струганик. Ту су причали са људима, а краљ је познао своје ратне другове.

По свему судећи, краљ и војвода су заједно могли да дођу у Струганик 1919. или 1920. године.

[Бенито]

Живојин Мишић.

Да, у питању је Живојин Мипић.

"Правда" је 3. новембра 1940. године писала о томе на следећем линку

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pr...0/mode/1up


Такође, синовац војводе Мишића је посведочио да су једног лета, након рата, војвода Мишић и краљ Александар свратили у Струганик. Ту су причали са људима, а краљ је познао своје ратне другове.

По свему судећи, краљ и војвода су заједно могли да дођу у Струганик 1919. или 1920. године.

Јел' му тада рекао оно:" Ваше Величанство, Хрвати су много лош народ?"
Невероватно је колико је Срба насело на ову удбашку измишљотину, и још неки верују у то.

[Митић]

Ограђујемо се од удбашких измишљотина које су преплавиле интернет и које увек нађу начин да се пробију до читалаца. 100% се ограђујемо

Већ смо били писали о томе, а према тој измишљотини, војвода Мишић је написао извештај краљу Александру.

Што се тиче ове посете Струганику, из контекта можемо да претпоставимо да су краљ и војвода причали о рату, о Сувоборској бици, јер му војвода Мишић показује места где су се водиле борбе. Такође, Лујза каже да је војвода Мишић највише причао о Сувоборској (Колубарској) бици.

Краљ је био расположен, значи да су причали и о ведрим темама. Рат је био готов, треба се радовати миру.

Нема ту места за Хрвате, једини народ који су могли да спомену јесте српски народ

[Милослав Самарџић]

Оно кад Калабић и још неки четници носе црне униформе, то у ствари није црна боја.
Зашто није?
Која је?
Како се добијала?

Нека тамнија, маслинасто зелена или браон. Можда од неких заплијењених платна са транспорта, или можда из магацина, неким требовањем недићеваца?

Није. Баш домаћа роба, у томе је штос.

[ХраброСрце]

Оно кад Калабић и још неки четници носе црне униформе, то у ствари није црна боја.
Зашто није?
Која је?
Како се добијала?

Нека тамнија, маслинасто зелена или браон. Можда од неких заплијењених платна са транспорта, или можда из магацина, неким требовањем недићеваца?

Није. Баш домаћа роба, у томе је штос.

Е онда не бих знао, али можда имају везе стихови чика Миће Петровића - "На њима је роба фина, од сељачка сукна сива".

[Милослав Самарџић]

Оно кад Калабић и још неки четници носе црне униформе, то у ствари није црна боја.
Зашто није?
Која је?
Како се добијала?

Нека тамнија, маслинасто зелена или браон. Можда од неких заплијењених платна са транспорта, или можда из магацина, неким требовањем недићеваца?

Није. Баш домаћа роба, у томе је штос.

Е онда не бих знао, али можда имају везе стихови чика Миће Петровића - "Ма њима је роба фина, од сељачка сукна сива".

Имају...
Сукно је од вуне, а бојено је само природним бојама, којима није могла да се постигне 100% црна боја (као данас хемијом). Маса за бојење звала се жешља. За прављење црне боје коришћена је смеса младог јаворовог лишћа и цвета. Не знам како се та боја звала, а и зависи од краја до краја. Рецимо кажу стари ''боја од црне жешље''. Сад кад правимо боје у компјутеру, то би било 80% црне боје, рецимо. Дакле, скоро црна. Кад се пажљивије загледају те блузе, види се да није скроз црно.