[Бенито]

Прошло је више од два века модерне српске државности. Једна од најважнијих особина државности је формирање националног идентитета. Он се изграђује уз државност, али и мимо ње. Срби су доживели озбиљан дисконтинуитет у својој државности, два пута у том периоду: између 1813 и 1815. године, и од 1944. године до 1990, неки мисле до 2000. године.
Поставља се питање да ли су Срби за то време успели да изграде неке особине које најбоље карактеришу њихов национални идентитет. У народу је распрострањено мишљење да не постоји ниједна таква особина и да су Срби нација без националног идентитета.
Моје скромно мишљење је да постоји једна особина коју су Срби изградили за ових два века. Ту изражену поседовали смо и почетком Карађорђевог рата, кроз читав 19 век, нарочито од почетка 20 века до краја Другог светског рата, а прилично се снажно одржала и под титоистима, који јој се нису јавно супротстављали, него су, напротив, покушавали да је злоупотребе...
Али, невезано за моје мишљење:
Да ли су Срби успели за два века модерне историје успели да изграде неке заједничке особине које карактеришу њихов национални идентитет?

[Митић]

Прошло је више од два века модерне српске државности. Једна од најважнијих особина државности је формирање националног идентитета. Он се изграђује уз државност, али и мимо ње. Срби су доживели озбиљан дисконтинуитет у својој државности, два пута у том периоду: између 1813 и 1815. године, и од 1944. године до 1990, неки мисле до 2000. године.
Поставља се питање да ли су Срби за то време успели да изграде неке особине које најбоље карактеришу њихов национални идентитет. У народу је распрострањено мишљење да не постоји ниједна таква особина и да су Срби нација без националног идентитета.
Моје скромно мишљење је да постоји једна особина коју су Срби изградили за ових два века. Ту изражену поседовали смо и почетком Карађорђевог рата, кроз читав 19 век, нарочито од почетка 20 века до краја Другог светског рата, а прилично се снажно одржала и под титоистима, који јој се нису јавно супротстављали, него су, напротив, покушавали да је злоупотребе...
Али, невезано за моје мишљење:
Да ли су Срби успели за два века модерне историје успели да изграде неке заједничке особине које карактеришу њихов национални идентитет?

Можда саборност?

[Бенито]

Видиш, ваљда, колико смо "свака вашка обашка".
Народ коме историја и традиција препоручују да се сложе, а обновио се на западним таласима и узорима индивидуализма, стално је био подељен по том питању.
Није то.

[Бенито]

Прошло је више од два века модерне српске државности. Једна од најважнијих особина државности је формирање националног идентитета. Он се изграђује уз државност, али и мимо ње. Срби су доживели озбиљан дисконтинуитет у својој државности, два пута у том периоду: између 1813 и 1815. године, и од 1944. године до 1990, неки мисле до 2000. године.
Поставља се питање да ли су Срби за то време успели да изграде неке особине које најбоље карактеришу њихов национални идентитет. У народу је распрострањено мишљење да не постоји ниједна таква особина и да су Срби нација без националног идентитета.
Моје скромно мишљење је да постоји једна особина коју су Срби изградили за ових два века. Ту изражену поседовали смо и почетком Карађорђевог рата, кроз читав 19 век, нарочито од почетка 20 века до краја Другог светског рата, а прилично се снажно одржала и под титоистима, који јој се нису јавно супротстављали, него су, напротив, покушавали да је злоупотребе...
Али, невезано за моје мишљење:
Да ли су Срби успели за два века модерне историје успели да изграде неке заједничке особине које карактеришу њихов национални идентитет?

Егалитаризам је једина заједничка особина српског националног идентитета.
То је једина особина која се може приписати свим Србима, ма где да живе и ма које политичке оријентације да су.
Срби су, вероватно, народ који има најјаче изражени егалитаризам од свих народа у Европи.

[Милослав Самарџић]

Ух... У ком смислу једнакост? Ја бих пре рекао индивидуализам.

[Бенито]

А што ниси одговорио, него чекаш да ја сам одговарам на сопствено питање?
Наравно да није индивидуализам. Не суди о свету око себе, по својим мерилима. Огроман број наших сународника има изражен смисао за колективизам. То се види и по томе што желе да се баве занимањима која имају колективистички карактер: тимски спортови, задруге, фабрике, јавна предузећа, и низ других примера...
Што се тиче егалитаризма, то је различит појам од једнакости. Једнакост подразумева исти положај свих припадника једног народа или друштвене заједнице према неком заједнички изабраном мерилу. Обично је то, у европском случају, мерило закона.
Егалитаризам је подједнак положај свих припадника једног народа, па чак и оних који живе ван оквира матичне државе, према мерилима просечног припадника те заједнице.
Е то је главна српска особина:
ако је просечан Србин служио војску, мора сваки Србин да служи војску, па макар био инвалид;
ако просечан Србин вози кеца, сви Срби морају да возе ако не кеца, онда те класе, иначе је лопов;
ако просечан Србин мора у ров, онда у ров иде и краљ Пера, и регент Александар, и војвода Степа, и Чича Дража; иначе, устадоше сви и одоше кући;
"Ако треба да се гине, да гинемо, али сви..."
Никада се Србин не жали што не прима већу плату на основу неког занимања којим се бави у односу на неког другог човека који се бави другим занимањем. Али се увек жали што прима мању плату од неког другог, без обзира којим се занимањем бави.
Србин, у већини случајева, не жели да буде богат, него жели да не буде сиромашан. И то исто жели и већини људи у својој околини. Егалитаризам је једна од особина које су најближе духовном конформизму.
Дубоки су корени ове особине код Срба, односно оволике њене заступљености. Не треба заборавити, да је врло значајно што се ова особина задржала код Срба и после комунистичке револуције, јер су комунисти подгревали ту особину, како би добили јефтину и сиромашну радну снагу и "поштену интелигенцију" како би њом могли да манипулишу.

[Милослав Самарџић]

Има нешто у томе што си написао, али... за један озбиљан чланак, морао би још много да се потрудиш да докажеш то.

[Бенито]

Захваљујем на поверењу, Ђенерале!

[Vlad Alekš]

Тајм (Time), један од најпознатијих светских недељних часописа са седиштем у Њујорку, излази безмало већ 100 година. Насловна страна овог недељника често је била резервисана за неку личност из САД или остатка света која је својим делом и ликом оставила најјачи утисак на уредништво. Дакле, у питању су то били људи попут Хитлера, Стаљина, Трампа, Ататурка, Ајнштајна, Салвадора Далија...
Ко су били Срби чији је лик био на насловној страни Тајма?

[ХраброСрце]

Чича Дража ми прво пада на памет. Сигурно их је још. Тесла вјероватно.

[Vlad Alekš]

Чича Дража ми прво пада на памет. Сигурно их је још. Тесла вјероватно.

Тако је.
То би било 2 од укупно 5. Још тројица?

[Митић]

Чича Дража ми прво пада на памет. Сигурно их је још. Тесла вјероватно.

Тако је.
То би било 2 од укупно 5. Још тројица?

Краљ Александар Карађорђевић
Кнез Павле Карађорђевић

[Vlad Alekš]

Краљ Александар Карађорђевић
Кнез Павле Карађорђевић

Краљ Александар је трећи. И још двојица?
Ваљда је и у наше време неко успео да буде у жижи американске јавности? А пети је преминуо 1962. године.

[Милослав Самарџић]

Био је и Тесла, а можда и Пупин.
У наше време можда Ђоковић.