[Бенито]

Динча, свака част за све ове интервенције, које су биле неопходне.
Само, ако имаш мишљење, напиши нешто о томе што нико са подручја Маћедоније, Пчиње, Космета, па све до Ниша није именован за четничког војводу.

Командант Истуреног дела ВК за јужну Србију константно је саботирао. Поред тога што су сви ти поменути крајеви већ сматрани територијалним поседом Косте Пећанца. Овај је само још више поспешивао све те сумње. Чак и свом најбољем пријатељу, Милутину Радојевићу, није обезбедио да му се потврди војводска титула. После су се мрзели горе него Немац и Јевреј (убијали један другом курире). Какве црне војводе... Чак ни Ђурић није могао да буде војвода, мада је желео. Ту је остао само Кесеровић.

Да, наравно... Какав црни Ђурић.
За Кимића?

[Александар Динчић]

С тим да би као Дражин и Бирчанинов војвода био именован и још један Пећанчев војвода, који је признао Дражину команду, да није био заробљен. Ради се о војводи Кимићу.
Да ли си сагласан?

Ма какви... Ђурић не би дозволио. Они су се на силу помирили на Видовдан 1942. године (читао си у мом раду). А Дража је слепо веровао свом команданту.

[Chicot]

Hvala Benito.
To bi značilo ono što sam i pretpostavljao.

Da su drugi činioci uticali pre nego vrline nekih inaugurisanih.

Možda i način da se ti inaugurisani jače vežu za centralni autoritet.

[Бенито]

Е, ту видиш... Мислим да грешиш. Да је Дража решио да прогласи Кимића за војводу, не би Ђурића ништа питао, нити би овај то могао да блокира, јер је Кимић био јачи од Ђурића... Ђурићева права моћ на југу није долазила само због тога што му је Дража веровао, него и због тога што је Кимић ипак пристао да стави свој одред под његову команду. Ово је мој закључак према Твојој бриљантној расправи о четницима на подручју данашње Македоније.
За коју си, бајдавеј, требао да добијеш неку годишњу награду за културу, макар за град Ниш. Али, то је већ друга тема...
Ђурић никако није могао постати војвода због Чачка, новембра 41. Ни у лудилу...

[Бенито]

Зато што је било потребно подићи морал после тешке 1941. године, нарочито на територији НДХ и у Црној Гори, и зато што је, у Србији, било потребно откачити што већи број четника од легализације тако што би им се показало да има војвода у шуми, и да се момци не навикавају много на недићевске паре.
Ето зато...
Шалим се, наравно, али да не пишем колоквијалним језиком, ово су главни разлози...

Шико, мислиш на ово?

[Chicot]

Na to.

[Бенито]

Само кад дође Милослав, све ће ово на задње три странице да растури...

[Chicot]

Ne daj poručniče.

[Бенито]

Штета је што ово питање нико није успео боље да изучи. Милослав Самарџић је ту отишао најдаље, али не довољно. Не треба тврдити ништа без докумената, али логично је да су они расправљали о најмање дупло већем броју имена у вези именовања за четничке војводе.

[Александар Динчић]

Hvala Benito.
To bi značilo ono što sam i pretpostavljao.

Da su drugi činioci uticali pre nego vrline nekih inaugurisanih.

Možda i način da se ti inaugurisani jače vežu za centralni autoritet.

А и мало додворавање савезничком фактору, нарочито Интелиџенсу (Ракочевић).

[Chicot]

Ovo je zanimljivo.
Zašto misliš da bi dodeljivanje bilo kom , pa i njigovom favoritu, imalo bilo kakvog efekta? Tojest, zašto misliš da bi saveznici to cenili?

Pitam, zato što sam na sijaset mesta nailazio na prezrenje tih akata: unapredjenje. A posebno dodeljivanje cina vojvode. Kao da su to ahvatali varvarskim činom.

Englezi su vojvode sa prezirom zvali despotima. Psima rata

[Александар Динчић]

Тако је размишљао Бирчанин.

[Бенито]

Ovo je zanimljivo.
Zašto misliš da bi dodeljivanje bilo kom , pa i njigovom favoritu, imalo bilo kakvog efekta? Tojest, zašto misliš da bi saveznici to cenili?

Pitam, zato što sam na sijaset mesta nailazio na prezrenje tih akata: unapredjenje. A posebno dodeljivanje cina vojvode. Kao da su to ahvatali varvarskim činom.

Englezi su vojvode sa prezirom zvali despotima. Psima rata

[Chicot]

Hmm. Da. Ima smisla. Oni su mu bili vrlo naklonjeni pred rat.