12-10-2021, 05:09 PM
Тако испада када ови протумаче тај догађај.
Квиз- Српска историја
12-10-2021, 05:51 PM
Јосип Броз и Александар Ранковић су главни архитекти Брионског пленума.
Не може се било који историјски догађај тумачити без увида у све догађаје који су претходили и уследили одређеном историјском догађају. То правило посебно важи за догађаје везане за важне историјске догађаје, а Брионски пленум, без сумње, спада међу три најважнија догађаја Брозове Југославије.
Историчари су у синоћњој епизоди серије о Јованки Броз тумачили тај догађај готово искључиво кроз изворе везане за архив УДБЕ. То би био прихватљив начин тумачења догађаја да се ради о некој држави попут Источног Римског Царства у време највеће моћи када је таква једна држава односно њен двор била готово потпуно имуна на спољне утицаје.
У случају Брозове Југославије то ни близу није случај, иако се историчари више од пола века поломише да докажу како је то била једна "просперитетна и независна држава", што је апсолутно нетачно.
Зато се код нас готово никада не користе страни извори, наши историчари лоше говоре, а нарочито пишу на страним језицима. За разлику од њихових колега из времена Краљевине Југославије и Србије, који су сви одреда докторирали на страним универзитетима и суверено владали најбитнијим страним архивима.
Погледајмо само синоћно тумачење сусрета Ранковића и Веселинова у парку, када Веселинов саопштава Ранковићу да су он и Петар Стамболић имали сусрет са Брозом и да им је он саопштио да ће Ранковић бити смењен. Ранковић, а на изненађење Веселинова, није показао трунку изненађења, што историчари тумаче као доказ да је неког прислушкивања било, а да је Ранковић из других извора, пре свега обавештајних, већ знао да му се спрема смена. Да је транскрипт разговор аутентичан мени показује опаска Веселинова да Стамболић ово није хтео да каже Ранковићу, "јер се плаши да то Леку не погоди", а Ранковић заједљиво примећује "да је дирљива Перина осећајност". То је апсолутно тачан приказ једног и другог, јер Ранковић заиста сматрао Стамболића за највећу љигу од човека коју је видео у животу.
Шта нису тумачили историчари?
Међународни и унутрашњи положај Брозове Југославије у том моменту. По независним анализама, тадашња држава доживела је већ други пут свој банкрот. Привреда је била мртва без икаквог изгледа да се стање побољша.
У СССР је на власт у партији долази Брежњев и политика залеђеног стања, односно врло конзервативан приступ решавању огромних економских и политичких проблема који су захватали и СССР и Варшавски пакт.
Броз није имао другог решења него да се потпуно окрене Западу. Зато је било потребно додатно отворити земљу, како би се задржала власт како његова лична, тако и идеолошка у Југославији. Осим тога, требало је избацити из земље што већи број људи, нарочито младих, који су пристизали, а за које није било наде да их може прихватити тадашња привреда и могли су представљати велику опасност по власт уколико би постали хомогена група.
Да би се ово остварило морала се смањити апсолутна власт УДБЕ, односно пре свега Ранковића и његових кадрова. Да је Броз кренуо да то учини силом, како имплицирају историчари годинама, дошло би сигурно до сукоба. Много једноставније је било да се сукоб фингира.
За договор су знали само Броз , Ранковић и Крајачић, евентуално још и Кардељ и Бакарић. Зато се Броз и свађао са Јованком, која је нешто начула, и искрено помислила да Ранковић припрема пуч и о томе обавестила Крајачића, свог шефа и шефа војнообавештајне службе у ЈНА, а тада формално на месту председника Сабора СР Хрватске. Он јој је одговорио да не брине и да "разговара са Старим". Он се издрао на њу, јер не зна ништа и меша се у политику, односно "Лека је наш, што ти знаш".
Које су последице Брионског пленума?
Нико није ухапшен (осим једног човека који је био опасан сведок, али ни он ништа није схватио). Одређени Ранковићеви кадрови су склоњени из УДБЕ, али је већина пребачена у области привреде и слично... Ранковић није ухапшен. Већина оних који су преузели функције у УДБ-и били су, такође, кадрови Ранковићевих људи.
Почело је исељавање.
Почели су међународни, а пре свега амерички кредити, који шест следећих година нису ни враћани. Ти кредити завршавали су у предузећима на чијем челу су се налазили углавном Ранковићеви кадрови из УДБЕ.
Ранковић је мирно живео, углавном у Дубровнику.
Створена је паралелна Удба. Њена моћ била је несразмерно већа на подручју Србије, него у остатку Југославије.
Створени су услови за Уставне промене из 1971. године и Устав из 1974. године. Створени су услови за распад Југославије и долазак Слободана Милошевића на власт.
Србија је остала комунистичка, а остатак Југославије се опрао од удбе и комунизма.
Зато је једини логичан закључак да су договор направили Броз и његов највернији пас чувар Александар Ранковић.
То, наравно, никада нећете чути од актуелних државних историчара.
Не може се било који историјски догађај тумачити без увида у све догађаје који су претходили и уследили одређеном историјском догађају. То правило посебно важи за догађаје везане за важне историјске догађаје, а Брионски пленум, без сумње, спада међу три најважнија догађаја Брозове Југославије.
Историчари су у синоћњој епизоди серије о Јованки Броз тумачили тај догађај готово искључиво кроз изворе везане за архив УДБЕ. То би био прихватљив начин тумачења догађаја да се ради о некој држави попут Источног Римског Царства у време највеће моћи када је таква једна држава односно њен двор била готово потпуно имуна на спољне утицаје.
У случају Брозове Југославије то ни близу није случај, иако се историчари више од пола века поломише да докажу како је то била једна "просперитетна и независна држава", што је апсолутно нетачно.
Зато се код нас готово никада не користе страни извори, наши историчари лоше говоре, а нарочито пишу на страним језицима. За разлику од њихових колега из времена Краљевине Југославије и Србије, који су сви одреда докторирали на страним универзитетима и суверено владали најбитнијим страним архивима.
Погледајмо само синоћно тумачење сусрета Ранковића и Веселинова у парку, када Веселинов саопштава Ранковићу да су он и Петар Стамболић имали сусрет са Брозом и да им је он саопштио да ће Ранковић бити смењен. Ранковић, а на изненађење Веселинова, није показао трунку изненађења, што историчари тумаче као доказ да је неког прислушкивања било, а да је Ранковић из других извора, пре свега обавештајних, већ знао да му се спрема смена. Да је транскрипт разговор аутентичан мени показује опаска Веселинова да Стамболић ово није хтео да каже Ранковићу, "јер се плаши да то Леку не погоди", а Ранковић заједљиво примећује "да је дирљива Перина осећајност". То је апсолутно тачан приказ једног и другог, јер Ранковић заиста сматрао Стамболића за највећу љигу од човека коју је видео у животу.
Шта нису тумачили историчари?
Међународни и унутрашњи положај Брозове Југославије у том моменту. По независним анализама, тадашња држава доживела је већ други пут свој банкрот. Привреда је била мртва без икаквог изгледа да се стање побољша.
У СССР је на власт у партији долази Брежњев и политика залеђеног стања, односно врло конзервативан приступ решавању огромних економских и политичких проблема који су захватали и СССР и Варшавски пакт.
Броз није имао другог решења него да се потпуно окрене Западу. Зато је било потребно додатно отворити земљу, како би се задржала власт како његова лична, тако и идеолошка у Југославији. Осим тога, требало је избацити из земље што већи број људи, нарочито младих, који су пристизали, а за које није било наде да их може прихватити тадашња привреда и могли су представљати велику опасност по власт уколико би постали хомогена група.
Да би се ово остварило морала се смањити апсолутна власт УДБЕ, односно пре свега Ранковића и његових кадрова. Да је Броз кренуо да то учини силом, како имплицирају историчари годинама, дошло би сигурно до сукоба. Много једноставније је било да се сукоб фингира.
За договор су знали само Броз , Ранковић и Крајачић, евентуално још и Кардељ и Бакарић. Зато се Броз и свађао са Јованком, која је нешто начула, и искрено помислила да Ранковић припрема пуч и о томе обавестила Крајачића, свог шефа и шефа војнообавештајне службе у ЈНА, а тада формално на месту председника Сабора СР Хрватске. Он јој је одговорио да не брине и да "разговара са Старим". Он се издрао на њу, јер не зна ништа и меша се у политику, односно "Лека је наш, што ти знаш".
Које су последице Брионског пленума?
Нико није ухапшен (осим једног човека који је био опасан сведок, али ни он ништа није схватио). Одређени Ранковићеви кадрови су склоњени из УДБЕ, али је већина пребачена у области привреде и слично... Ранковић није ухапшен. Већина оних који су преузели функције у УДБ-и били су, такође, кадрови Ранковићевих људи.
Почело је исељавање.
Почели су међународни, а пре свега амерички кредити, који шест следећих година нису ни враћани. Ти кредити завршавали су у предузећима на чијем челу су се налазили углавном Ранковићеви кадрови из УДБЕ.
Ранковић је мирно живео, углавном у Дубровнику.
Створена је паралелна Удба. Њена моћ била је несразмерно већа на подручју Србије, него у остатку Југославије.
Створени су услови за Уставне промене из 1971. године и Устав из 1974. године. Створени су услови за распад Југославије и долазак Слободана Милошевића на власт.
Србија је остала комунистичка, а остатак Југославије се опрао од удбе и комунизма.
Зато је једини логичан закључак да су договор направили Броз и његов највернији пас чувар Александар Ранковић.
То, наравно, никада нећете чути од актуелних државних историчара.
12-10-2021, 06:15 PM
(12-10-2021, 05:51 PM)Бенито Пише: Србија је остала комунистичка, а остатак Југославије се опрао од удбе и комунизма.Банана републике из Титовог Јајца неће се никада опрати од комунизма. Њихов идентитет је комунистички јер су их они и направили (мимо сваке државотворне и историјске логике). Једина њихова историја је петокрака. А и дан данас су комунистичке, када се одузме Тито- не остане им скоро ништа. Узалуд се пред странцима приказују као оазе демократије.
12-10-2021, 06:20 PM
Свака част Бенито на сјајним увидима односа Тито-Рaнковић. Но, каква су твоја разматрања у вези позадине сукоба Тита и Крцуна?
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
12-10-2021, 08:28 PM
(12-10-2021, 04:05 PM)Бенито Пише: Треће питање у вези Јованке Броз:
Које две особе су главни организатори смењивања Ранковића, тј Брионског пленума 1966. године?
Pitanje u vezi Jovanke? Misliš u vezi dokumentarca o Jovanki?
Josip Broz i Ivan Stevo Krajačić, bez sumnje. Da Ranković ne bi slučajno nasledio J. Broza na mestu predsednika države i partije i vrhovnog vođe i da slučajno ne bi suspendovao ustav iz '74.-te, izmenio amandmane ustava iz '63.-će i ukinuo autonomne pokrajine i sl. ...
Бєху
Вишєслɑвовићи (631−947),
Бєлошєвићи (947−1186),
Вукɑновићи (1186−1371),
Прибɑчєвићи (1374−1427),
Брɑнковићи (1427−1459),
Тєодоровићи (1815−1842, 1858–1903) и
Кɑрɑ−Ђорђєвићи (1804−1813, 1842–1858, 1903–1945).
„Свєвлɑдовићи“ су фикциȋɑ.
Бɑлкɑнски Сєрбљин.
12-10-2021, 08:39 PM
(12-10-2021, 06:15 PM)Monarhist Пише:(12-10-2021, 05:51 PM)Бенито Пише: Србија је остала комунистичка, а остатак Југославије се опрао од удбе и комунизма.
Банана републике из Титовог Јајца неће се никада опрати од комунизма. Њихов идентитет је комунистички јер су их они и направили (мимо сваке државотворне и историјске логике). Једина њихова историја је петокрака. А и дан данас су комунистичке, када се одузме Тито - не остане им скоро ништа. Узалуд се пред странцима приказују као оазе демократије.
Upravo tako!
Komunizam je pao padom berlinskog zida '89.-te i ujedinjenjem Nemačke '90.-te, a jedino Srbija i Srbi nisu ni izdaleka raščistili sa dobom komunizma, titoizmom i Titom...
Бєху
Вишєслɑвовићи (631−947),
Бєлошєвићи (947−1186),
Вукɑновићи (1186−1371),
Прибɑчєвићи (1374−1427),
Брɑнковићи (1427−1459),
Тєодоровићи (1815−1842, 1858–1903) и
Кɑрɑ−Ђорђєвићи (1804−1813, 1842–1858, 1903–1945).
„Свєвлɑдовићи“ су фикциȋɑ.
Бɑлкɑнски Сєрбљин.
12-10-2021, 10:53 PM
(12-10-2021, 08:28 PM)Balkanski Srbin Пише:(12-10-2021, 04:05 PM)Бенито Пише: Треће питање у вези Јованке Броз:
Које две особе су главни организатори смењивања Ранковића, тј Брионског пленума 1966. године?
Pitanje u vezi Jovanke? Misliš u vezi dokumentarca o Jovanki?
Josip Broz i Ivan Stevo Krajačić, bez sumnje. Da Ranković ne bi slučajno nasledio J. Broza na mestu predsednika države i partije i vrhovnog vođe i da slučajno ne bi suspendovao ustav iz '74.-te, izmenio amandmane ustava iz '63.-će i ukinuo autonomne pokrajine i sl. ...
Одговорио сам горе. Читај пажљивије....
12-10-2021, 11:09 PM
То је још једна у низу квалитетна и стручна историјска анализа коју је изнео Бенито. Овако треба да универзитетски професори тумаче историју, а из овог Бенитовог текста могу да краду знање.
Кад буде имао времена, можда ће гдин Милослав да пренесе овај текст као чланак на сајту.
А, ево једног цитата из чланка у "Токовима историје" који нам говори о последицама са Бриона:
"Важно је нагласити да против Александра Ранковића и Светислава Стефановића никада није био покренут судски процес, али да је, услед недостатака доказа, поменутој двојици и другим припадницима Удбе против којих је вођен кривични поступак дата аболиција 9. децембра 1966. године. Овим је Јосип Броз политички уништио Ранковића и онемогућио му да поново покрене судски поступак како би доказао своју невиност. Остаје питање зашто је Ранковић прихватио аболицију. Да ли је прихватио своју смену као неопозиву или се можда надао да ће бити реактивиран када прође одређено време?"
http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1...Piljak.pdf
Извор: Милан Пиљак, "БРИОНСКИ ПЛЕНУМ 1966. ГОДИНЕ. ПОКУШАЈ ИСТОРИОГРАФСКОГ ТУМАЧЕЊА ДОГАЂАЈА", Токови историје 1/2010, стр. 94.
А постоји вероватноћа да се стварно Ранковић надао да ће бити реактивиран, јер се поверио неком свом партијском другу. То сам чуо у једној емисији.
Кад буде имао времена, можда ће гдин Милослав да пренесе овај текст као чланак на сајту.
А, ево једног цитата из чланка у "Токовима историје" који нам говори о последицама са Бриона:
"Важно је нагласити да против Александра Ранковића и Светислава Стефановића никада није био покренут судски процес, али да је, услед недостатака доказа, поменутој двојици и другим припадницима Удбе против којих је вођен кривични поступак дата аболиција 9. децембра 1966. године. Овим је Јосип Броз политички уништио Ранковића и онемогућио му да поново покрене судски поступак како би доказао своју невиност. Остаје питање зашто је Ранковић прихватио аболицију. Да ли је прихватио своју смену као неопозиву или се можда надао да ће бити реактивиран када прође одређено време?"
http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1...Piljak.pdf
Извор: Милан Пиљак, "БРИОНСКИ ПЛЕНУМ 1966. ГОДИНЕ. ПОКУШАЈ ИСТОРИОГРАФСКОГ ТУМАЧЕЊА ДОГАЂАЈА", Токови историје 1/2010, стр. 94.
А постоји вероватноћа да се стварно Ранковић надао да ће бити реактивиран, јер се поверио неком свом партијском другу. То сам чуо у једној емисији.
13-10-2021, 12:07 AM
Александар Ранковић до краја свог живота, ни јавно ни тајно, није рекао једну једину негативну реч о Јосипу Брозу. Кад је Броз умро спустио је заставу СФРЈ испред своје куће на Дедињу на пола копља. Он је искрено жалио свог врховног команданта.
Уосталом, што га не би жалио?
Броз је заиста све учинио да га ишчупа из оне болнице 1941. године. Дакле, ишчупао га је из канџи смрти.
Када су сами на коњима прелазили из Столица према Ужицу, негде 16/7 септембра, ем су знали да ће се Немци за пар дана повући из Ужица, ем су знали да ће управо они завладати Ужицем. Што је, већ, посебна тема. Углавном, тада су се договорили да треба да настане једна Милиција против Пете колоне, по угледу на бољшевике, које су тада дословце копирали. Шеф те милиције треба да постане Лека, рече тада Броз свом најбољем другу. Дао му кључеве неба....
Лека га је издао три пута и шокирао свет прислушкивањем друга председника.
Не знам да ли само ја примећујем да је ово библијска прича између Христа и Светог Петра.
Мислим да српски историчари заиста треба да се уозбиље. Крајње је време да престану да праве култ око лика и дела једног абаџије... Заиста више не постоји ниједан разлог за то.
Уосталом, што га не би жалио?
Броз је заиста све учинио да га ишчупа из оне болнице 1941. године. Дакле, ишчупао га је из канџи смрти.
Када су сами на коњима прелазили из Столица према Ужицу, негде 16/7 септембра, ем су знали да ће се Немци за пар дана повући из Ужица, ем су знали да ће управо они завладати Ужицем. Што је, већ, посебна тема. Углавном, тада су се договорили да треба да настане једна Милиција против Пете колоне, по угледу на бољшевике, које су тада дословце копирали. Шеф те милиције треба да постане Лека, рече тада Броз свом најбољем другу. Дао му кључеве неба....
Лека га је издао три пута и шокирао свет прислушкивањем друга председника.
Не знам да ли само ја примећујем да је ово библијска прича између Христа и Светог Петра.
Мислим да српски историчари заиста треба да се уозбиље. Крајње је време да престану да праве култ око лика и дела једног абаџије... Заиста више не постоји ниједан разлог за то.
13-10-2021, 07:36 AM
Афера "Прислушкивање", самит Несврстаних...
И после Тита - Тито?
И после Тита - Тито?
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
13-10-2021, 07:51 AM
Заборавимо на тренутак ружну прошлост и садашњост и скренимо мало ка математици.
Ко је најцитиранији српски математичар, а самим тим и најзначајнији?
Ко је најцитиранији српски математичар, а самим тим и најзначајнији?
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
13-10-2021, 08:32 AM
(11-10-2021, 06:58 PM)Mitic Пише: Колико примерака кованог новца кнеза Лазара има Британски музеј у својој колекцији?
А колико примерака кованог новца краља Вукашина Мрњавчевића?
Остао сам дужан одговор на ово питање.
Кад се погледа њихов сајт, Британски музеј има у својој колекцији 15 примерака кованог новца краља Вукашина.
https://www.britishmuseum.org/collection...asc&page=1
А има 11 примерака кованог новца кнеза Лазара
https://www.britishmuseum.org/collection...asc&page=1
13-10-2021, 08:39 AM
13-10-2021, 09:11 AM
(12-10-2021, 06:20 PM)Шумадинац Пише: Свака част Бенито на сјајним увидима односа Тито-Рaнковић. Но, каква су твоја разматрања у вези позадине сукоба Тита и Крцуна?
Док Бенито не одговори, можда могу да помогнем једним цитатом из текста Венцеслава Глишића. Ово су разматрања Љубичића:
"Крцун је био емотиван човек везан за Тита, као и Ранковић. Последњих година живота се кајао за све што
је радио у Србији 1941. године и после рата као начелник Озне, па је утеху тражио у алкохолу."
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Скривени Корисник(а), 31 Гост(а)