[Бенито]

Који спортски клуб из Краљевине Југославије је потпуно и до краја нестао за време Другог светског рата и до скоро их нико никада није ни поменуо да су постојали?

Вјеровао их има више.
Знам за сарајевску Славију, која је за вријеме Краљевине Југославије важила за српски клуб у Сарајеву. Након рата 92-95 је обновљен рад клуба.

Сви клубови који су нестали, па и Славија, макар су помињани у сећању.
Овај клуб нико није ни поменуо.
Ако је сада јасније....

[Бенито]

У Краљевини Југославији постојао је Кошаркашки клуб "Макаби" из Загреба. Руководство клуба и сви играчи били су Јевреји - Сефарди. У јуну месецу 1941. године, усташе су похапсиле све Јевреје у Загребу, а у истом периоду и у већем делу НДХ.
Руководство клуба "Макаби" из Загреба одведено је у логор "Јадовно" на Велебиту, а ускоро су их усташе убили и бацили у јаму на Велебиту. Сви млади кошаркаши КК "Макаби" убијени су од усташа на острву Пагу. 
Није остао нико од страдалника да сведочи о постојању овог спортског колектива. Комунистички историчари који су имали увид у усташку документацију су знали за ово, али руководство СКХ је крило и умањивало податке о побијеним Јеврејима. Једноставније је било прећутати истину.
Меморијално друштво "Јадовно" открило је међу документима ову причу. Приликом посете Израелу и музеју ЈАД Вашем, Срби из удружења "Јадовно" су предали сва документа и мемоарску грађу о страдању Јевреја у НДХ, које су поседовали. Међу њима била су документа о злочину над кошаркашима и руководству КК "Макаби", имена свих њих и начин страдања. Занимљиво је да чак ни историчари музеја Јад Вашем нису уопште знали за случај овог кошаркашког клуба и судбину кошаркаша.

[Митић]

Свака част!

Ексклузивно из наше историје!

[Митић]

Прве вести о одобрењу повратка ове двојице дочекане су у Србији са наглашеном радошћу. То је условило организовано државно деловање. У градовима су паљене ватре и одвијале се бакљаде праћене музичком пратњом, док је Совјет одређивао елементе програма дочека. Наглашава се да су људи „скакали, певали, играли, пуцали и веселили се и као неки празник већи од Божића и Ускрса празновали". Славље је захватило читаву Србију.

Ушли су у Београд 28. августа праћени многобројном поворком, паљбом плотуна и звоњавом звона. Већ при назирању колоне у којој су се налазили започела је пуцњава топова са Врачара, коју су наставили топови са Палилуле, Пијаце, Саве и београдског града-тврђаве док су звонила звона из београдских храмова, Цркве светог Марка на Палилули и Саборне цркве. Колона са коњаницима у чијој су се средини налазили кретала се Теразијама, кроз Стамбол капију преко Велике пијаце, кроз „чаршију“ до Саборне цркве.

Забележена је поворка у којој се налазило огромно стадо оваца иза кога су ишли волови. Главе оваца биле су свечано украшене тракама док су на врховима рогова волова били набијени лимунови, a један продавац шалова и ћилима покрио je читав простор испред своје радње китњастом робом, да ода почаст родољубима. Донета је вест да је београдски паша поклонио народу који је пратио ове наше јунаке 75 овнова, 75 јагњади и 15 волова.

У београдској катедрали сачекао их је митрополит и ту су целивали крст, јеванђеље и храмовну икону. Потом је митрополит одржао пригодну беседу о болу нације због њиховог изгнанства и благодарење и многолетствије. По завршетку благодарења отишли су у своје домове, а пред кућом једног од њих налазила се музичка пратња и постројена војска.

У вечерњим сатима, у част њиховог повратка, одржан је трећи део свечаности. У 8 сати пуцњава из топа означила је моменат када је читав Београд био осветљен. Истиче се да је био одржан ватромет а да су на Великој пијаци, главном београдском тргу, постављена два стуба, украшена светиљкама. Стране трга биле су осветљене њиховима именима. Наглашава да су уз сваки од ових стубова на постаменту били њихови ликови, изнад чијих глава је анђео држао венац.

Овако је описан повратак двојице значајних политичких личности које су живеле у 19. веку. Они су учествовали у власти, али нису потицали ни из владарске куће Карађорђевића ни Обреновића.

О коме се ради?

[Милослав Самарџић]

Таман хтедох да напишем Милош и Михаило 1858...

[Митић]

Таман хтедох да напишем Милош и Михаило 1858...

Личи као да је повратак кнеза Милоша и кнеза Михаила.

Али, тачан одговор је: Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић.

Ово се може видети у тексту "Ефемерни спектакл у мултикултуралном Београду: Повратак Вучића и Петронијевића у Србију" од Ненада Макуљевића

http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanj...delima.pdf

Извор: "Београд у делима европских путописаца", Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 80, Београд 2003, стр. 169-187

[Бенито]

Управо такав њихов спектакуларан повратак у Београд, али и брза и нимало спектакуларна смрт Томе Вучића Перишића, били су једна од најбољих лекција из политике коју су Срби научили.
Андрић је то ставио у дефиницију, управо у првој реченици приповетке "Мост на Жепи".
Било је речи о томе на почетку овог Квиза....

[Митић]

Вучић Перишић и Петронијевић су се вратили августа 1844. године.

И после 14 година, паде Тома у немилост код кнеза Милоша. Тома бива затворен, а ваљда је био тад и задављен.

[Vlad Alekš]

Које земљиште је у нашој историји постигло највишу јединичну цену по ару при купопродаји?

[Monarhist]

Које земљиште је у нашој историји постигло највишу јединичну цену по ару при купопродаји?

Неђе у Војводини поред Ђоковићевог имања пре пар година ако се не варам.

[Vlad Alekš]

Које земљиште је у нашој историји постигло највишу јединичну цену по ару при купопродаји?

Неђе у Војводини поред Ђоковићевог имања пре пар година ако се не варам.

Колика је била цена по ару?

[Monarhist]

Које земљиште је у нашој историји постигло највишу јединичну цену по ару при купопродаји?

Неђе у Војводини поред Ђоковићевог имања пре пар година ако се не варам.

Колика је била цена по ару?

Огромна, нисам сасвим сигуран колика тачно.
Рецимо, десет хиљада евра по ару / сто хиљада по хектару.

[Gapon]

Које земљиште је у нашој историји постигло највишу јединичну цену по ару при купопродаји?

Неђе у Војводини поред Ђоковићевог имања пре пар година ако се не варам.

Колика је била цена по ару?

Огромна, нисам сасвим сигуран колика тачно.
Рецимо, десет хиљада евра по ару / сто хиљада по хектару.

Врачар-пола милиона евра по ару, Калемегдан милион евра по ару

[luka.luke]

Сигуран сам да Влад под појмом "наша историја" није мислио на нешто што се догодило прије десетак година. Нешто је ту у најбољем случају из времена Краљевине Југославије, можда и Србије.