[ХраброСрце]

Урош II у свој задужбини Кучевишком манастиру у Скопској Црној Гори.
Деса у цркви Светог Петра у Требињском пољу, 7 километара од Требиња.

Ово друго се претпоставља такође, нажалост није баш истражено. Црква коју помињеш је из хиљаду деветсто и неке, саграђена поред остатака ранохришћанске цркве из 4 в. Ту се сада налази женски манастир Петра и Павла, а стару цркву је 2007. обновио Родољуб Драшковић.

[пек.]

Кад је немањићка Србија изашла на Дунав?

[Милослав Самарџић]

Кад је немањићка Србија изашла на Дунав?

У време краља Милутина. Не знам напамет годину, али негде око 1290.

[пек.]

Тако кажу историчари али Свети Сава пише у студеничком типику да калуђери доносе рибу са Дунава и Скадарског језера (ваљда не би тражио да доносе из друге државе ако има и у својој), Тршка црква код Жагубице је зидана у рашком стилу а за њу 1733. пишу да је стара 460 година, тако да изгледа да је Србија и пре излазила на Дунав док није краљ Урош изгубио рат са Мађарима.

[пек.]

Панта Срећковић пише да су Мађари предали Браничево и Мачву Србима после састанка Стефана Првовенчаног и Андрије Другог у Равном.
Шта је по Панти Срећковићу било са краљем Владиславом?

[пек.]

Нико не чита Панту Срећковића, бечкоберлинци због његове свађе са Руварцем, а аутохтонисти ништа не налазе што им одговара. По њему бугарски цар Константин Тих је у ствари краљ Владислав који је предао власт брату Урошу и повукао се на женино имање Витошу код Софије.

[sagus]

По оснивању Будимског беглербеглука, 1541. године, Османлије су источне делове Краљевине Угарске предали као вазалну државу Јовану Жигмунду Запољи. Међутим, на југо-западу те територије, са седиштем у Темишвару, власт је задржао српски племић..
Како је име тог племића?

[Monarhist]

Можда мислите на цара Јована Ненада...или је неко од српских деспота из "емиграције".

[sagus]

У питању је српски племић Петар Петровић

По оснивању Будимског беглербеглука, 1541. године, Османлије су источне делове Краљевине Угарске предали као вазалну државу Јовану Жигмунду Запољи. Међутим, на југо-западу те територије, са седиштем у Темишвару, власт је задржао српски племић Петар Петровић. Личност Петра Петровића обрађивана је у српској историографији у оквиру општих дела о историји Срба на територији Угарске. Када су га о смрти Јована Запоље обавестили угарски великаши, султан Сулејман је прихватио именовање малолетног Запољиног сина, Јована Жигмунда, за краља. Међутим, судбина Угарске решена је тек када је крајем августа 1541. године султан стигао у османски логор покрај Будима. Султан је затражио да му се доведе Јован Жигмунд, јер су постојале сумње да ли је Јован Запоља заиста добио сина. Малог краља пратила је читава свита најистакнутијих угарских племића. Међу њима су били фратaр Ђорђе, Петар Петровић, Иштван Вербеци, Балинт Терек и Орбан Баћани. Сви су задржани ради преговора који су трајали недељу дана. У међувремену, јаничари су тајно ушли у угарску престоницу и заузели је. Потом је краљици Изабели, удовици краља Јована, саопштено да ће источне области краљевине Угарске бити предате на управу Јовану Жигмунду, док је централна Угарска постала део новог беглербеглука у оквирима Османског царства. Одлука да се Угарска прикључи Османском царству вероватно је донета још у Истанбулу. П. Фодор je објавио документ који представља својеврсни преглед тренутне расподеле снага у Угарском краљевству. Датирао га је у период непосредно пре уласка османске војске у Будим. Наводе се поседи најистакнутијих људи Угарске (Балинт Терек, фратар Ђорђе, Петар Петровић, Иштван Вербеци и Орбан Баћани), истих оних
који су касније чинили делегацију која је довела малолетног краља пред султана. Као тврђаве у рукама Петровића поименце се помињу Липова, Темишвар, Бечкерек и Бечеј. Састављач документа напомиње да је ова територија „права српска област“ (asıl Sırf vilâyetidir) и уточиште бегунаца из Сремског и Смедеревског санџака и да Срем не може бити сигуран од пљачкаша док те тврђаве не буду освојене. Ослањајући се на закључак текста, у коме се сумира да ће освајање утврђења поменутих великаша и Будима бити тешко, П. Фодор закључује да је овај документ можда представљао план за освајање Угарске. Међутим, овај план је касније измењен тиме што су Османлије одусталe од освајања источних области Угарског краљевства. Организовање похода на Ердељ, где је постојала могућност да наиђу на отпор, непотребно би ослабила османски положај према Хабсбурзима.
Петар Петровић је још од 1534. године био тамишки жупан, те је султан стога само потврдио затечено стање.

ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LXI (2012) стр. 129-143
Петровићев санџак
Ђорђе Крешић

[sagus]

Био је један од значајнијих учесника у Првом српском устанку. Рођен је у селу Штитар, код Шапца. Његово презиме није познато. Био је веран Милошу Обреновићу, и често је убијао људе којима Милош Обреновић није веровао. . Носио је титулу Kнез Мачве и Поцерине.Значајну улогу у обављању деликатних задатака у то доба имали су Милошеви момци, на чијем челу је дуго био Сима Милосављевић Паштрмац, човек од Милошевог највећег поверења. Момци су били оружана пратња задужена превасходно за његову личну безбедност, али их је Милош користио и за ухођење службеника Kнежевске канцеларије и појединих нахијских и кнезова Народне канцеларије. Најповерљивије момке користио је и за ликвидације својих противника. Тако су, по његовом налогу, наш јунак и Вуле Глигоријевић у јуну 1816. године, у владичанском конаку у Шапцу, убили владику Мелентија Никшића.
Неки од ових момака, као што су Вуле Глигоријевић, Тома Вучић Перишић су, као награду за извршавање оваквих задатака, добијали важне положаје. Значајну улогу међу кнежевим момцима имали су курири. Они су преносили Милошева тајна писма повереницима у иностранству, српским делегацијама у Цариграду и обрнуто. Били су то веома опасни задаци.

О коме је реч?

[Митић]

Био је један од значајнијих учесника у Првом српском устанку. Рођен је у селу Штитар, код Шапца. Његово презиме није познато. Био је веран Милошу Обреновићу, и често је убијао људе којима Милош Обреновић није веровао. . Носио је титулу Kнез Мачве и Поцерине.Значајну улогу у обављању деликатних задатака у то доба имали су Милошеви момци, на чијем челу је дуго био Сима Милосављевић Паштрмац, човек од Милошевог највећег поверења. Момци су били оружана пратња задужена превасходно за његову личну безбедност, али их је Милош користио и за ухођење службеника Kнежевске канцеларије и појединих нахијских и кнезова Народне канцеларије. Најповерљивије момке користио је и за ликвидације својих противника. Тако су, по његовом налогу, наш јунак и Вуле Глигоријевић у јуну 1816. године, у владичанском конаку у Шапцу, убили владику Мелентија Никшића.
Неки од ових момака, као што су Вуле Глигоријевић, Тома Вучић Перишић су, као награду за извршавање оваквих задатака, добијали важне положаје. Значајну улогу међу кнежевим момцима имали су курири. Они су преносили Милошева тајна писма повереницима у иностранству, српским делегацијама у Цариграду и обрнуто. Били су то веома опасни задаци.

О коме је реч?

Марко Штитарац, јер сам одмах помислио на њега кад си написао да је рођен у Штитару и да му није познато презиме.

Да, он је ликвидирао владику Мелентија Никшића.

[sagus]

Тако је Митке. Гроб Марка Штитарца се налази поред цркве у Поцерском Грушићу

[Ђорђе]

Гроб је у Поцерском Добрићу.

[sagus]

Хвала Ђорђе на исправци.Моја грешка