15-05-2026, 01:55 PM
Одличан одговор!
Свака част, Бенито!
Свака част, Бенито!
Квиз- Српска историја
16-05-2026, 05:56 PM
Кад Бенито заврши трилинг питања, окачићу фотографију надгробне плоче ђенерала Боре Мирковића.
Можда ће то бити ексклузивна новост, јер нисам видео да постоји на нету.
Можда ће то бити ексклузивна новост, јер нисам видео да постоји на нету.
16-05-2026, 11:20 PM
Хтедох да поставим треће питање у вези Илкиног покушаја да убије краља Милана, односно да ли је наша историографија дала праву позадину тог догађаја.
Међутим, у једном јучерашњем разговору, неко ме упутио да ли сам гледао филм "Седеф магла" покојног Дебелог Милинковића. Па погледах један део данас и видех да је рађен по роману извесног господина Станковића и да је у том роману и дата права позадина тог атентата.
Тако да ћу поставити друго питање као треће питање у трилингу о недовољно обрађеним темама наше историографије.
Међутим, у једном јучерашњем разговору, неко ме упутио да ли сам гледао филм "Седеф магла" покојног Дебелог Милинковића. Па погледах један део данас и видех да је рађен по роману извесног господина Станковића и да је у том роману и дата права позадина тог атентата.
Тако да ћу поставити друго питање као треће питање у трилингу о недовољно обрађеним темама наше историографије.
17-05-2026, 05:06 AM
Сада су од тог филма направили серију "Сумпор" и дају је на Суперстару.
17-05-2026, 08:27 AM
Историјски трилер "Седеф магла" од Драгољуба Стојковића:
Сценариста филма Што се боре мисли моје и серије Сумпор
Жена која се усудила да пуца на краља
Србија године 1882. Јелена Илка Марковић, удовица Јеврема Марковића оптуженог за учествовање у Тополској буни и по кратком поступку стрељаног, покушала је да убије краља Милана Обреновића и тако освети незаслужену смрт свог вољеног мужа. После хапшења нађена је мртва у затворској ћелији – званична верзија мртвозорника гласи да се одлучила за болну смрт вешањем пешкиром о кревет.
Седам година касније један пропали адвокат који нема шта да изгуби и шеф београдске полиције на заласку каријере истражују њену смрт, сваки из својих разлога, али у случају госпође Марковић истина не доноси ништа добро…
https://laguna.rs/proizvodi/knjige/sedef-magla/
Сценариста филма Што се боре мисли моје и серије Сумпор
Жена која се усудила да пуца на краља
Србија године 1882. Јелена Илка Марковић, удовица Јеврема Марковића оптуженог за учествовање у Тополској буни и по кратком поступку стрељаног, покушала је да убије краља Милана Обреновића и тако освети незаслужену смрт свог вољеног мужа. После хапшења нађена је мртва у затворској ћелији – званична верзија мртвозорника гласи да се одлучила за болну смрт вешањем пешкиром о кревет.
Седам година касније један пропали адвокат који нема шта да изгуби и шеф београдске полиције на заласку каријере истражују њену смрт, сваки из својих разлога, али у случају госпође Марковић истина не доноси ништа добро…
https://laguna.rs/proizvodi/knjige/sedef-magla/
18-05-2026, 12:21 PM
У прилогу се налази надгробна плоча ђенерала Боривоја Мирковића и његове супруге Мирославе.
Нема никаквих енглеских војних ознака, пошто ознака на врху плоче подсећа на Карађорђеву звезду.
Плус, налази се ознака крста између имена ђенерала Мирковића и његове супруге.
Нема никаквих енглеских војних ознака, пошто ознака на врху плоче подсећа на Карађорђеву звезду.
Плус, налази се ознака крста између имена ђенерала Мирковића и његове супруге.
19-05-2026, 04:10 AM
И ево, коначно, тог трећег питања из трилинга о недовољно познатим темама из српске историје:
Српска црква је, као што је познато, после Османске најезде, делила судбину српске државе и народа. Пошто је окупација потрајала, српска црква у оквиру Османског царства, имала је врло трновит, тежак и мученички пут, пун великих падова и издаје, али и уздизање, па поновног пада, до коначног Васкрса који је доживела тек по завршетку Ослободилачких ратова 192-1920, кад се поново дигла на ниво Патријаршије на читавој својој и васељенској основи сједињена под јединственим именом Српска православна црква.
За све то време окупације, окупатори су користили различите методе да унижавају и уништавају Српску цркву, њене манастире и Лавре. То је чињено да скоро свим српским светињама. Многе од њих падале се у руке Јелина, односно под управу Васељенске патријаршије. У касном периоду Османске власти, посебан проблем стварала је и бугарска Егзархија. Све је то релативно познато и код данашњих Срба, ако их ова тема интересује.
Питање:
Међутим, постојао је један врло занимљив случај, када је, игром историјских околности, управу над једним српским манастиром преузела православна братија једне обичне манастирске келије. Келије су често основали и отпадници или полуотпадници од матичне цркве, који су добијали келије од манастира друге помесне цркве. Сличан случај имали смо и у овом несвакидашњем догађају. То келијаши би за заштитника узимали неког познатог свеца, па би по њему и носили име. У данашње време, они би од матичне цркве били називани расколницима, али то се раније није баш тако строго третирало.
Другим речима, у једном тренутку, једним српским манастиром управљали су расколници.
Који је то био манастир и када се то десило?
Српска црква је, као што је познато, после Османске најезде, делила судбину српске државе и народа. Пошто је окупација потрајала, српска црква у оквиру Османског царства, имала је врло трновит, тежак и мученички пут, пун великих падова и издаје, али и уздизање, па поновног пада, до коначног Васкрса који је доживела тек по завршетку Ослободилачких ратова 192-1920, кад се поново дигла на ниво Патријаршије на читавој својој и васељенској основи сједињена под јединственим именом Српска православна црква.
За све то време окупације, окупатори су користили различите методе да унижавају и уништавају Српску цркву, њене манастире и Лавре. То је чињено да скоро свим српским светињама. Многе од њих падале се у руке Јелина, односно под управу Васељенске патријаршије. У касном периоду Османске власти, посебан проблем стварала је и бугарска Егзархија. Све је то релативно познато и код данашњих Срба, ако их ова тема интересује.
Питање:
Међутим, постојао је један врло занимљив случај, када је, игром историјских околности, управу над једним српским манастиром преузела православна братија једне обичне манастирске келије. Келије су често основали и отпадници или полуотпадници од матичне цркве, који су добијали келије од манастира друге помесне цркве. Сличан случај имали смо и у овом несвакидашњем догађају. То келијаши би за заштитника узимали неког познатог свеца, па би по њему и носили име. У данашње време, они би од матичне цркве били називани расколницима, али то се раније није баш тако строго третирало.
Другим речима, у једном тренутку, једним српским манастиром управљали су расколници.
Који је то био манастир и када се то десило?
19-05-2026, 06:53 PM
19-05-2026, 08:10 PM
Вероучитељ нам је у средњој школи, својевремено, испричао ту причу о руским монасима из светогорског манастира Светог Јована. Добили су манастир на управу да би га спасили од пропасти и сталних пљачки арнаута,на крају су их Аустријанци истерали из манастира 1916-те,а наша војска повратила управу приликом ослобођења земље.
19-05-2026, 11:41 PM
(19-05-2026, 08:10 PM)Aleksandar S Пише: Вероучитељ нам је у средњој школи, својевремено, испричао ту причу о руским монасима из светогорског манастира Светог Јована. Добили су манастир на управу да би га спасили од пропасти и сталних пљачки арнаута,на крају су их Аустријанци истерали из манастира 1916-те,а наша војска повратила управу приликом ослобођења земље.
Браво за професора!
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 50 Гост(а)