[Коле Којот]

Друго:
Ко је први геодетски занат превео у установни карактер?

Да ли је особа исто странац, можда Рус, слично као и код првог питања?
Или је наш човек то урадио?

[Бенито]

Друго:
Ко је први геодетски занат превео у установни карактер?

Да ли је особа исто странац, можда Рус, слично као и код првог питања?
Или је наш човек то урадио?

Добар си. 
Али није један Рус, него више њих. Имали су Срби геодете и пре Руса, неке је Шумадинац и набројао. Они су основали Геодетски завод и многе друге установе при министарствима, које су Србију радикално одвајали од вишевековних традиција Османског царства коме су робовали.
Али, долазак Руса геодета и геометара је ту науку померио читав век унапред. Захваљујући њима, краљ Александар Карађорђевић је кренуо у један врло скуп пројекат и оставио најважнију заоставштину своје владавине - Земљишне књиге!
Земљишне књиге, и поред огромног новца који је уложен у тако сложену реформу, не би настале да није било руских геодета и геометара који су премерили целу Краљевину Југославију и иза себе оставили потпуно заокружене Земљишне књиге.
На жалост, ми о руским геометрима и геодетама на тлу Краљевине Југославије још чекамо свеобухватну монографију која никако да стигне. Значајно небитније историјске теме биле су предмет великих истраживања српских историчара.
Можда и зато што су Земљишне књиге одређених подручја, читавих општина, некадашњих срезова, напросто нестали за време владавине титоиста. Посебан проблем је нестанак Земљишних књига за територије које су пре 1912. године биле део Османског царства, па чак и оне које су пре Другог Српско-турског рата 1878. године, биле ван граница Кнежевине Србије. Можда се прича о Земљишним књигама код нас и не отвара управо зато да се не би открило шта су све Брозови комунисти радили са Земљишним књигама.

[Коле Којот]

Нека од имена руских геодета и геометара које сам пронашао су Николај Сергејевич Свечников, Иван С. Свишчев, Николај П. Абакумов и Владимир В. Третјаков.

Највећи утицај на развој геодетске службе, колико сам успео да утврдим, оставио је Николај Сергејевич Свечников.
Од 1923. године руководио је радовима на триангулацији и нивелману у оквиру Генералне дирекције катастра, постављајући темеље основних геодетских радова као базе систематског премера. До 1941. године руководио је изградњом тригонометријске мреже првог реда и радовима на прецизном нивелману.
Поред практичног рада, написао је бројне стручне студије, књиге, правилнике, упутства и приручнике који су коришћени и дуго после Другог светског рата. Посебно је значајан његов допринос развоју теоријских метода геодетских мерења и процене њихове тачности. У литератури се истиче и његова улога у развоју такозване "београдске школе" геодезије.