15-04-2018, 04:23 PM
И шта би са његовом кућом?
Доле близу Дунава, огромна кућа, видео сам је.
Доле близу Дунава, огромна кућа, видео сам је.
Квиз- Српска историја
15-04-2018, 04:27 PM
Онај јуловац Ђорђевић се судио око тога са државом и добио. После тога је ту направио хотел. Сад не знам да ли га је продао у међувремену.
Да напишем и како је дошло до изградње те куће:
Фабрика платна , у Радничкој улици, основала је једна немачка фабрика, коју је заступао Алекса Обрадовић, трговачки агент. Она је учествовала у државним набавкама Србије, а оснивањем ове фабрике у Београду, они су, заправо, хтели себи да обезбеде цене веће за од 5-10% , колика је разлика признавана домаћим произвођачима изнад цене за лиферанте. Сад то упоредите са данашњим примером. Међутим, посао ове немачке фабрике није ишао добро, па су је продали чувеној манчестерској фабрици памучног предива " Кромптон", коју је заступао Божа Живковић, трговачки агент. Ни новим власницима посао није ишао добро, те су фабрику продали концерну " Коста Илић и синови". Влада Илић се заинатио да фабрика проради како треба. У том смислу населио се у лепој башти у оквиру фабричког круга да би био стално присутан. Дигао је фабрику на ноге, а временом је одлучио да се не одваја од својих радника и направио на том месту поменуту кућу, у којој је живео док га нису ухапсили комунисти и из ње избацили за сва времена.
Да напишем и како је дошло до изградње те куће:
Фабрика платна , у Радничкој улици, основала је једна немачка фабрика, коју је заступао Алекса Обрадовић, трговачки агент. Она је учествовала у државним набавкама Србије, а оснивањем ове фабрике у Београду, они су, заправо, хтели себи да обезбеде цене веће за од 5-10% , колика је разлика признавана домаћим произвођачима изнад цене за лиферанте. Сад то упоредите са данашњим примером. Међутим, посао ове немачке фабрике није ишао добро, па су је продали чувеној манчестерској фабрици памучног предива " Кромптон", коју је заступао Божа Живковић, трговачки агент. Ни новим власницима посао није ишао добро, те су фабрику продали концерну " Коста Илић и синови". Влада Илић се заинатио да фабрика проради како треба. У том смислу населио се у лепој башти у оквиру фабричког круга да би био стално присутан. Дигао је фабрику на ноге, а временом је одлучио да се не одваја од својих радника и направио на том месту поменуту кућу, у којој је живео док га нису ухапсили комунисти и из ње избацили за сва времена.
16-04-2018, 09:50 PM
Вукашин Петковић и још неки дугују питања.
До тада:
Зашто није изабрана Шеста Звездина Звезда?
ПС она колективна Звезда се не рачуна
Наглашавам да је ово изразито логичко- историјско питање и да прави одговор до сада нисте чули у јавности, јер ми истини ,као народ, одавно не тежимо, него волимо мимикрију.
До тада:
Зашто није изабрана Шеста Звездина Звезда?
ПС она колективна Звезда се не рачуна
Наглашавам да је ово изразито логичко- историјско питање и да прави одговор до сада нисте чули у јавности, јер ми истини ,као народ, одавно не тежимо, него волимо мимикрију.
16-04-2018, 10:26 PM
(16-04-2018, 09:50 PM)Бенито Пише: Вукашин Петковић и још неки дугују питања.
До тада:
Зашто није изабрана Шеста Звездина Звезда?
ПС она колективна Звезда се не рачуна
Наглашавам да је ово изразито логичко- историјско питање и да прави одговор до сада нисте чули у јавности, јер ми истини ,као народ, одавно не тежимо, него волимо мимикрију.
Можда из трофејне генерације 1991 нису могли да изаберу најбољег.
Било је ту политике. Просинечки се грлио са Туђманом, један од најзаслужнијих за разбијање конфедерације СЦГ био је Савићевић.
С друге стране, Михајловић је са својим головима ( и наредне сезоне )
можда заслужио да буде Звезда а опет Владимир Југовић донео Звезди
незваничну светску титулу.
16-04-2018, 10:28 PM
Све је то тачно, али то није одговор.
Много је опаснији разлог зашто је овако испало.
Много је опаснији разлог зашто је овако испало.
16-04-2018, 10:50 PM
16-04-2018, 11:05 PM
16-04-2018, 11:11 PM
Па, колико се сећам, навијачи су се јасно одредили по том питању, али ни они изгледа не схватају о чему се заправо ради.
17-04-2018, 09:33 AM
ФК , а убрзо и СД Црвена Звезда су настали из потребе београдске омладине, а пре свега фудбалера да не буду мобилисани и одведени на кланицу Сремског фронта, какав је био случај са многим њиховим исписницима. Да би тај наум био остварен, морали су да праве договоре са српским комунистима. Тако почиње сарадња са српском удбом, и временом је српска удба почела да контролише ФК Црвена Звезда.
После погибије Крцуна, и пада Ранковића и његових удбаша, Броз оставља њима " излазну стратегију" и допушта им да на нивоу СР Србије имају паралелну службу. Тако они настављају да управљају и ФК Црвена Звезда. У међувремену, српска удба је себе наметнула новим генерацијама Срба као заштитника српских националних интереса. Установе које су они апсолутно контролисали, постављају се у јавности као стубови српства. То су четири стуба: СПЦ, Политика, САНУ и ФК Црвена Звезда. У сва ова " четири стуба" , српска ранковићевска удба је имала руководеће људе који су контролисали и давали тон рада тим установама. Проблем код свих комунизама, па и код овог српског, био је што се тамо ништа није одлучивало без координације са "Великим шефом". Иако су себе представљали као алтернативу, српски удбаши нису померили ни за милиметар нити један од основних постулата титоистичког система државног уређења и решења националног питања. Тако је настао " србијански национализам", који је као врхунац свог учења изнедрио Слободана Милошевића и његову Социјалистичку партију Србије. Као и интернационалном титоизму, и "србијанском национализму" је највећи противник био и остао српски национализам. Зато је удба и створила и контролисала странке које су пропагирале српски национализам , попут СРС и СПО.
У фудбалском смислу, под јаким утицајем предратних фудбалера и страних тренера који су долазили у наш фудбал, ФК Црвена Звезда и ФК Партизан су преузели две школе фудбалске игре. Под утицајем Иљеша Шпица, ФК Партизан после уводне декаде са бившим великим звездама НДХ-А, се окреће мађарској школи " лаке коњице", са низом младих лаганих фудбалера префињене фудбалске технике који владају лоптом и са којом се одједанут сјуре према противничком голу. Са друге стране, ФК Црвена Звезда је од старта кренула са аустријском школом фудбала, где се један велики играч подиже на још виши ниво и око кога се врти цео систем игре. Ово вероватно није урађено намерно, него је личност и фудбалски квалитет Рајка Митића довео до спонтаног развоја у оквиру " фудбалског сектора" у ФК Црвена Звезда. Тако је настао и појам " Звездина Звезда".
Заједничко за свих пет Звездиних Звезда је да су рођене у оквиру данашње Србије, осим Драгослава Шекуларца, који је од детињства живео у Београду и сви су га сматрали за Београђанина.
У случају Шесте Звездине звезде, која је требала бити изабрана из тима који је постао првак Европе и света, дошло је до проблема. Ниједан од четворице главних играча није био Србијанац. Ни Савићевић, ни Панчев, ни Просинечки, ни Белодедић. Зато је било суштински важно да се не одабере Шеста Звездина Звезда.
Другим речима, данашњи Срби одрасли су и васпитани у духу спина да је Црвена Звезда стуб српског национализма. Она то никад није била, иако већина Срба, па чак и интелектуалаца још верује у ту удбашку бајку.
Зато и није нека срамота што Црвена Звезда није прогласила Дејана Савићевића за Шесту Звездину Звезду,иако је био вероватно најбољи фудбалер у њеној историји,као и најбољи фудбалер Европе и света 1991. године, иако га УЕФА није прогласила.
Није се смела нарушити конструкција , а то је да је Звезда симбол србијанства, а не српства.
После погибије Крцуна, и пада Ранковића и његових удбаша, Броз оставља њима " излазну стратегију" и допушта им да на нивоу СР Србије имају паралелну службу. Тако они настављају да управљају и ФК Црвена Звезда. У међувремену, српска удба је себе наметнула новим генерацијама Срба као заштитника српских националних интереса. Установе које су они апсолутно контролисали, постављају се у јавности као стубови српства. То су четири стуба: СПЦ, Политика, САНУ и ФК Црвена Звезда. У сва ова " четири стуба" , српска ранковићевска удба је имала руководеће људе који су контролисали и давали тон рада тим установама. Проблем код свих комунизама, па и код овог српског, био је што се тамо ништа није одлучивало без координације са "Великим шефом". Иако су себе представљали као алтернативу, српски удбаши нису померили ни за милиметар нити један од основних постулата титоистичког система државног уређења и решења националног питања. Тако је настао " србијански национализам", који је као врхунац свог учења изнедрио Слободана Милошевића и његову Социјалистичку партију Србије. Као и интернационалном титоизму, и "србијанском национализму" је највећи противник био и остао српски национализам. Зато је удба и створила и контролисала странке које су пропагирале српски национализам , попут СРС и СПО.
У фудбалском смислу, под јаким утицајем предратних фудбалера и страних тренера који су долазили у наш фудбал, ФК Црвена Звезда и ФК Партизан су преузели две школе фудбалске игре. Под утицајем Иљеша Шпица, ФК Партизан после уводне декаде са бившим великим звездама НДХ-А, се окреће мађарској школи " лаке коњице", са низом младих лаганих фудбалера префињене фудбалске технике који владају лоптом и са којом се одједанут сјуре према противничком голу. Са друге стране, ФК Црвена Звезда је од старта кренула са аустријском школом фудбала, где се један велики играч подиже на још виши ниво и око кога се врти цео систем игре. Ово вероватно није урађено намерно, него је личност и фудбалски квалитет Рајка Митића довео до спонтаног развоја у оквиру " фудбалског сектора" у ФК Црвена Звезда. Тако је настао и појам " Звездина Звезда".
Заједничко за свих пет Звездиних Звезда је да су рођене у оквиру данашње Србије, осим Драгослава Шекуларца, који је од детињства живео у Београду и сви су га сматрали за Београђанина.
У случају Шесте Звездине звезде, која је требала бити изабрана из тима који је постао првак Европе и света, дошло је до проблема. Ниједан од четворице главних играча није био Србијанац. Ни Савићевић, ни Панчев, ни Просинечки, ни Белодедић. Зато је било суштински важно да се не одабере Шеста Звездина Звезда.
Другим речима, данашњи Срби одрасли су и васпитани у духу спина да је Црвена Звезда стуб српског национализма. Она то никад није била, иако већина Срба, па чак и интелектуалаца још верује у ту удбашку бајку.
Зато и није нека срамота што Црвена Звезда није прогласила Дејана Савићевића за Шесту Звездину Звезду,иако је био вероватно најбољи фудбалер у њеној историји,као и најбољи фудбалер Европе и света 1991. године, иако га УЕФА није прогласила.
Није се смела нарушити конструкција , а то је да је Звезда симбол србијанства, а не српства.
17-04-2018, 09:33 AM
Новинар Дејан Анђус се залагао да Дејан Савићевић буде Шеста Звездина Звезда, а како се сећам, говорио је да је Горан Весић главни кривац зато што је цела једна генерација проглашена Шестом Звездом. Анђус је то оценио као Весићев хир, јер је Савићевић постао Црногорац, па је ту било неких перипетија.
Милојко Пантић каже да су комунисти Црвену Звезду сматрали као симбол реакције, па су реаговали оснивањем Партизана. Ево линка
http://www.telegraf.rs/sport/415615-kolu...k-partizan
Милојко Пантић каже да су комунисти Црвену Звезду сматрали као симбол реакције, па су реаговали оснивањем Партизана. Ево линка
http://www.telegraf.rs/sport/415615-kolu...k-partizan
17-04-2018, 10:37 AM
Бенито, очекивао сам одговор а добио пуно теорија завера.
Митићу, па неће ваљда ЛДП да нас учи фудбалу ?
Црвена Звезда је тек касније постал "симбол реакције" а и ФК ЦЗ и Партизан су основани скоро у исто време како би направили комунистички београдски дерби уместо ФК БСК-а и ФК Југославије ( кога су угасили ).
Митићу, па неће ваљда ЛДП да нас учи фудбалу ?
Црвена Звезда је тек касније постал "симбол реакције" а и ФК ЦЗ и Партизан су основани скоро у исто време како би направили комунистички београдски дерби уместо ФК БСК-а и ФК Југославије ( кога су угасили ).
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 14 Гост(а)