[ватхра]

Ово је добар пример како комунисти полемишу: ...

Ово је још бољи пример како се понаша фалсификатор кад га ухвате, нисам ја погрешио, то ме комунисти гањају...

---

Не браним Самарџића, чак нисам ни прочитао то што је био повод, само ми смета начин како то оспоравате. Можда је код мене био условни рефлекс, када је реч о протурању. Толико година. Да сте одговорили њему као у горњем посту, не бих се ни јавио.

То је стара дискусија између мене и Самарџића у коју сте улетели на пола.

Што се тиче оспоравања, радио си истраживање баш те теме и знаш и сам колико треба да се ту ради. Зато сам и написао како се нека теза брани. Јасно је из авиона (ко хоће да види) да оно једноставно није тачно. Ако хоћеш да правиш темељнију анализу, изволи. Ја стварно немам времена да радим цео рад на тему очигледног фалсификата.

---

О овоме сам већ више пута писао. Пошто је у питању герилски рат, онда је јако мало битно да ли војску воде официри или "лаици".

То је врло битна ставка. Ако имамо за пример официра авијације или артиљерије који је врло школован и стручан за свој посао, јасно је да је његово знање неискоришћено у герилском рату. Ту ће се боље снаћи неко ко добро познаје терен и људе.

Такође је јако тешко директно поредити водеће особље у НОВЈ и ЈВуО. Код ЈВуО је било више официрског кадра и то није спорно, међутим код НОВЈ је било активно више стотина бораца из Шпанског грађанског рата, и они су имали велико учешће у командном кадру. Такође, КПЈ је имала и пре рата илегалну организацију што је доста олакшало организацију. Узевши све то у обзир, тешко је директно поредити једно и друго јер не само да се доста разликују организације, него и обе организације нису биле намењене герилској борби већ су морале да се прилагођавају томе.

И онда имамо ситуацију да неко узме два лева списка и каже ”ето, код четника је било више активних официра, они су били бољи”, што све нема везе са мозгом.

[Милослав Самарџић]

били официрски покрет

О овоме сам већ више пута писао. Пошто је у питању герилски рат, онда је јако мало битно да ли војску воде официри или "лаици".

Био сам у рату и био сам војник дуго времена и предуго. Мени кад неко каже "официрски покрет" мени то звучи као покрет за мензу, ко ће се боље најести. Или канцеларијско кафенисање.

И четници и партизани су били слични покрети, са истим проблемима и истим саставом људства. Ако је један брат био у четницима а други у партизанима, у чему је разлика?

Официр море а и не мора бити добар у герилском рату. То је специфичан рат са пуно проблема које обична војска нема. И герилска војска је војска ко и свака друга, али опет са разликама које се некад чине као небо и земља. Да и не причамо о томе колко неки људи далеко иду па пореде официре Српске војске од прије 1918. и југо официре посље 1918. године. Колко је то негативно и погрешно, правити паралелу између једни и други.

Јел то значи да се офираш као комуниста?

[Вук92]

НИКШИЋКИ КОРПУС
(ТРЕЋА КОРПУСНА ГРУПА) Територија: Никшићки срез
ШТАБ КОРПУСА:
Командант корпуса: мајор Бошко Радуновић;
Замјеник команданта корпуса: резервни потпуковник Симо Ђукановић;
Начелник штаба корпуса: капетан Блажо Ђукић;
Обавјештајни официр: рез. капетан 1. класе Ђоковић Радуле

•Прва бригада
ШТАБ БРИГАДЕ:
Командант: пјешадијски капетан 1. класе Павле Вукићевић;
Замјеник команданта бригаде: рез. пјешадијски капетан 1. класе Миљанић Марко;
Ађутант команданта бригаде: рез. војни чиновник 4. класе Перуновић С. Милутин;
Интендант: редов (војни чиновник) Ђурић С. Љубо;
Иследник: рез. судски потпоручник Мијушковић Владо;
Обавјештајни официр; студент Вукићевић М. Васо.

Бригада је имала три батаљона;

• 1. батаљон (Пјешивачки) - три чете
Командант батаљона:
Замјеник команданта батаљона: рез. поручник Спасојевић Р. Радосав
•2. батаљон (Требјешки) - четири чете
Командант батаљона:
Замјеник команданта батаљона: рез. потпоручник Никчевић Обрен
•3. батаљон (Кочански ) - три чете
Командант батаљона:
Замјеник команданта батаљона: водник 3. класе Кривокапић Владо

•Друга бригада
ШТАБ БРИГАДЕ:
Командант бригаде: капетан Митар Пејаковић;
Замјеник команданта бригаде: рез. капетан 2. класе Бурић Марко;
Ађутант команданта бригаде: Бурић Томаш;
Интендант: редов обвезник Мијушковић Грујица;
Иследник: рез. потпоручник Павићевић Р. Радосав;
Обавјештајни официр; Лашић Радомир.

Бригада је имала три батаљона;

•1. батаљон (Никшићки) - четири чете
Командант батаљона:
Замјеник команданта батаљона: рез. потпоручник Прелевић Н. Рајко;
•2. батаљон (Жупски) - три чете
Командант батаљона:
Замјеник команданта батаљона: рез. поручник Чановић Милинко
•3. батаљон (Луковски) - три чете
Командант батаљона:
Замјеник команданта батаљона: рез. поручник Мркић Радомир

Недостају ми команданти батаљона и чета.

Трећа бригада Никшићког корпуса обухваћена овом формацијом била је Вучедолска војночетничка бригада, која званично никада није ни постала дио ове нове формације, већ је остала у саставу Команде 200.
Ова формација је уведена средином јула 1944. године и требало је званично да заживи тек када окупатор напусти земљу. Формација је требало да се изврши тајно од окупатора, док су јединице које су биле легализоване код окупатора и даље требало да дејствују под истим називом а да се у међусобном односу команде управљају по новој формацији.

Истом директивом потпуковник Павле Ђуришић поставио је формацију Црногорског добровољачког корпуса, односно кадровских пукова.

Војни свештеници по батаљонима:
- војни свештеник I.Никшићког батаљона свештеник г. Кљајић Милорад;
- војни свештеник Требјешког батаљона свештеник г. Кустудић Саво;
- војни свештеник Кочанског батаљона свештеник г. Радуловић Богдан;
- војни свештеник Луковског батаљона свештеник г. Вулаковић Милосав;
- војни свештеник Жупског батаљона свештеник г. Костић Стојан;
- војни свештеник Пјешивачког батаљона свештеник г. Варајић Милета.

[мунгос]

Јел то значи да се офираш као комуниста?

Не. Значи да посматрам ствари скроз војнички и да ми као искусном војнику, није ни на крај памети да као Дража подцјеним противника, одманем руком и кажем: "Лако ћемо ми с њима."

Други дио је што ми је екстремно жао што Титовци нијесу одма још прве или друге године рата скроз уништени.

---

То је врло битна ставка. Ако имамо за пример официра авијације или артиљерије који је врло школован и стручан за свој посао, јасно је да је његово знање неискоришћено у герилском рату. Ту ће се боље снаћи неко ко добро познаје терен и људе.

Такође је јако тешко директно поредити водеће особље у НОВЈ и ЈВуО. Код ЈВуО је било више официрског кадра и то није спорно, међутим код НОВЈ је било активно више стотина бораца из Шпанског грађанског рата, и они су имали велико учешће у командном кадру. Такође, КПЈ је имала и пре рата илегалну организацију што је доста олакшало организацију. Узевши све то у обзир, тешко је директно поредити једно и друго јер не само да се доста разликују организације, него и обе организације нису биле намењене герилској борби већ су морале да се прилагођавају томе.

И онда имамо ситуацију да неко узме два лева списка и каже ”ето, код четника је било више активних официра, они су били бољи”, што све нема везе са мозгом.

То је јако сложена тема. У 95% случајева (с изузетком директни учесника) већина људи гријеши кад гледа на герилску војску као на регуларну војску. То је неупоредиво.

Оно што углавном војни лаици веле да је школовани официр, то у герилском рату море а и не мора бити предност за герилску војску.

Ко је био у овоме задњом рату то добро знаде. Знам лично на десетине примјера ђе је неки школовани официр на папиру завршио све могуће ратне и војне школе и курсеве, да би му и Наполеон позавидио на стручности, а у стварности био је го к. Видио сам на десетине официра у стварности - једни су говорили "Лако ћемо" а други "То је немогуће, не моремо то итд. Све је немогуће". Трећи - најмања група су мудро ћутали и кад дође до задатка рекли би "Дај да видимо шта се море направити." И направили су (ако је било могуће).

[Сипуљац]

Јел то значи да се офираш као комуниста?

Не. Значи да посматрам ствари скроз војнички и да ми као искусном војнику, није ни на крај памети да као Дража подцјеним противника, одманем руком и кажем: "Лако ћемо ми с њима."

Други дио је што ми је екстремно жао што Титовци нијесу одма још прве или друге године рата скроз уништени.

---

То је врло битна ставка. Ако имамо за пример официра авијације или артиљерије који је врло школован и стручан за свој посао, јасно је да је његово знање неискоришћено у герилском рату. Ту ће се боље снаћи неко ко добро познаје терен и људе.

Такође је јако тешко директно поредити водеће особље у НОВЈ и ЈВуО. Код ЈВуО је било више официрског кадра и то није спорно, међутим код НОВЈ је било активно више стотина бораца из Шпанског грађанског рата, и они су имали велико учешће у командном кадру. Такође, КПЈ је имала и пре рата илегалну организацију што је доста олакшало организацију. Узевши све то у обзир, тешко је директно поредити једно и друго јер не само да се доста разликују организације, него и обе организације нису биле намењене герилској борби већ су морале да се прилагођавају томе.

И онда имамо ситуацију да неко узме два лева списка и каже ”ето, код четника је било више активних официра, они су били бољи”, што све нема везе са мозгом.

То је јако сложена тема. У 95% случајева (с изузетком директни учесника) већина људи гријеши кад гледа на герилску војску као на регуларну војску. То је неупоредиво.

Оно што углавном војни лаици веле да је школовани официр, то у герилском рату море а и не мора бити предност за герилску војску.

Ко је био у овоме задњом рату то добро знаде. Знам лично на десетине примјера ђе је неки школовани официр на папиру завршио све могуће ратне и војне школе и курсеве, да би му и Наполеон позавидио на стручности, а у стварности био је го к. Видио сам на десетине официра у стварности - једни су говорили "Лако ћемо" а други "То је немогуће, не моремо то итд. Све је немогуће". Трећи - најмања група су мудро ћутали и кад дође до задатка рекли би "Дај да видимо шта се море направити." И направили су (ако је било могуће).

Колико се мени чини, Титовци, како их ти зовеш, и јесу били готово уништени у првој и другој години рата на територији данашње Србије, а то јесте била територија где је Дражино упориште било најјаче и где је готово стопроцентно имао контролу над својим командантима и јединицама.
Друга ствар, кад говориш о одмахивању руком и "лако ћемо", не знам шта бих ти рекао, осим да покушаваш да пронађеш разлог Дражиног пораза тамо где га нема.
Трећа ствар, има овде још искусних војника са подугачким ратним стажом чија се искуства разликују од твојих.
Четврто, и вероватно најбитније: герилска војска и банда нису исто. Герилска војска је и даље војска која мора да води рачуна о много чему. О планираним и прихватљивим губицима, о конкретном ефекту акција које спроводи као и о последицама истих. Банди је битан само ефекат онога што чини.
И брате, морам да ти кажем, по твојим постовима овде, ти си мени слика и прилика Булајићевог (мислим на правог Булајића не на Бајића) четника.
У здравље.

[Милослав Самарџић]

Јел то значи да се офираш као комуниста?

Не. Значи да посматрам ствари скроз војнички и да ми као искусном војнику, није ни на крај памети да као Дража подцјеним противника, одманем руком и кажем: "Лако ћемо ми с њима."

Хм...
Ако правиш столарију, требају ти столари.
Ако зидаш - зидари.
Итд.
А кад се зарати - официри.

Е, сад, кад негираш нешто тако очигледно, у питању је нека идеологија. У овом случају, пратећи твоје постове, биографске податке (Титова подофицирска школа), комунистичка.
Јер, то је њихова уобичајена ставка: пошто су били у огромном заостатку у официрском кадру - официри нису важни. А интерно, знали су да су важни, да би народ ишао за официрима, па су и оно мало официра што су имали склањали у позадину. Упркос огромном губицима због тога.
Али они само у првом кораку кажу да официри у рату нису важни. Док говоре о четницима. Већ у другом кораку окрену причу, тврдећи да је војно знање и образовање ипак важно. Ево видео си шта пише Ватра: имали су искуство из Шпаније. И ту је негде крај. Сад, што су четници имали Солунаца отприлике колико комунисти Шпанаца - није важно, не помињу. Што су многи од четника водили баш герилски, грађански рат, на Косову, то такође прећуткују (сам Дража две године). Што су имали граничарске официре и подофицире који су током целе службе на тој граници били у грађанском/герилском рату, тек то није важно, итд.
Тако да је цела та комунистичка прича једно завођење за Голеш планину.

[Милослав Самарџић]

И брате, морам да ти кажем, по твојим постовима овде, ти си мени слика и прилика Булајићевог (мислим на правог Булајића не на Бајића) четника.
У здравље.

Или Булајићевог партизана?

[Вук92]

ВУЧЕДОЛСКА ВОЈНОЧЕТНИЧКА БРИГАДА - ГОРСКИ ШТАБ 209
(Формирана септембра 1943. у оквиру Никшићког корпуса)
СРЕЗ: Вучедолски (општине:Граховска, Бањска, Рудинско - трепачка, Вучедолска)
*Вучедолски срез је формиран у рату, а заправо се ради о западним дијеловима Никшићког среза. Све до 1931. ове четири општине сачињавале су Велимски срез, са среским сједиштем у Велимљу (Бањани). У рату је овај срез обновљен, с тим што је добио назив Вучедолски по бригади.
КОМАНДАНТ СРЕЗА: капетан 1. класе (мајор) Ђорђије Г. Драганић;

КОМАНДА И ШТАБ ВУЧЕДОЛСКЕ ВОЈНОЧЕТНИЧКЕ БРИГАДЕ
Командант бригаде: капетан 1. класе (мајор) Ђорђије Г. Драганић (од оснивања до 1. новембра 1943.), потом капетан 2. класе Иван М. Јаничић (од 1. новембра 1943. до 5. јануара 1945.);
Замјеник команданта бригаде: поручник (капетан 2. класе) Стеван М. Мићовић;
Ађутант команданта бригаде: потпоручник Петар М. Ковачевић;
Обавјештајни официр бригаде: поручник (капетан 2. класе) Михаило Н. Вујичић;
Начелник штаба бригаде: капетан 2. класе Никола С. Миловић, потом рез. поручник Василије Б. Комненић (од 31. децембра 1943) и рез. поручник (капетан 2. класе) Иван Ј. Ковачевић;
Интенданти: чиновник Радован - Раде Ш. Јаничић и учитељ Јосиф М. Мићовић;
Благајник бригаде: Блажо С. Вучетић;
Љекар бригаде: др. Стеван Ј. Пејовић - Ераковић, потом санитетски помоћник 1. класе Јефто Р. Перишић;

Штапска чета: командир потпоручник Гаврило - Гајо Н. Вујичић;
Бригадна комора (у свом саставу имала је и 50 коња): командир капетан 2. класе Никола С. Миловић;

Јединице бригаде:
- Граховски војночетнички батаљон
Командант батаљона: рез. потпоручник Никола С. Вујачић;
- Бањски војночетнички батаљон
Командант батаљона: рез. жандармеријски потпоручник Симо М. Ераковић;
- Вучедолски војночетнички батаљон
Командант батаљона: рез. поручник Василије Б. Комненић (до 31. децембра 1943.), потом жанданрмеријски потпоручник Душан О. Алексић;
- Рудинско - трепачки батаљон
Командант батаљона: рез. потпоручник Блажо Н. Пешикан, потом вазд. потпоручник Радосав - Рако Ђ. Лалић (до 6. августа 1944.), потом рез. поручник Ђоко М. Гардашевић и потпоручник Раде М. Ковач;

Штаб бригаде у првом периоду био је у Броћанцу Граховском, потом у Вилусима и на крају у Грахову.

Бригада је првобитно формирана у оквиру Никшићког корпуса (командант мајор Бошко Павић), Команде националних трупа Црне Горе и Боке, да би се након распада Команде националних трупа за Црну Гору и Боку и погибије четничког руководства, пуковника Баја Станишића и ђенерала Блажа Ђукановића, у Горњем манастиру Острог, 21. октобра 1943., Вучедолска бригада прикључила Команди оперативних јединица источне БиХ, односно Требињском корпусу ЈВуО. Била је потчињена непосредно Врховној Команди, тачније Истакнутом дијелу Штаба Врховне Команде (командант пуковник Захарије Остојић), а у оперативном погледу припадала је Команди оперативних јединица источне БиХ (командант пуковник Петар Ш. Баћовић).
Наредбом потпуковника Павла Ђуришића од 11. јула 1944., извршена је реорганизација војночетничких јединица Црне Горе, Боке и Старог раса. Новоформирана Команда Црне Горе и Боке под командом мајора Блажа Л. Гојнића, обухватала је три корпусне групе. У саставу треће корпусне групе, која је обухватала никшићки и шавнички срез, били су Никшићки(командант мајор Бошко Радуновић) и Дурмиторски (командант мајор Иван Ружић) корпус. Никшићки корпус по новој формацији требало је да има три бригаде; 1. Бригада (Пјешивци, Кочани, Голија), командант арт. капетан 1. класе Павле Вукићевић, 2. Бригада (Никшић, Требјеса, Луково, Жупа), командант капетан Митар Пејаковић и 3. Бригада, Вучедолска војночетничка бригада под командом капетана 2. класе Ивана Јаничића. Међутим ова формација није никада у потпуности проведена, па је Вучедолска бригада остала до краја у саставу Команде оперативних јединица источне БиХ (Команда 200).
Расформирана је 5. јануара 1945. у босанској варошици Рудо, када је остатак Вучедолске војночетничке бригаде ушао у састав Првог пука, Прве дивизије, Црногорског добровољачког корпуса. Командант Првог пука постао је капетан Иван М. Јаничић, дотадашњи командант Вучедолске војночетничке бригаде.

[Зоран Недељковић]

Вуче, зашто Радосав Ђ. Лалић - вазд, а не пешадијски ? Мислим, да ли имаш неки податак о промени рода војске ? Да ли му је Блажо Лалић рођени брат и да ли је имао брата у Војводини, после рата ?

[Вук92]

Вуче, зашто Радосав Ђ. Лалић - вазд, а не пешадијски ? Мислим, да ли имаш неки податак о промени рода војске ? Да ли му је Блажо Лалић рођени брат и да ли је имао брата у Војводини, после рата ?

Зато јер је тако и у документима бригаде. Немам податак кад је промјенио род војске, а ни податак кад је тачно унапријеђен у чин потпоручника (рат је дочеако као наредник). Јесте Блажо је био брат Раков, а имао је брата у Војводини, колико сам успио сазнати. Јавићу ти се у ПП у вези овога задњег...

[мунгос]

Колико се мени чини, Титовци, како их ти зовеш, и јесу били готово уништени у првој и другој години рата на територији данашње Србије, а то јесте била територија где је Дражино упориште било најјаче и где је готово стопроцентно имао контролу над својим командантима и јединицама.
Друга ствар, кад говориш о одмахивању руком и "лако ћемо", не знам шта бих ти рекао, осим да покушаваш да пронађеш разлог Дражиног пораза тамо где га нема.
Трећа ствар, има овде још искусних војника са подугачким ратним стажом чија се искуства разликују од твојих.
Четврто, и вероватно најбитније: герилска војска и банда нису исто. Герилска војска је и даље војска која мора да води рачуна о много чему. О планираним и прихватљивим губицима, о конкретном ефекту акција које спроводи као и о последицама истих. Банди је битан само ефекат онога што чини.
И брате, морам да ти кажем, по твојим постовима овде, ти си мени слика и прилика Булајићевог (мислим на правог Булајића не на Бајића) четника.
У здравље.

Прогласиште ви мене за скојевца, првоборца и Титиног шпијуна. Прва ствар - лоше ти се чини. Дража је био савезник Титоваца кад су их разјурили Њемци и једне и друге. То што је Србија била очишћена привремено од комуниста реци само "Данке Дојчланд".

Друга ствар, не велим то ја, него људи око Драже. Дража је био канцеларијски официр, а требао је бити ХАЈДУК, кад је већ кренуо тијем путем.

Трећа ствар, искуства се разликују то је тачно. И ја сам имао прилику да чујем "А шта ви, кукавице, неспособни итд." од "искусни" војника који никад нијесу окусили како је то кад ти око главе врца врело олово и гвожђе нити један дан, а говорили са са људима који су били у рату пет година!

Четврто, то је тачно отприлике. Но ође није ријеч о "герили и банди" него о герили и регуларној војсци.
И ту је већа разлика него између гериле и банде.

---

Хм...
Ако правиш столарију, требају ти столари.
Ако зидаш - зидари.
Итд.
А кад се зарати - официри.

Е, сад, кад негираш нешто тако очигледно, у питању је нека идеологија. У овом случају, пратећи твоје постове, биографске податке (Титова подофицирска школа), комунистичка.
Јер, то је њихова уобичајена ставка: пошто су били у огромном заостатку у официрском кадру - официри нису важни. А интерно, знали су да су важни, да би народ ишао за официрима, па су и оно мало официра што су имали склањали у позадину. Упркос огромном губицима због тога.
Али они само у првом кораку кажу да официри у рату нису важни. Док говоре о четницима. Већ у другом кораку окрену причу, тврдећи да је војно знање и образовање ипак важно. Ево видео си шта пише Ватра: имали су искуство из Шпаније. И ту је негде крај. Сад, што су четници имали Солунаца отприлике колико комунисти Шпанаца - није важно, не помињу. Што су многи од четника водили баш герилски, грађански рат, на Косову, то такође прећуткују (сам Дража две године). Што су имали граничарске официре и подофицире који су током целе службе на тој граници били у грађанском/герилском рату, тек то није важно, итд.
Тако да је цела та комунистичка прича једно завођење за Голеш планину.

Није у питању никаква идеологија, него чисто војничке ствар. Одговор на то је "И ДА И НЕ". Прави официр злата вриједи, ако има право знање и ако га зна примјенити на терену.
Кад је у питању герила, онда је ту ствар пуно сложенија него обична војска - терен није само физички (мање битан у герили) него прије свега ЉУДСКИ ТЕРЕН.

Официр у герилском рат је препуштен сам себи. Нема он државе ни организованог друштва иза себе а уз то има три милиона више проблема и главобоља него официр регуларне војске.

Ватра је у праву. Шпански борци су били итекако важан фактор у почетку. За разлику од регуларни официра, имали су иза себе и политичко и ратно искуство. Огромна почетна предност дефинитивно.

Ти велиш, али и Дража и други су били на Косову. А ја ти велим да оно што се дешавало на Косову и у Маћедонији између ратова није ништа за похвалу.
Кога је такозвана држава слала доље у то вријеме? Четнике, који су доље ратовали 20 година? НЕ. Слала је људе без икаквог искуства. И превагу против хајдучије није доњела вјештина у вођењу герилског (противгерилског) рата, него гола сила. И то на љуту муку и једва.

Умјесто да сакупе људе који су знали како се рат води доље? Код нас је све наопако, како онда тако и данас.

[Милослав Самарџић]

Погледај шта си написао. Испада да су комунисти слали у Шпанију искусне, а наши на Косово неискусне... и обрни-окрени, нашима ништа не вреди.

[Сипуљац]

Прогласиште ви мене за скојевца, првоборца и Титиног шпијуна. Прва ствар - лоше ти се чини. Дража је био савезник Титоваца кад су их разјурили Њемци и једне и друге. То што је Србија била очишћена привремено од комуниста реци само "Данке Дојчланд".

Друга ствар, не велим то ја, него људи око Драже. Дража је био канцеларијски официр, а требао је бити ХАЈДУК, кад је већ кренуо тијем путем.

Трећа ствар, искуства се разликују то је тачно. И ја сам имао прилику да чујем "А шта ви, кукавице, неспособни итд." од "искусни" војника који никад нијесу окусили како је то кад ти око главе врца врело олово и гвожђе нити један дан, а говорили са са људима који су били у рату пет година!

Четврто, то је тачно отприлике. Но ође није ријеч о "герили и банди" него о герили и регуларној војсци.
И ту је већа разлика него између гериле и банде.

Све што сам написао раније могу да поновим али не вреди. Ти имаш своје виђење ствари, а ја морам да кажем да се не слажем ни са једном ставком коју си навео.

[Николај]

Човек који је на фронту, у блату, прашини, рову, албанским вукојебинама, међу лешевима, провео два балканска и један светски рат, и шиптарску побуну приде, био је "канцеларијски официр" (ваљда је она силна одликовања и похвалу од Мишића добио због попуњавања доставница). Али је зато изузетно значајно искуство "Шпанаца" из рата који су изгубили, а послератно време провели већином по логорима. И после неко треба да га схвати озбиљно.