[Вукашин Петковић]

Пуковник Жарко Поповић,
шеф 1. обавештајног одељења Главног Ђенералштаба Југословенске војске
Војни аташе Краљевине Југославије у Италији 1933. и у Москви 1940. године

http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20s...taliji.mp3

[Бенито]

Личност број 1 Обавештајне службе пред рат био је Жарко П Тодоровић. Поред осталих обука завршио високу обавештајну школу у Француској, где је боравио у периоду 1933-35. Годину дана уочи рата био је официр за везу у Првом одељењу Обавештајног одсека ВКЈ. Он је био на вези са Ваухником и од њега сазнао податке о нападу на КЈ.
Брат Бошко био је тада у ђенералштабном одељењу Загребачке војне области. Брат Бошко успева да се извуче и долази код брата у Београд. По раније утврђеном плану о четничкој војни у случају окупације, окупљају официре и резервне официре са подручја Београда, а нарочито оних родова који су блиски герилском начину ратовања: обавештајце, везисте, четнике, планинце...
Први састанак тзв београдске групе, под командом Жарка Тодоровића десио се, на Ђурђевдан 41, у кафани 6 Топола, преко пута Аде Циганлије. Ресторан још постоји. На састанку су били присутни: браћа Тодоровић, Вили Михајловић, Света Трифковић, Лукачевић, Живан Лазовић... и још неки официри. Жарко им саопштава да ће се наставити четничка војна и да ће се ставити под команду ђенералштабног пуковника Михаиловића, за кога се још увек не зна где је, али да ће све везе ићи преко њега.
Остало је историја....

Поштована братијо са форума, информације које сам вам дао у овом посту су врло ексклузивне и 100% тачне. Чак, до њих није било ни тако тешко доћи.
Поставља се питање: Зашто ово нико од званичника српске савремене историографске сцене никад није објавио?
Зато што то руши сваку теорију о фантомској " безусловној капитулацији Краљевине Југославије"! На примеру Жарка П Тодоровића можемо видети колико и на који начин је прекрајана и фалсификована историја Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије.
Званична држава и њена војска нису се предали, ни капитулирали, него су наставили да се понашају према упутствима и наређењима која су им додељена најмање неколико година пре рата.
Одлука Драже Михаиловића није никаква лична одлука, него поступање по правилу службе. Исто важи и за Жарка П Тодоровића, званог Валтер.
Може се рећи да је Жарко до хапшења био човек од највећег поверења пуковника, па ђенерала Михаиловића. Алфа и омега.
После овога отворено тврдим да историчаре задужене за овај период треба окупати катраном и перјем на сред Теразија. П....... им се на дипломе.

[ЈВуО-КГ]

Димитрије Чемерикић (1882-1960)

-Коњички бригадни генерал.

Призренац, Димитрије Чемерикић рођен је 1882. године. Војну академију завршио је у чину коњичког потпоручника, а до краја војне каријере постао је коњички бригадни генерал. Радио је у Министарству војске и морнарице, био војни изасланик у Албанији, привремени судија у војном суду за официре, учествовао је у оба балканска рата, албанској побуни и у Првом светском рату. Тада је пет пута рањаван. Добио је 15 наших и два страна одликовања. Говорио је француски, што је било уобичајено за људе његовог образовања, и турски и албански, које је сигурно научио у родном Призрену.
Сачуван је његов дневник, „Моје приватне забелешке” како га је називао, две свешчице од по 36 страна. Исписивао их је од 23. маја 1941. до 7. априла 1945. године. Из њих се сазнало да је на почетку Другог светског рата био бригадни генерал у штабу Косовске дивизије, да је заробљен 20. априла 1941. године у Дечанима, и да је до 6. априла 1945. године био у немачким логорима.

Лазар Милосављевић (1884-1967)
-Дивизијски генерал.

Активна служба престала 1935. године,пребачен у резерву. Реактивиран 1941. године и одведен у заробљеништво.По повратку наставио службу у ЈА. Пензионисан 1946. године.



Слика преузета са Палуба.инфо.

[Мића Адмирал]

Михаило Боди (1884-1953)

Pitomac 34. kl. Niže 1 19. kl. Više škole VA.
Preveden iz inžinjerije u generalštabnu struku 1920.

Na dužnostima:

- od 12. VIII 1905 vodnik u 1.inž.bnu;
- od 7. XI 1906. vodnik u železničkoj četi 2.inž.bna;
- U ratovima 1912 -1913: vodnik u pionirskoj čeri; kdir železničke čete; k-dt železničke stanice; u srpsko-bugarskoj pograničnoj komisiji.
-U toku arnautske pobune 1913. kdt inž.bna.
-U ratu 1914 - 1918: rukovalac saobraćaja u Mladenovcu; zastupnik šefa vojno-železničke inspekcije;
-1916 član francusko-engleske Železničke komisije pri savezničkim vojskama u Solunu; na dužnosti u VK;
-vojni delegat Srpske vojske u Budimpešti 1919;
-vojni izaslanik u Mađarskoj do 20. IX 1922;
-načelnik Đeneralštaba kd-e Potiske div.obl;
od 17. IX 1923 - 30. XI 1926 šef Operativnog odseka Operativnog od. Gl.generalštaba;
-paralelno,od 13. XI 1923 profesor "Strategije" na Nižoj Školi VA;
-od 30. XI 1926 ađutant kralja;
-od 8. IV 1927 vojni izaslanik u Atini i od 12. XII 1927 u Turskoj; u Nastavnom od. Gl.generalštaba;
-od 30. IV 1929 v.d. pa načelnik Obaveštajnog od. Gl.generalštaba;
-od 23. X 1931 v.d. kdt Savske div.obl;
- od 1. IV 1934 kdt iste;
- od 14. X 1935 pomoćnik inspektora Zemaljske odbrane;
- od 6. IV 1936 v.d. 1 pomoćnika načelnika Gl.generalštaba;
- od 22. X 1937 pomoćnik načelnika Gl.generalštaba;
-od 10. X 1938 II pomoćnik načelnika Gl.generalštaba.

Stavljen na raspolaganje 12. IX 1940. Po molbi preveden u rezervu 16. X 1940. Reaktiviran 27. III 1941. i postavljen za v.d. inspektora Zemaljske odbrane, a 29. III poništen ukaz o penzionisanju. U AR u Komandi pozadine VK pomoćnik komandanta. Vodio pregovore o primirju. U nemačkom zarobljeništvu od 1941 do III 1942. odakle je otpušten zbog slabog zdravlja. Prema svedočenju kapetana Ratka Kalafatovića, 1943 – 1945 nalazio se u Švajcarskoj kao vojni izaslanik jugoslovenske vlade.

Живко М. Станисављевић (1883-1973)

Pitomac 32. kl. Niže i 17. kl. Više škole VA.
Završio generalštabnu pripremu 1912.

Na dužnostima:

-od 1901 - 1904 vodnik u 5.pp;
-od 10. X 1905 vodnik u 8.pp;
-od 7. XI 1906 vodnik u Pešadijskoj podoficirskoj školi;
- od 1909 u Štabu Dunavske div.obl;
-od 1910 - 1911 kdir u 7.pp.
-U ratovima 1912 - 1913: ordonans u Štabu VK i pomočnik kdt-a železničke stanice u Mladenovcu;
-1913 kdt železničke stanice Solun u vremenu slanja korpusa u Skadar;
načelnik Štaba 1. brigade Moravske div; kdt l.bn/14.pp.
-U ratu 1914 - 1918: od 1914 - 1916 u VK;
-od X 1916 - 9. II 1917 kdt bn/14.pp;
-9. II - 4. VII 1917 pomoćnik načelnika Štaba Timočke div;
-od 4. VII 1917 -1 1919 načelnik Štaba Šumadiske div.
-Posle rata: od 1 -16. IX 1919 načelnik Štaba Bosanske div.obl;
-od 16. IX - 22. XI 1919 načelnik Štaba Dunavske div.obl;
-od 22. XI 1919 načelnik Đeneralštaba Vrbaske div.obl; potvrđen na istoj dužnosti 4. V 1920;
-od 24. XI 1921 šef Nastavnog odseka Operativnog od. Gl.generalštaba;
-od 16. XII 1921 profesor "Ratne vešrine" (Grupa Evropskog rata 1914-1918) na Nižoj školi VA;
-od 20. IX 1922 vojni izaslanik u Budimpešti;
-od 23. XII 1924 načelnik Generalstaba IV arm.obl;
-od 30. XII 1925 - 22. IV 1929 načelnik Obaveštajnog od. Gl.generalštaba;
-od 30. III 1927 honorarni profesor iz "Vojne geografije" na Višoj školi VA, pored redovne dužnosti;
-od 22. IV 1929 kdt Dravske peš.brg; od 16. IX 1930 v.d. kdt Vardarske div.obl;
-od ll.V 1933 kdt Osječke div.obl.;
-od 14. X 1935 kdt Moravske div.oblasti;
-od 13. III 1936 pomoćnik kdt-a V arm.obl;
-od 8. V 1936 II pomoćnik MVM;
-od 27. XI 1937 - 13. XI 1940 kdt Primorske arm.obl.

Urednik Ratnika pored redovne dužnosti od 1 - XI 1922. U AR kdt Trupa primorske arm.obl. Odveden u zarobljeništvo. Posle rata vratio se u zemlju.

BIBL: Cerska bitka 16-19. avgust 1914. (1927); Šumadiska divizija pri proboju Solunskog fronta (Beograd 1928); Gonjenje nakon Cerske bitke (1928); Cerska bitka (Zagreb 1937); Kumanovska bitka - razmatranja i pouke (1961); Bitoljska operacija 1912 (1952).

Извор ВОА.

Brat Mihaila Bodija :

dr ALEKSANDAR D. BODI, nosilac Albanske spomenice, Legije casti...
Obavestajac Komande Beograda GS 2.
Podle velike provale uhapsen od Nemaca 25 nov 1942. Gestapo ga je teretio za obavestajnu DM sluzbu, ali i za obavestajni rad za italijansku i bugarsku tajnu sluzbu. Ove dve poslednje stvari su bile nefokazive a veza sa JVuO jeste i Bodi je streljan 25 jan 1943.god.

[Милослав Самарџић]

Генерал Боди је извршио самоубиство, кад су га пустили из заробљеништва због болести, у Београду, мислим 1942.

[ЈВуО-КГ]

Милан Ђорђевић (1881-1941)
-артиљеријски бригадни генерал
-Био ожењен Радојком Радом Ђорђевић,рођ. Мутавџић,праунуком војводе Чолак-Анте.Имао сина Бошка и ћерку Јелицу која се 1933. удала за ваздухопловног поручника Драгишу Ђ. Ракића.

-1927. године,као пуковник, пребачен у Марсеј у новоотворену поморску испоставу чији је основни задатак био примање и слање помоћи за јединице ВКСХС.

Новица Б. Ракочевић (1894-1941)
-пешадијски пуковник за ђенералштабне послове
-постављен за руководиоца првог самосталног војног изасланства у Анкари,отвореног 1935. године.

Сајт istorijskabiblioteka.com за овог човека даје следеће податке.

Новица Б. Ракочевић (29. август 1894, Колашин—6. април 1941, Београд) је био официр војске Краљевине Југославије и српски војни историчар.

Ракочевић је завршио Нижу војну академију 1914. и Вишу војну академију 1925. године. Служио је у војсци Краљевине Србије у Првом светском рату и био је рањаван. Чин пуковника добио је 1935. године. Одликован је већим бројем високих војних одликовања. Ракочевић није био нарочито плодан војни историчар. Написао је књигу Ратни планови Србије против Турске од вожда Карађорђа до краља Петра која је објављена у Београду 1933. године. Ова књига представља ретку студију о једном војноисторијском проблему који је у тако дугом хронолошком опсегу преокупирао српске војне и политичке кругове. Такође је са турског језика превео књигу Емерхалиса Тамерланов поход на Анадолију и битка код Анкаре (1937) у којој је дат преглед сукоба између војски Тимура Ленке и османског султана Бајазита I.

[Вукашин Петковић]

Генерал Боди је извршио самоубиство, кад су га пустили из заробљеништва због болести, у Београду, мислим 1942.

Ево га Боди на преговорима са Немцима, априла 1941. године.

[ЈВуО-КГ]

Ако неко има податке о овим људима нека напише нешто.

-Владимир Маријашевић
-капетан бојног брода
-поморски и ваздухопловни изасланик Краљевине Југославије за В.Британију и Француску са седиштем у Лондону (1930-1932).

-Владимир Герба
-пуковник
-војни изасланик у Паризу пред сам рат.

[Мића Адмирал]

Генерал Боди је извршио самоубиство, кад су га пустили из заробљеништва због болести, у Београду, мислим 1942.

Umro u Beogradu 1953 .god.

[Милослав Самарџић]

Генерал Боди је извршио самоубиство, кад су га пустили из заробљеништва због болести, у Београду, мислим 1942.

Umro u Beogradu 1953 .god.

Александар Ајзинберг пише у ''Писмима Матвеју'' да се убио 1942, он и мајка крили се неко време код његове удовице у БГ.

[Мића Адмирал]

Генерал Боди је извршио самоубиство, кад су га пустили из заробљеништва због болести, у Београду, мислим 1942.

Umro u Beogradu 1953 .god.

Александар Ајзинберг пише у ''Писмима Матвеју'' да се убио 1942, он и мајка крили се неко време код његове удовице у БГ.

Jeste 1942 pusten iz zarobljenistva zbog tuberkoloze, ali se prebacuje u Svajcarsku i 1943 - 1945 bio u dipl. misiji kao vojni izaslanik izbegl. vlade. Odlucno se protivio vrbovanju oficira za sluzbu kod Nedica. Vratio se u zemlju jula 1945.
Umro 1953 u Beogradu. Preko tih Svajcarskih kanala i sin Milan je bio u Svajcarskoj i tamo dugo ziveo.

Simo Cirkovic

---

Tokom okupacije udovica je postala majka Aleksandrova i Mihailova, jer je njihov otac Dimitrije Bodi, bivsi diplomata umro 17 3 1942. god.

[Милослав Самарџић]

Онда је Ајзинберг помешао. Или сам ја можда.

[Милослав Самарџић]

Личност број 1 Обавештајне службе пред рат био је Жарко П Тодоровић. Поред осталих обука завршио високу обавештајну школу у Француској, где је боравио у периоду 1933-35. Годину дана уочи рата био је официр за везу у Првом одељењу Обавештајног одсека ВКЈ. Он је био на вези са Ваухником и од њега сазнао податке о нападу на КЈ.
Брат Бошко био је тада у ђенералштабном одељењу Загребачке војне области. Брат Бошко успева да се извуче и долази код брата у Београд. По раније утврђеном плану о четничкој војни у случају окупације, окупљају официре и резервне официре са подручја Београда, а нарочито оних родова који су блиски герилском начину ратовања: обавештајце, везисте, четнике, планинце...
Први састанак тзв београдске групе, под командом Жарка Тодоровића десио се, на Ђурђевдан 41, у кафани 6 Топола, преко пута Аде Циганлије. Ресторан још постоји. На састанку су били присутни: браћа Тодоровић, Вили Михајловић, Света Трифковић, Лукачевић, Живан Лазовић... и још неки официри. Жарко им саопштава да ће се наставити четничка војна и да ће се ставити под команду ђенералштабног пуковника Михаиловића, за кога се још увек не зна где је, али да ће све везе ићи преко њега.
Остало је историја....

Поштована братијо са форума, информације које сам вам дао у овом посту су врло ексклузивне и 100% тачне. Чак, до њих није било ни тако тешко доћи.
Поставља се питање: Зашто ово нико од званичника српске савремене историографске сцене никад није објавио?
Зато што то руши сваку теорију о фантомској " безусловној капитулацији Краљевине Југославије"! На примеру Жарка П Тодоровића можемо видети колико и на који начин је прекрајана и фалсификована историја Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије.
Званична држава и њена војска нису се предали, ни капитулирали, него су наставили да се понашају према упутствима и наређењима која су им додељена најмање неколико година пре рата.
Одлука Драже Михаиловића није никаква лична одлука, него поступање по правилу службе. Исто важи и за Жарка П Тодоровића, званог Валтер.
Може се рећи да је Жарко до хапшења био човек од највећег поверења пуковника, па ђенерала Михаиловића. Алфа и омега.
После овога отворено тврдим да историчаре задужене за овај период треба окупати катраном и перјем на сред Теразија. П....... им се на дипломе.

Ово нема баш, баш нигде да се прочита.
И неће имати дуго у званичној историографији. ''Не уклапа се у концепцију''.

[Перун]

Личност број 1 Обавештајне службе пред рат био је Жарко П Тодоровић. Поред осталих обука завршио високу обавештајну школу у Француској, где је боравио у периоду 1933-35. Годину дана уочи рата био је официр за везу у Првом одељењу Обавештајног одсека ВКЈ. Он је био на вези са Ваухником и од њега сазнао податке о нападу на КЈ.
Брат Бошко био је тада у ђенералштабном одељењу Загребачке војне области. Брат Бошко успева да се извуче и долази код брата у Београд. По раније утврђеном плану о четничкој војни у случају окупације, окупљају официре и резервне официре са подручја Београда, а нарочито оних родова који су блиски герилском начину ратовања: обавештајце, везисте, четнике, планинце...
Први састанак тзв београдске групе, под командом Жарка Тодоровића десио се, на Ђурђевдан 41, у кафани 6 Топола, преко пута Аде Циганлије. Ресторан још постоји. На састанку су били присутни: браћа Тодоровић, Вили Михајловић, Света Трифковић, Лукачевић, Живан Лазовић... и још неки официри. Жарко им саопштава да ће се наставити четничка војна и да ће се ставити под команду ђенералштабног пуковника Михаиловића, за кога се још увек не зна где је, али да ће све везе ићи преко њега.
Остало је историја....

Поштована братијо са форума, информације које сам вам дао у овом посту су врло ексклузивне и 100% тачне. Чак, до њих није било ни тако тешко доћи.
Поставља се питање: Зашто ово нико од званичника српске савремене историографске сцене никад није објавио?
Зато што то руши сваку теорију о фантомској " безусловној капитулацији Краљевине Југославије"! На примеру Жарка П Тодоровића можемо видети колико и на који начин је прекрајана и фалсификована историја Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије.
Званична држава и њена војска нису се предали, ни капитулирали, него су наставили да се понашају према упутствима и наређењима која су им додељена најмање неколико година пре рата.
Одлука Драже Михаиловића није никаква лична одлука, него поступање по правилу службе. Исто важи и за Жарка П Тодоровића, званог Валтер.
Може се рећи да је Жарко до хапшења био човек од највећег поверења пуковника, па ђенерала Михаиловића. Алфа и омега.
После овога отворено тврдим да историчаре задужене за овај период треба окупати катраном и перјем на сред Теразија. П....... им се на дипломе.

Свака част за ово. Такође, драго ми је што сам имао ту част да ово сазнам пре осталих форумаша.

Имам само једно питање. Колико си сигуран да поменути официри нису радили независно од Драже и да је до успостављања везе дошло тек када су чули за њега?