[Шумадинац]

Знатан број неспоразума, сукоба и незгода у духовном животу једног народа долази отуд што многи непозвани и неспособни људи осећају потребу да брину народну бригу, да “стрепе” за будућност народа, да га бране од опасности које само они виде. То су људи који велику и незајажљиву сујету своје ситне и уске личности преносе на општи план, у јаловој нади да би је ту могли задовољити, а са њом преносе и своје кратке мере и бедне рачуне. Од таквих духом малих људи постају често велики гониоци нових истина и мучитељи људи.


Иво Андрић

[Шумадинац]

Нечији смо потомци али ћемо бити и нечији преци. Не издајмо ни оне који су нас родили, ни оне које ћемо ми родити. Али, више од свега, не издајмо себе. Онако као што су себе, а и нас, успут, издали комунисти.

Лични је морал основа сваке опште политике. Будимо људи, грађани и Срби, али никад ниједну од тих особина, урођених или стечених, не жртвујмо другој. Ко почне са жртвовањем својих врлина – завршава са жртвовањем туђих живота.

Немојмо допустити да, као комунисти, на крају живота, усред рушевина свог дела, морамо објашњавати шта смо све племенито хтели и зашто нам је успело да ништа од тога не изведемо. Синови нам неће веровати.


Борислав Пекић

[Митић]

Радоје Домановић - Марксисти на пракси

Причају како се један социјалиста срео на улици са својим старим другом г. д-р Ђоком Николићем.

– Дакле, ти нас изневери! – рече му.

– Ја?

– Ти, разуме се, постао си министар и то још у таквом друштву.

– Вараш се, пријатељу. Ја сам остао веран својим начелима. Ти знаш да ми социјалисте тежимо да се мале газде и капиталисте обале, те да се створи што више пролетаријата за нашу борбу! – вели доктор Николић.

– Тако је!

– Е па онда ме не криви. Ја на томе радим.

– Шта, ђавола, радиш кад си министар привреде?!

– У томе и јесте ствар. Ти си ваљда приметио да ја шкодим привреди са тога места својим незнањем.

– То сви видимо!

– Ето видиш, дакле, ја сам се одлучио да са овога места упропастим што скорије српску привреду, па ћемо све сељачке газде имати као пролетаријат, а тиме наша ствар добија! Чим то успем, даћу оставку као министар, па ћу се ставити, као вођ, на чело социјалистичког покрета у Србији.

– Хвала ти! – рече му стари друг. Ти ћеш заиста довести сеоски свет до просјачког штапа са таквом спремом као министар привреде.

„Одјек“
9. октобар 1902. године

Извор: Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III, Просвета, Београд 1964.

https://domanovic.org/2013/11/17/marksisti/