[Шумадинац]

Кад ће нестати мржење и вражба на земљи! Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лице сваког себи подобног човека позна, брата свога! Нит’ мислећи нити питајући које је вере и закона? Оне, у којег га је Бог изволио да се роди као и ти у твојој. Које је вере? Оне које би и ти био да си се у истој родио, ако би поштен човек био. С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и закону?


Доситеј Обрадовић

[sagus]

Најбољи људи су они који су према себи најстрожи, и који опросте другом и оно што никад не би опростили самом себи.
Јован Дучић
(1871 – 1943)

[Djoleat]

Доситеј Обрадовић:

  Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.

    Никад никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.

    Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.
    Нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости.

    Кад би људи увек исти остајали, никада ниједан народ не би се побољшао ни просветио.

    Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.

    Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.

    Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.

    Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је вероватније), ако се не побољшају, а они иду све на горе.

    Ми смо људи слични птицама које се увек у истим мрежама хватају, и опет неће да се чувају.

    Ево шта простота и сујеверје виче: “Тако су наши стари чинили, тако хоћемо и ми!” Но, наши су стари због многих којекаквих ствари после љуто пострадали. Је ли, дакле, право и паметно да и ми у њима остајемо и страдамо? Нипошто.

    При пићу ко најмање зна, највише говори.

Убедљиво најнепросвећенији човек нашег доба, тј. новије србске историје од Карађођа па на овамо. Ал као што Христос "није могао" убити јуду, Краљ Александар комунисте, Слобо ђинђићевце, ..тако није могао ни Карађорђе своје западњаке бечлије. Срећом, па је од свог православног живља и јереја прокажен, па његов толстојизам није се примио у Србији као што ни овога није у Русији. Било је замало, али су јеретици ипак остали на свом трулом хуманистичком западу.

[Шумадинац]

Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања њиме, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа је од сваког затвора и јача од најјачих букагија, јер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане – никад ни довека.


Иво Андрић

[Шумадинац]

Легенда каже да некада давно су земљом ходали усправни људи. Прича се да су имали образ и част. Да им је дата ријеч била светиња. Ако је дају никада не дозволе да је не испоштују. Да су се поносили својим дјелима и поштењем стицали своје иметке. Да су се стидили самог себе ако нису знали да им је комшија гладан. Да срамота није било немати већ не помоћи. Да су били несебични у давању и искрени у говору. Прича се да су се радовали пуног срца туђем успјеху. Да нису очекивали само корист већ обичну топлу људску ријеч. Да диплома није била мјерило вриједности већ властити поступци. Ако су гријешили знали су за извини и покајање. Доказивали су се дјелима а не празним ријечима. Причају да нису имали пуно ал душа им пуна била.


Меша Селимовић

[Шумадинац]

Као што ни Лутер није био против вере хришћанске, тако ни Доситеј није нигде нападао на основе православља. И побожност и веру Доситеј је бранио свуда. А свуда је викао на злоупотребе и на обмане у име вере и у име божанства. То је била та Доситејева реформа. Успех је њен био огроман.


Стојан Новаковић

[Шумадинац]

Највиши је аманет и светиња наша после имена Душанова име Карађорђево. Ко је овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.

Његош

[Шумадинац]

Постоје три велике страсти, алкохол, коцка и власт. Од прве двије људи се некако могу излијечити, од треће никако. Власт је највећи порок. Због ње се гине, због ње се губи људски лик. Неодољива је, као чаробни камен, јер прибавља моћ. Она је дух из Аладинове лампе, који служи свакој будали која га држи. Одвојени не представљају ништа; заједно, коб су овог свијета. Поштене и мудре власти нема, јер је жеља за моћ безгранична. Човјека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи, и његова представа о себи увијек је љепша него истина.


Меша Селимовић

[Шумадинац]

Тако се тешко живи, тако се кратко живи, па још половица тог тешког и кратког живота нам прође у мржњи и неспоразумима.
Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако се не може живјети без опраштања.
Сви су ми људи и те како потребни.
Сви, од оне старице која ме је примила на руке кад сам дошао на свијет, па до оног непознатог пролазника, који ће, кад мене буду носили на неко гробље неки људи, скинути капу и прекрстити се и зажељети ми вјечни мир и лаку земљу.
Вјечни мир! - како је добра и велика и лијепа та жеља! О непознати добри човјече, благодарим ти за ту жељу твоју!
Живите и борите се како најбоље умијете, молите се Богу и волите сву природу, али највише љубави, пажње и саучешћа оставите за људе, убогу браћу своју, чији је живот нестални прамен свијетла између двију бесконачности.
Волите људе, често им помозите и увијек их пожалите, јер су нам сви људи потребни.


Иво Андрић

[Шумадинац]

Завист, ненавист, вражда, лицемерје, осужденије, ругање сад владају и све ово имајући људи који мисле да су добри и не стиде се да се зову христјани. Љубав је погинула, правда и истина пропале. Не само није корист да се зовемо христјани, него нам је већа штета ако не творимо дела христјанска, зашто никога име добро не може ни спасти ни опоштенити, него дела.


Доситеј Обрадовић

[Шумадинац]

Нема горе смрти од живота проведеног у лажи. А лаж је мека како и звучи, као перо....
Било је племена која су тако и кажњавала лаж, пером. Везали би човека и голицали га пером по стопалима. Тако се ужива у лажи - прво се смејеш, а онда почнеш да плачеш и молиш да престану. Живи у лажи и умрећеш у лудилу.


Данило Киш

[Шумадинац]

Ја сам дошао у Београд, у премило отечество наше. Када страда отечество, и турски коњи нека и мене погазу.

Доситеј Обрадовић