[Шумадинац]

.
https://s22.postimg.org/sqjvd9qe9/IMG_4638.jpg

* Флора и Мирослав Дамјановић са ћерком

Све више мушкараца из Жупе и Александровца своје животне партнерке проналази у околини Тиране и Скадра. За мање од 10 година, у Расинском округу склопљено близу 200 мешовитих бракова

НА територији Расинског округа је за мање од 10 година, према неким проценама, склопљено близу 200 српско-албанских бракова. Албанских снаја раније је највише било у општини Брус, а младе из Албаније у последње време све чешће доводе младожење из Александровца.

Мало је недостајало па да у александровачком селу Горњи Ступањ домаћинство Јовановић, које је требало да наследе рођена браћа Зоран (45) и Драгутин (41), остане пусто и без наследника. Старији Зоран је зато одлучио да послушао савет пријатеља и животну партнерку потражио у околини Тиране.

– Имао сам девојака, али је углавном био проблем што су се двоумиле око живота на селу – сведочи, за „Новости“, Зоран Јовановић. – Годину дана сам се мучио сам са собом и размишљао. Нисам био сугуран какве ће реакције да буду. Када сам преломио и отишао, на крају и упознао будућу тазбину, видео сам да су то нормални људи, које, као и нас, муче исти проблеми.

Миу (30) је довео у Жупу 10. новембра 2012, а венчали су се 13. јануара наредне године. Каже да је више од 150 радозналаца продефиловало кроз њихов дом да види у то време прву Албанку у селу. Венчање је обављено у оквиру популарне ТВ емисије, а судбоносно „да“ изговорили су и његов брат Драгутин и Мирјана, такође млада из Албаније.

– Имамо складан брак, нисмо разменили ни пет лоших реченица – уверава нас Зоран, док покушава да се „одбрани“ од синова Ђорђа (4) и Михајла (2). – Миа је сама пожелела да промени веру.

Лепа Албанка прича да се одмах загледала у Зорана, а да је прихватила православље јер мисли да жена треба да прати свог човека.

– Нисам се никада покајала што сам дошла – каже нам Миа.

Њена заова Мирјана (38) каже да јој је на почетку било мало теже, док није савладала српски језик.

https://s22.postimg.org/j7a6jt2w1/IMG_4639.jpg
* Драгутин и Мирјана Јовановић

– Дошла сам међу добре људе, и наравно да ми је добро – каже насмејана Мира, мајка трогодишње Јасмине и Матеје, који тек треба да напуни годину дана.

Иначе, обе снаје редовно виђају своју родбину.

Браћа Јовановић раде у фабрици „Вино Жупа“, а код куће послују с воћем. Од сточарства су одустали. Слична занимања прфеовлађују и у другим жупским селима где има албанских снаја, у Суботици, Ратају, Осрецима, Злегињу…

Село Гаревина, са 100 домаћинстава, има четири младе из Албаније. Флора (36) из скадарског краја је једна од њих. Удала се за Мирослава Дамјановића (40), ауто-механичара у „Југопревозу“ у Крушевцу. Имају ћерку Нину од две и по године и ишчекују принову.

– Мој пријатељ из Криве Реке се оженио Албанком. Тако сам и упознао Флору, јер су биле другарице – открива нам Мирослав. – У почетку је многима било необично, али више није.

https://s22.postimg.org/ivsq71mg1/IMG_4640.jpg
* Зоран и Миа Јовановић са децом

Флора каже да је њена сестра удата у селу Швране код Крушевца и да јој једино смета што је процедура добијања српског држављанства скупа и мукотрпна.

– Бавимо се воћарством, али ове године нисмо имали среће због суше. Тако је то на селу, једне године буде мраз, друге град, треће нас мучи цена откупа – каже Флора.

ПРЕВОДИЛАЦ

ПОУЗДАНО знам да се нико од чланова родбине будуће младе није пожалио када су дошли да провере у коју породицу долази њихова девојка, а разлози за удају су углавном економске природе – објашњава Радоје Радић, један од ретких овлашћених судских преводилаца албанског језика. – Око 70 одсто девојака које дођу у Србију да се удају су католикиње, док су остале муслиманске вере. С временом науче и навикну се на српске обичаје.

МНОГО ДЕЦЕ

ПРВИ бракови са држављанкама Албаније почели су у Алексадровцу почетком 21. века. Најчешће су се на тај корак одлучивали старији младићи из сеоских средина, који супругу нису могли да нађу на нашим просторима.

– Код нас је склопљено у протеклом периоду око 25 бракова, а рођено је од 30 до 40 деце – каже Зоран Малетић, матичар из општине Александровац, где се годишње обави од 80 до 100 венчања. – Посебних процедура што се тиче склапања брака са држављанкама Албаније нема, то се чини као у случају било које друге стране држављанке. Судски тумач присуствује уколико не знају добро наш језик.

Новости


http://vidovdan.org/2017/08/10/kad-nece-...e-albanke/

[Јеремија]

Неће србкиње да остану на селу ни за живу главу. Ако би нака и прихватила живот на селу мора бити све по њеном. Дакле, у њиву - никад, рад око стоке - та иди бегај, никаки пос'о на селу не долази у обзир. Али, провод, четовање на нету, изласци са пријатељицом, то се подразумева. Е, да, родиће ЈЕДНО дете а за друго биће рата или развод...
Стога се многи момци нису оженили јер неће девојке са села њих. Варошанин, још боље да је из града па нек је крелац, хохштаплер или последњи кримос далеко је пожељнији од сеоског момка. Ма, радије ће бити фукос у граду, ординирати по сплавовима или већ, него да остане на селу.

Тако су се појавиле Албанке... Вешт проводаџија зарадио је неки евро у посредовању па задовољни и момци а задовољне и Албанке.
Бојим се каква времена иду да ће Срби тражити младе по Тајланду или Судану па ће будући "србчићи" бити јал косоки јал гарави ки ватраљ.

[ЈВуО-КГ]

Бојим се каква времена иду да ће Срби тражити младе по Тајланду или Судану па ће будући "србчићи" бити јал косоки јал гарави ки ватраљ.

Веровали или не већ је било таквих предлога и то од стране једног државног секретара пре више од 10 година, само није био Тајланд у питању већ Бурма/Мјанмар. Тај државни секретар је смењен након тога.

[Mekenzi]

GLAVNI PROBLEM za srpsku naciju je

B E O G R A D!

on kreira SVE! SVI MEDIJI SU U NJEMU! CELA VLAST JE U NJEMU! ZA SVE SE BEOGRAD PITA!

E onda devojke iz sela žele da budu ko ceca, seka, stanija i tako to dolaze da žive u Beogradu i više se nevraćaju.

90% SELA U SRBIJI JE FAKTIČKI IZUMRLO ILI IZUMIRE POGOTOVO DOLE JUG.

ŠIPCI IMAJU BRISANI ČIST PROSTOR DO NIŠA DA NASELE.

e SAD ŠTA JE REŠENJE ZA OPSTANAK SRBIJE I SRBINA:

Ja sam primetio i video da su žene iz Sirije dok su prolazili kroz Srbiju, i tog regiona izuzetno LEPE, ZDRAVE, ČISTE, NORMALNE.
JA DA SAM VLAST UVEZAO BI IZ SIRIJE BAR JEDNO 20 HILJADA ŽENA IZ i poženio bih naše domaćine na selu ISTO bu uvezao I ALBANKE I evntualno RUSKINJE.

Da vidite kako bi skočio natalitet kada zdrava žena iz Sirije rodi 4-5 dece, opet bi natalitet bio veliki.

a drugo one imaju slično poreklo ko i Srbi.

A SRPKINJE KOJE OSTANU NA SLEU DA ŽIVE TREBA IM DATI SILNE BENEFITE I SUBVENCIJE!

ZA SPAS NACIJE SRPSKE NAM TREBA UVOZ ŽENA.

DRUGAČIJE SPASA NAM NEMA.

[Громовник]

E onda devojke iz sela žele da budu ko ceca, seka, stanija i tako to dolaze da žive u Beogradu i više se nevraćaju.

Da vidite kako bi skočio natalitet kada zdrava žena iz Sirije rodi 4-5 dece, opet bi natalitet bio veliki.

a drugo one imaju slično poreklo ko i Srbi.

[Бенито]

Свака штала у Србији која је солидно направљена и има од четири крава па више, вреди од 50000 до 100000евра. То одговорно тврдим.
Економисти би то боље објаснили, како нешто има реалну, номиналну и неку другу вредност. Кад би се таква штала распродавала са све кравама и теладима, не би се узео ни десети део новца који сам навео. Али, за оног који живи на селу и са земље остварује добит, вредност добре штале, са добром рогатом стоком, а нарочито кравама, је немерљива.
Још једна вредност, можда и најважнија, је што је то сигурно радно место за женску главу породице. Прво растурање српског села почело је комунистичким отимањем земље, колективизације на селу и убијањем и забраном држања коза. Али, прави пад српског села почео је уништењем рогате стоке.
А, " без планинке нема ни жене, ни краве", како је говорио мој ђед Драгутин.

[Громовник]

Колико је мени познато, једна крава је око 700-900 евра, а бик негде око 100-1200 евра. Не знам где нађе тих 50 000 - 100 000 евра, једино ако је опремљена најмодернијим музилицама

[Mekenzi]

Свака штала у Србији која је солидно направљена и има од четири крава па више, вреди од 50000 до 100000евра. То одговорно тврдим.
Економисти би то боље објаснили, како нешто има реалну, номиналну и неку другу вредност. Кад би се таква штала распродавала са све кравама и теладима, не би се узео ни десети део новца који сам навео. Али, за оног који живи на селу и са земље остварује добит, вредност добре штале, са добром рогатом стоком, а нарочито кравама, је немерљива.
Још једна вредност, можда и најважнија, је што је то сигурно радно место за женску главу породице. Прво растурање српског села почело је комунистичким отимањем земље, колективизације на селу и убијањем и забраном држања коза. Али, прави пад српског села почео је уништењем рогате стоке.
А, " без планинке нема ни жене, ни краве", како је говорио мој ђед Драгутин.

Trenutni stočni fond goveda je negde na nivou između 1850- 1870 godine. Sa blizu dva miliona muznih krava 1990 godine spali smo na 800 hiljada krava.

Danas stoke nema. Ono mučenika neki baba i deda drž dve tri krave.Nema selekcije,genetike, matičenja grla. Samo daj šta daš..

Srpsko domaćinstvo se prodaje za 5-10 hiljada evra, a golubarnik ili ti stan na Voždovcu od 40kvadrata košta oko 60-70 hiljada evra. Pola manjeg srpskog sela.

Danas niko, ali niko ne želi da živi na selu, pogotovo ne devojke. Ili odlaze u inostranstvo ili za Beograd oni svoju budućnost ne vide na selu..

A na selu čist vazduh, priroda i punoo više para zarađenih svojim trudom no tamo od 9-18h u nekoj fabrici, trafici, samoposluzi gde se radi za 250 evra.

[Mekenzi]

Kako se porodična loza Jovanovića u aleksandrovačkom selu Gornji Stupanj, ne bi ugasila, rođena braća Zoran (45) i Dragutin (41), odlučili su da se ožene Albankama.


Taj korak prvi je preduzeo stariji Zoran, koji je poslušao savet prijatelja, te je svoju životnu saputnicu našao u okolini Tirane. Kako sam Zoran kaže, imao je i devojke Srpkinje, međutim, one su se dvoumile oko života na selu.

Da donese odluku, nimalo mu nije bilo lako. Zoran se mučio skoro cele godine i strepeo od reakcija, ali je na kraju prelomio i otišao da upozna buduću tazbinu.

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2894719...-albankama

[Шумадинац]

Свака штала у Србији која је солидно направљена и има од четири крава па више, вреди од 50000 до 100000евра. То одговорно тврдим.
Економисти би то боље објаснили, како нешто има реалну, номиналну и неку другу вредност. Кад би се таква штала распродавала са све кравама и теладима, не би се узео ни десети део новца који сам навео. Али, за оног који живи на селу и са земље остварује добит, вредност добре штале, са добром рогатом стоком, а нарочито кравама, је немерљива.
Још једна вредност, можда и најважнија, је што је то сигурно радно место за женску главу породице. Прво растурање српског села почело је комунистичким отимањем земље, колективизације на селу и убијањем и забраном држања коза. Али, прави пад српског села почео је уништењем рогате стоке.
А, " без планинке нема ни жене, ни краве", како је говорио мој ђед Драгутин.

Већина села има врло лошу путну инфраструктуру, нарочито она у централној и јужној Србији у брдовитим и забаченим пределима, и лоше су повезана са главним саобраћајницама, плус да не помињем недостатке санитарних прикључака и канализације, немање или лош интернет итд.

Но, мени криво што не увозимо Хрватице...

[Mekenzi]

Evo imaš Hrvatica po Vojvodini koliko hoćeš od Šida do Subotice od Subotice do Novog Sada pa dole do Pančeva...

---

Свака штала у Србији која је солидно направљена и има од четири крава па више, вреди од 50000 до 100000евра. То одговорно тврдим.
Економисти би то боље објаснили, како нешто има реалну, номиналну и неку другу вредност. Кад би се таква штала распродавала са све кравама и теладима, не би се узео ни десети део новца који сам навео. Али, за оног који живи на селу и са земље остварује добит, вредност добре штале, са добром рогатом стоком, а нарочито кравама, је немерљива.
Још једна вредност, можда и најважнија, је што је то сигурно радно место за женску главу породице. Прво растурање српског села почело је комунистичким отимањем земље, колективизације на селу и убијањем и забраном држања коза. Али, прави пад српског села почео је уништењем рогате стоке.
А, " без планинке нема ни жене, ни краве", како је говорио мој ђед Драгутин.

Већина села има врло лошу путну инфраструктуру, нарочито она у централној и јужној Србији у брдовитим и забаченим пределима, и лоше су повезана са главним саобраћајницама, плус да не помињем недостатке санитарних прикључака и канализације, немање или лош интернет итд.

Grešiš mnogo, većina sela ima i put i struju i vodu i internet i sve. Evo sva sela ovde kod mene u Vojvodini asfaltirana, internet, kablovska, struja, voda, sve u full kuća na dva sprata preko 100 kvm, veliko ravno dvoriste, za 8 hiljada evra se prodaje.

A golubarnik garsonjera, gde ne možeš da se okreneš na Zvezdari 20 hiljada evra.

[регул]

Констатација:

Већина села има врло лошу путну инфраструктуру, нарочито она у централној и јужној Србији у брдовитим и забаченим пределима, и лоше су повезана са главним саобраћајницама, плус да не помињем недостатке санитарних прикључака и канализације, немање или лош интернет итд.

Одговор:

Grešiš mnogo, većina sela ima i put i struju i vodu i internet i sve. Evo sva sela ovde kod mene u Vojvodini asfaltirana, internet, kablovska, struja, voda, sve u full kuća na dva sprata preko 100 kvm, veliko ravno dvoriste, za 8 hiljada evra se prodaje.

A golubarnik garsonjera, gde ne možeš da se okreneš na Zvezdari 20 hiljada evra.

Питање:Ко овде лупета глупости ?

[Громовник]

Кизу мрзи да прочита три реда како треба

[Mekenzi]

Znam sigurno bio prošle godine u Jošaničkoj Banji asfalt kroz selo, total tv, internet brzi, voda, struja, sve normalno ljudi funkcionišu i sve imaju...

Samo jbg ima izuzetaka gde neka kuća ili par kuća baš baš u nekoj zabiti, ali realno svi su opremljeni znam i za Taru, i za Zlatibor isto...

E sad, što je logika u Srba pogrešno postavljena svi misle da na selu treba da se čuvaju krave, ovce, koze, da si ceo dan u štali...

Zamislite samo da to misle Švajcarci i Nemci za svoja sela. Oni su u svoja sela uložili millijarde evra u turizam, planine, hotele, banje, odmarališta...

U srbskim selima nije izgrađeno niti jedno odmaralište, hotel ozbiljan još od doba tite, po neki motel na ibarskoj i to je sve. Turizam nemamo i ne znamo da iskoristimo jer je shvatanje sledeće:

SRBIJA JE SELENDRA (PRLJAVA, SMRDLJIVA, ZAOSTALA, GOVEDARSKA, SELJAČKA, SIROMAŠNA, BEDNA, JADNA, RUŽNIM NAGLASCIMA, JADNIM GOVOROM)...

BEOGRAD JE METROPOLA (CENTAR BALKANA, CENTAR TURIZMA, CENTAR KULTURE)

"BOŽE PA KAKO DA DOĐEŠ A DA NE VIDIŠ BEOGRAD KALEMEGDAN, SKADARLIJU, SLAVIJU ITD, ŠTA ĆEŠ TAMO U NEKOJ BANJI, ILI UŽICU, ARILJU, LESKOVCU, TAMO NEMAŠ NIŠTA DA VIDIŠ"

E To je problem..

Kada SRBIN BUDE POŠTOVAO SRBIJU I KADA BEOGRAD ULOŽI NEKI DINAR U TURIZAM I RAZVIJANJE SRPSKOG SELA I SRBIJE KOJU JE RAZORI KO AMERIKANCI HIROŠIMU E TAD MOŽE DA PRIČAMO O POMAKU..

OVAKO....TEŠKO...JER JE VELIKI ANIMOZITET BEOGRADA PREMA SRBIJI, I NJENIM GRAĐANIMA.