[Перун]

http://www.in4s.net/prijeki-sudovi-komun...e-posebno/

[Милослав Самарџић]

Комунистички прогон лекара:
http://www.pogledi.rs/%D0%BA%D0%BE%D0%BC...%80%D0%B0/

[Вукашин Петковић]

Др Јован Мијушковић је био министар народног здравља и социјалне политике у Недићевој влади, како рекоше комунисти: „служио је окупатору и позивао у борбу против НОП-а“ и радио поред осталог на „пропагирању немачко-окупаторске политике по директивама окупатора и домаћих издајника“.

[Бенито]

Текст је, на жалост, с брда с дола. Као да је аутор све што зна хтео да сабије у један текст. Заиста штета, јер је требао да се задржи на попису убијених лекара за време рата, поготово предавача са Медицинског факултета у Београду. То је најбољи део текста.
Ко је аутор?

[Димитрије]

Најбитније је од свега да је Дража Михаиловић рехабилитован, као невина жртва после ратног Титовог система. Јер не може се доказати да је неко као појединац крив, ако је неко други починио неко злодело.

Наравно да се може доказати, Дража може бити крив по командној одговорности.

Међутим све док се не прогласи Уставотворна Монархија на челу са Династијом потомком славног Карађорђа, НИКАДА неће бити слоге између Српског народа.

Па највише смо били несложни кад је била Краљевина..

Чекај Романија. А Краљевина Србија? Краљевина Југославија је наметнута од Американаца и Енглеза...а просечна радничка плата хиљаду данашњих евра. Мислим да то мало ко зна, иначе. Зар се се наши нису родили-створили из те Краљевине, па је Дража хтео Југославију са малом Хрватском и Словенијом? Зашто кажем радничка плата...чувене речи Владике Николаја, Бог на небу, краљ на земљи, домаћин у кући. Ни статус Републике Српске није добар, али то је нека друга тема...


Ево државе какву је хтео Дража, као једна анегдота.




Мапа Др. Стевана Мољевића или ти Николе Пашића.

[Димитрије]

Једно питање за Г. Милослава, зашто је Дража хтео државу, Краљевину са Хрватима после Усташа?

[Димитрије]

Опростите и са Словенцима?

[Милослав Самарџић]

Једно питање за Г. Милослава, зашто је Дража хтео државу, Краљевину са Хрватима после Усташа?

Слободан Јовановић му је рекао да друга опција није могућа, да је неће прихватити велике силе, већ да је једино могуће оставити постојеће унутрашње српске границе (Врбаска бановина, граница на Уни, итд.)

[Брада]

Крајем априла 1950. године, ..... Као коловођу Удба је регистровала Милана Божића, земљорадника из села Тржац (на источној обали ријеке Коране, пријеко на западу почиње регија Кордун) крај Цазина и његовог сина Николу, који је био задужен за обавјештавање сељака у Цазинској крајини. План им је био, како је то Удба реконструисала, да побуњени сељаци из околних мјеста, заузму град Цазин и уцјеном од власти у Београду затраже ослобађање од обавезе ступања у државне задруге. "Устаници" су, међутим, успјели да заузму само село Тржац и у њему станицу милиције. На ту сељачку буну, Удба из Бањалуке је одговорила слањем, наоружане до зуба, јединице Кноја, под командом Остоје Мијића и специјалног повјереника Илића.
Задатак Удбе је био да се сељаци милом врате у своја села или силом похапсе, затворе, осуде и отјерају на робију. Заплашени силном војском сељаци су се брзо предали, док су њихове вође отац Милан и син Никола Божић побјегли у шуму. Удбин официр Илић заузео је кућу Божића, заробио мајку и жену Миланову, па је он са сином морао да се преда, да му породица не страда. Поред свих увјеравања Удбе да се Милану и Николи неће ниста десити, Удба их је посље хапшења предала Армији. Војни суд у Цазину је ради опомене и застрашивања сељака, осудио Милана Божића и његовог помоћника на смрт, а остале српске сељаке на казне затвора. По америчким архивима тек 1986. године је објављен податак да је у сељачким побунама у околини Цазина и Смедереву тајна полиција и милиција одузела двадесет и седам живота

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/...mo-grobovi-

прилог 55 наставак 2

[Прст_у_ока_латиници]

Слободан Јовановић му је рекао да друга опција није могућа, да је неће прихватити велике силе, већ да је једино могуће оставити постојеће унутрашње српске границе (Врбаска бановина, граница на Уни, итд.)

Е то је суштина Српски егзистенције на Хумског поло Острова

Живимо на својим огнишства од веков амин

А Енглези, Немци, Французи, Ватикан, САД, Аустрија, Турска, Холандија, Канада, Сканденавци, и саде албанија и муслиманске не жељу да то поново спајамо! Наравно са помоч домаће србе!

Е шта се ту мора да се деси, да се то овстарује пре него нестанемо? А ми веч вековима смо на тај пут!

[Ројалист]

Злочини Видака, оца Вука Драшковића

у Вести, Хроника 11. децембар 2014.

Београд – Србија треба да подигне спомен обележје у Крагујевцу и на Миљевини за 25 000 побијене невине деце.

Писао сам у „Правди“ и на порталу „Двери“ о судбини 25 000 деце из Шумадије коју су партизани 1945. године побили и бацили у три јаме на Миљевини.

Чекао сам реакцију Србије и власти, али се нико већ две године не јавља.

Чекао сам и реакцију Вука Драшковића, али је о Миљевини и он сада заћутао.

Ја због тога не могу ни да спавам – ни да ћутим.

Да подсетим јавност о чему је реч…

Коста Булатовић, некадашњи лидер Српског покрета отпора каже ми: – Зове нас Вук Драшковић у Гацко.

Пошли смо колима Коста Булатовић, Милорад Хаџи Лазић и ја, Златибор Ђорђевић.

Нашли смо се у кући Видака Драшковића, оца Вука Драшковића. После неодржаног скупа у Фочи (полиција разбила скуп), Вук каже: – Идемо за Миљевину. Колона аутомобила скреће са асфалта ка шуми макадамским путем ка Миљевини. Стајемо и затичемо чобане.

Вук Драшковић држи говор. Цитирам Вука Драшковића:

„На овом месту 1945. године партизани су убили и бацили у три јаме 25 000 Срба из Шумадије. Нико од њих није био млађи од седам (7) година ни старији од петнаест (15) година. Партизани су их на превару заробили на мору, где су очекивали обећане бродове западних савезника. Бродови никако да стигну а онда се појавио авион и бацао летке. На њима је писало да је рат завршен и да им се гарантује слобода и повратак кући. Они су се преварили и предали.

У року од недељу дана сви су овде доведени, убијени и бачени у ове три јаме. Јаме су затим забетонирали“ – завршио је Вук Драшковић.

Био сам шокиран овим сазнањем. Питам чобане – јел истина ово што Вук каже?

Све је истина, одговарају они.

После десет година, 2000. године, зове ме из прогонства Милорад Хаџи Лазић да се нађемо у Чачку на скупу сабораца Драже Михајловића. Дошли људи са запада а Веља Илић им је дао салу Скупштине општине Чачак.

Повела се дискусија и о Миљевини. О томе шта се десило на Миљевини говорио је један од учесника и поновио готово исте речи Вука Драшковића. Али је рекао и следеће:

„А знате ли ко је био командант те партизанске јединице? Народни херој Владо Шегрт.“

„А знате ли ко је био заменик команданта? Видак Драшковић.

Питам само Вука Драшковића – да ли је ово тачно?“

Имам само једну молбу покрету Двери. Познајем те људе, млади су, знам да су образовани, да воле Србију и не припадају старим идеолошким блоковима.

Моја је молба да покрет Двери покрене широку акцију расветљавања овог нашег и људског сумрака, да Шумадија и Србија не заборави 25 000 своје деце, да им подигне спомен обележје у Крагујевцу и Миљевини, уз помоћ града Крагујевца.

Има сигурно још живих сведока који о томе знају доста, поготово свештеника.

Треба, наравно и Вук Драшковић да о томе каже нешто више и детаљније.

Мој пријатељ Милорад Хаџи Лазић из Обилића у својој књизи песама о страдању Срба на Косову и Метохији, посветио је једну песму деци из Шумадије која су убијена на Миљевини.

Преносим део песме:

Миљевина

Миљевина у врх Дрине

носи старо Српско име

Миљевино јамо пуста

колика ти беху уста

Пунише те Павелићи

Наставише Брозовићи

Напунише комунисти

Душмани нам увек исти

Што прогута ти нејачи

Миљевино сад заплачи

Што прогута Србадије

Проклет да је Миљевино

Ком’ нејачи није жао

Миљевина јама пуста

не знају се њена уста

Напунише њу камена

изнад јаме пустог стења…

[luka.luke]

Вук Драшковић држи говор. Цитирам Вука Драшковића:

„На овом месту 1945. године партизани су убили и бацили у три јаме 25 000 Срба из Шумадије. Нико од њих није био млађи од седам (7) година ни старији од петнаест (15) година. Партизани су их на превару заробили на мору, где су очекивали обећане бродове западних савезника. Бродови никако да стигну а онда се појавио авион и бацао летке. На њима је писало да је рат завршен и да им се гарантује слобода и повратак кући. Они су се преварили и предали.

У року од недељу дана сви су овде доведени, убијени и бачени у ове три јаме. Јаме су затим забетонирали“ – завршио је Вук Драшковић.

Не знам. Звучи ми невјероватно. Откуд, као су та толика дјеца доспјела до мора.
Мој ђед (штета што га нико није ситематски исптао, никад није ништа крио, нити се бојао да каже) је говорио, а био релативно добро обавјештен, да је побијено 15000, али како сам га схватио нису била толико млада дјеца, него углавном, млади четници. Говорио је још да је летке потписао, уствари не потписао него бацио (како је он говорио) Перо Косорић.
Свеједно ко их је бацио или потписао, потпуно је небитно, исто би се десило. Битни је да је летак обећавао слободу, а не јаму онима који се предају.

[Мргуд]

Требало би ово истражити али ми се чини да је бројка од 25.000 претерана.

Милославе, које информације Ви имате о овоме?

[Милослав Самарџић]

Прича је тачне, сем два податка: Није 25.000 и није толико деце. Јесте била и 10. херцеговачка бригада, али не знам која је била функција Видака Драшковића.
У тој области маја 1945. убијено је око 10.000 Срба (не рачунајући пале у борбама). Међу убијенима било је и цивила, па и малолетника, који су кренули са својима пут Босне. неки су остали ту децембра 1944, па су ту и дочекали четничке колоне маја 1945.
Иначе летос смо били у Миљевини, снимали смо улазе у јаму за ТВ серију ''Краљевина Југославија у Другом светском рату''. Као што знате, ''Погледи'' су први и писали о тој јами, маја 1990. године. На сајту имамо и овај линк:
http://www.pogledi.rs/jama-ponor-kod-foce/