12-10-2013, 02:34 PM
Производња гвожђа/челика 1890-1930:
( у милионима тона, сировог гвожђа 1890, после тога челика)
1890. 1900. 1910. 1913. 1920. 1930.
САД 9,3 10,3 26,5 31,8 42,3 41,3
Британија 8,0 5,0 6,5 7,7 9,2 7,4
Немачка 4,1 6,3 13,6 17,6 7,6 11,3
Француска 1,9 1,5 3,4 4,6 2,7 9,4
Аустро-Уг. 0,97 1,1 2,1 2,6
Јапан 0,02 - 0,16 0,25 0,84 2,3
Италија 0,01 0,11 0,73 0,93 0,73 1,7
Русија/СССР 0,95 2,2 3,5 4,8 0,16 5,7
Потрошња енергије 1890-1930:
(еквиваленто енергији угља израженог у милионима метричких тона)
1890. 1900. 1910. 1913. 1920. 1930.
САД 147 248 483 541 694 762
Британија 145 171 185 195 212 184
Немачка 71 112 158 187 159 177
Француска 36 47,9 55 62,5 65 97,5
Аустро-Угарска 19,7 29 40 49,4
Јапан 4,6 4,6 15,4 23 34 55,8
Италија 4,5 5 9,6 11 14,3 24
Русија/СССР 10,9 30 41 54 14,3 65
Укупни индустријски потенцијал сила у релативној перспективи 1880-1928:
( Уједињено Краљевство 1900. године = 100)
1880. 1900. 1913. 1928..
Британија 73,3 (100) 127,2 135
САД 46,9 127,8 298,1 533
Немачка 27,4 71,2 137,7 158
Француска 25,1 36,8 57,3 82
Аустро-Угарска 14,0 25,6 40,7
Јапан 7,6 13.0 25,1 45
Италија 8,1 13,6 22,5 37
Русија/СССР 24,5 47,5 76,6 72
Подаци преузети из књиге Пола Кенедија, "Успон и пад великих сила", који као левичар није ни мало некритичан према царској Русији.
Како Врајт наводи у Study of War, 1938. године национални доходак САД-а је 68, Британске империје 22, Француске 10, Немачке 19, Италије 4, а СССР-а 19 милијарди долара( 1914.нацинални доходак САД 37, Британије 11, Француске 6,Немачке 12, Италије 4 , а Русије 7 милијарди долара).
Ни мало сјајно, зар не?
СССР је исто тако био извозник жита, иако је жетва из 1913. постигнута тек 1956.
Док је СССР извозио жито, људи су умирали у том истом СССР од глади. И то милиони.
Срозавање личне потрошње у друштвеном производу до тог нивоa нема премца у модерној историји.
( у милионима тона, сировог гвожђа 1890, после тога челика)
1890. 1900. 1910. 1913. 1920. 1930.
САД 9,3 10,3 26,5 31,8 42,3 41,3
Британија 8,0 5,0 6,5 7,7 9,2 7,4
Немачка 4,1 6,3 13,6 17,6 7,6 11,3
Француска 1,9 1,5 3,4 4,6 2,7 9,4
Аустро-Уг. 0,97 1,1 2,1 2,6
Јапан 0,02 - 0,16 0,25 0,84 2,3
Италија 0,01 0,11 0,73 0,93 0,73 1,7
Русија/СССР 0,95 2,2 3,5 4,8 0,16 5,7
Потрошња енергије 1890-1930:
(еквиваленто енергији угља израженог у милионима метричких тона)
1890. 1900. 1910. 1913. 1920. 1930.
САД 147 248 483 541 694 762
Британија 145 171 185 195 212 184
Немачка 71 112 158 187 159 177
Француска 36 47,9 55 62,5 65 97,5
Аустро-Угарска 19,7 29 40 49,4
Јапан 4,6 4,6 15,4 23 34 55,8
Италија 4,5 5 9,6 11 14,3 24
Русија/СССР 10,9 30 41 54 14,3 65
Укупни индустријски потенцијал сила у релативној перспективи 1880-1928:
( Уједињено Краљевство 1900. године = 100)
1880. 1900. 1913. 1928..
Британија 73,3 (100) 127,2 135
САД 46,9 127,8 298,1 533
Немачка 27,4 71,2 137,7 158
Француска 25,1 36,8 57,3 82
Аустро-Угарска 14,0 25,6 40,7
Јапан 7,6 13.0 25,1 45
Италија 8,1 13,6 22,5 37
Русија/СССР 24,5 47,5 76,6 72
Подаци преузети из књиге Пола Кенедија, "Успон и пад великих сила", који као левичар није ни мало некритичан према царској Русији.
Како Врајт наводи у Study of War, 1938. године национални доходак САД-а је 68, Британске империје 22, Француске 10, Немачке 19, Италије 4, а СССР-а 19 милијарди долара( 1914.нацинални доходак САД 37, Британије 11, Француске 6,Немачке 12, Италије 4 , а Русије 7 милијарди долара).
Ни мало сјајно, зар не?
СССР је исто тако био извозник жита, иако је жетва из 1913. постигнута тек 1956.
Док је СССР извозио жито, људи су умирали у том истом СССР од глади. И то милиони.
Срозавање личне потрошње у друштвеном производу до тог нивоa нема премца у модерној историји.
Цитат:Када се погледају економски показатељи у периоду између 1928-1938, рекло би се да је Стаљин био врхунски администратор (ако се занемари анимозитет који неко може имати према бољшевицима).
Али по коју цену?
Без доступних станих инвестиција, капитал је морао да се скупља из домаћих извора за индустијализацију. Средња класа, која представља економску кичму сваког друштва ( због штедње и могућности да се опорезује) била је елиминисана у револуцији.
С друге стране 1926. 76% становника СССР-а је живео на селу, у самодовољном пољопривдном сектору, који је увек већином био у приватном власништву.Стаљину се као једино могуће решење за прикупљање средстава и за прелазак из земљорадње у индустрију учинила колективизација пољопривреде,утеривање сељака у колхозе,уништавање кулака, контрола пољопривредне производње, утврђивање надница исплаћиваних пољопривредним радницима и ( далеко виших ) цена за препродају.
Значи држава се на застрашујући, драконски начин поставила између сеоских произвођача и градских произвођача, изнуђујући новац и од једних и других у каквој мери се царска Русија никад није усудила да учини. Ово је било појачано намерном инфлацијом цена, низом пореза и даџбина, и притисцима на људе да покажу лојалност куповином државних обвезница.
Једноставно, ако чак и покушамо да занемаримо робовски рад милиона људи у гулазима, индустријализација је почињена на безочној пљачки руског народа.
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!