Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 3 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четници у "Бици за снабдевање"
#43

(25-08-2017, 11:52 AM)ватхра Пише:  
(24-08-2017, 02:21 PM)Chicot Пише:  Na Djokica sam mislio. Mada, tada nisam znao da se on smatra strucnjakom i za vojna pitanja, strucnjakom za DSR..strucnim uopste.
Кад већ слабо читате домаћу стручну литературу о наоружању Краљевине Србије и Краљевине Југославије, или уопште чланке о наоружању, или домаће стручне чланке о војној историји, могли бисте прво да потражите Небојшину библиографију, доступна је на више места.

Вашим непознавањем показујете само колико сте ви скупа стручни уопште...


Је ли то онај што је својевремено, у чланку о пушкама Лебел, помијешао Лебел и Бертије пушке?
Одговори
#44

У вези епизоде 4:


Ватра рече:

(23-08-2017, 06:11 PM)ватхра Пише:  И овде горе стављате као насловну слику друмски мост срушен месецима пошто је завршено снабдевање Африке, као илустрацију саботажа на железницама.

Да поновим да је мост железнички, ево извора:

У ноћи између 17. и 18. марта 1943. године четници су срушили још један мост на прузи Београд - Атина, код врањског Прибоја. Документ о томе избегао је уништење после рата само због тога што је остао скривен у предмету оптуженог Александра Доцева, бугарског обавештајца коме је суђено 1949. године у Нишу. Реч је о извештају бугарске Службе безбедности за Врањски округ, који гласи:
''Ноћас (17.3.1943) у 23 часа, српски четници напали су војну постају која је обезбеђивала железнички мост на Морави, јужно од железничке станице Прибој и пошто су онеспособили обезбеђење рањавајући два војника поставили су 150 кг експлозива и разрушили мост. Према обавештењима прикупљеним од војника, четници су дошли из правца села Стајковца и у истом правцу се повукли.
Потпис: командант Службе безбедности за Врањски округ, поручник Милтенов С.''

Историјски архив Ниш, фонд ''Козара'', фасцикла бр. 2, предмет окривљеног Александра Доцева, нерегистровани документ.
Одговори
#45

Шта ли ће магистар Ђокић да каже на ово ? Јок

"Лаже Бугарин"- квота 1.05.

"Четници се нису тукли са Немцима"- квота 1.30

"Ниједан мост није срушен близу Прибоја врањанског,што сам већ и објаснио Самарџићу у оном интервју који сам дао Погледима"- квота 1.75
Одговори
#46

Ништа страшно, свакоме се деси да погреши. Важно је што се Ватра увек извини за своје грешке...

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#47

Да поновимо једно по једно:

- половином марта 1943. године никакав саобраћај за Африку није могао да иде преко Балкана.
Осовинске снаге су се не само повукле из Тобрука и Бенгазија, већ и из целе Либије у Тунис. Ко не разуме о чему се ради, нек погледа на мапу.

- о овом нападу на мост не постоји извештај о саботажама на железници. Не искључујем могућност да телеграм о овом догађају није послат из неког разлога, али ови извештаји прилично добро покривају саботаже на железницама. Већину наведених саботажа сам лако проналазио у њима. Међутим, битније је:

- на овом мосту се не види никаква пруга нити прагови. Све и да претпоставимо да су некако нестали или склоњени, на већини железничких мостова из тог периода нема равне путне подлоге. Доле је само метална конструкција. Такође је видљива ограда на обали, за железничке мостове непотребна, за путне неопходна.

На крају, овакву штету је могуће изазвати са мање од 15кг експлозива, види се да је стручно постављен.

-----

Да резимирам: све и да је на слици железнички мост (а вероватно није) у том периоду никакав саобраћај ка Африци није могао да иде преко Балкана.
Одговори
#48

(27-10-2017, 10:36 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Шта ли ће магистар Ђокић да каже на ово ? Јок

"Лаже Бугарин"- квота 1.05.

"Четници се нису тукли са Немцима"- квота 1.30

"Ниједан мост није срушен близу Прибоја врањанског,што сам већ и објаснио Самарџићу у оном интервју који сам дао Погледима"- квота 1.75

Ако је Ватра питао магистра Ђокића, баш си омашио. Smile
Одговори
#49

(28-10-2017, 12:05 PM)ватхра Пише:  Да поновимо једно по једно:

- половином марта 1943. године никакав саобраћај за Африку није могао да иде преко Балкана.
Осовинске снаге су се не само повукле из Тобрука и Бенгазија, већ и из целе Либије у Тунис. Ко не разуме о чему се ради, нек погледа на мапу.

- о овом нападу на мост не постоји извештај о саботажама на железници. Не искључујем могућност да телеграм о овом догађају није послат из неког разлога, али ови извештаји прилично добро покривају саботаже на железницама. Већину наведених саботажа сам лако проналазио у њима. Међутим, битније је:

- на овом мосту се не види никаква пруга нити прагови. Све и да претпоставимо да су некако нестали или склоњени, на већини железничких мостова из тог периода нема равне путне подлоге. Доле је само метална конструкција. Такође је видљива ограда на обали, за железничке мостове непотребна, за путне неопходна.

На крају, овакву штету је могуће изазвати са мање од 15кг експлозива, види се да је стручно постављен.

-----

Да резимирам: све и да је на слици железнички мост (а вероватно није) у том периоду никакав саобраћај ка Африци није могао да иде преко Балкана.

- Ово под 1, као и резиме, су небитни, јер то онда нико није знао. Битка за Африку завршена је два месеца касније. Рушење моста у марту 1943. могло је бити планирнао још у јесен 1942. нпр, мост се свакако није могао срушити ''дан за дан''.
- Већ сам рекао да су недићевски извештаји о саботажама нагори извор, јер су недићевци систематски скривали четничке саботаже. Сем тога, они су обухватали ''Недићеву Србију'', а ово је било под Бугарима.
- Не знам чему ове претпоставке. Може се претпоставити и да у том малом месту нису могла бити два моста један поред другог, друмски и железнички, и тако у круг.
Одговори
#50

(28-10-2017, 04:32 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ако је Ватра питао магистра Ђокића, баш си омашио. Smile

Неће ме нешто кладионица.
Одговори
#51

(28-10-2017, 04:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  - Ово под 1, као и резиме, су небитни, јер то онда нико није знао. Битка за Африку завршена је два месеца касније. Рушење моста у марту 1943. могло је бити планирнао још у јесен 1942. нпр, мост се свакако није могао срушити ''дан за дан''.
Rolleyes
Значи планирање за рушење овог капиталног моста је трајало 4 месеца?
Друго, ако већ они нису знали да су закаснили 4 месеца, ви бисте морали то да знате.

(28-10-2017, 04:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  - Већ сам рекао да су недићевски извештаји о саботажама нагори извор, јер су недићевци систематски скривали четничке саботаже.
Ја бих молио за пример које су то саботаже систематски сакривали. Сад сам погледао десетак извештаја о саботажама, и за све постоји извештај са железница.

(28-10-2017, 04:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  Сем тога, они су обухватали ''Недићеву Србију'', а ово је било под Бугарима.
СДЖ има и извештаје о саботажама са те пруге.
Одговори
#52

Tako je, nisu znali da je to rusenje besmisleno tada. Sa druge strane, britanci su upravo tada doveli do vrhunca pritisak na izvrsenje takvih zadataka pod izgovorom da je to od presudne vaznosti za finalne bitke u Africi. Svesno su ih drzali u mraku i terali na klanicu. Zasto?

Sa druge strane, imamo navode postovanog (edit: britanskog) istoricara, vaznog ucesnika rata koji bez grca na licu dokazuje doprinos partizana tokom bitke za Afriku pozivajuci se na, ni manje ni vise, Dedijerov dnevnik u kojem ovaj dusebrizno navodi da su operacije partizana u drugoj polovini 1942 i kasnije vodjene sa idejom da se pomogne stvar saveznika u Africi.

Ne dakle, da se pomogne "bescenim sovjetskim pravednim ciljevima," nego necasnim prljavim kapitalistima. I to 1942, sa podrucja gde nema bitnih pruga i gde je i bog rekao laku noc.

Eto, to je smisao price koju pokusavas da proturis ovde na mufte.
Одговори
#53

Сагласан. Да додам у вези овога ''нису знали, а рушили''. То је као када би неко сада рекао: ''Зашто је онај шатл полетао, кад знамо да је експлодирао?'' Дакле, неисторијскии поглед на ствар.
Одговори
#54

(29-10-2017, 03:23 PM)Chicot Пише:  Tako je, nisu znali da je to rusenje besmisleno tada. Sa druge strane, britanci su upravo tada doveli do vrhunca pritisak na izvrsenje takvih zadataka pod izgovorom da je to od presudne vaznosti za finalne bitke u Africi. Svesno su ih drzali u mraku i terali na klanicu. Zasto?
Који је извор да је почетком 43-е био врхунац притиска?

(29-10-2017, 03:23 PM)Chicot Пише:  Sa druge strane, imamo navode postovanog (edit: britanskog) istoricara, vaznog ucesnika rata koji bez grca na licu dokazuje doprinos partizana tokom bitke za Afriku pozivajuci se na, ni manje ni vise, Dedijerov dnevnik u kojem ovaj dusebrizno navodi da su operacije partizana u drugoj polovini 1942 i kasnije vodjene sa idejom da se pomogne stvar saveznika u Africi.
Као што је причао Нојхаузен?
”Na saobraćaj u Srbiji veoma se nepovoljno odražava velika nesigurnost na hrvatskim prugama.”
Одговори
#55

Dokumenti FO, WO - izvestaji prepiska i preporuke na trouglu oficiri u Kairu-Bejli/BLO kod cetnika-London.. i dokumenti ratnog kabineta.
Imas i kod Kripsa,doduse u uvijenoj formi.
Inace, da znas, u 1942 nikakvog pritiska u tom smislu nije ni bilo.
---

Da, otprilike toliko tacno, kao Nojhauzen. Tamo gde su bili prtz krajem 1942 nije bilo pruga. BG-Zagreb i dve najvaznije sporedne koje vode do ove gore nisu ni imali prilike da diraju niti su se, naravno bavili pomaganjem saveznika, kojih god, niti su mogli sve i da su hteli.
Одговори
#56

Код Крипса нема никаквих података око саботажа крајем 42-е и почетком 43-е.
Има један битан део о саботажама и притисцима на Михаиловића крајем 43-е, кад и јесте вршен на њега притисак да се активира, и кад је пруга Београд-Солун постала поново актуелна.

Који то телеграми наводе да је било притисака крајем 42-е и почетком 43-е?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним