[ватхра]

Подсетићу вас за ову слику на којој је Калабић сам:


Она је у Битенфелдовој архиви кадрирана да се не види плочник.
Очигледно је да је сликана са веће даљине. Као и групна слика.

[Шумадинац]

У бре, заборавили смо ову фотографију.... Значи Чика Пера је био туна. Вероватно јул '44

[Митић]

[Душан Вукашиновић]

Ја се извињавам на СПАМу, али ево сада сам имао састанак са немцима око колаборације против комуниста па су ми дали оригинал фотографију

Ниси имао у виду да је немачки официр висок као Арвидас Сабонис и да је пре рата био у аматерском немачком кошаркашком клубу.

[Митић]

Ово су принтскринови из Битенфелдових мемоара, и то стр. 282, 283, 284.

Само наводи да су били разговори у Тополи (неутрална територија) и да су Дражини команданти (не наводи им имена) тражили да им Немци предају опрему како се ови буду повлачили из Југославије. А заузврат четници неће нападати Немце током повлачења.

Од тога ништа не би било, Хитлер би се томе противио. И на крају, ништа није ни било. А Битенфелд је свестан да би се та немачка опрема користила како је Дража замислио у борби против Руса, Тита и Немаца.

Плус, Битенфелд наводи да су команданти били жилави и да су носили браде. А Нешко Недић није имао браду.

Вреде је мало више нафиловао ону забелешку, ваљда да би одобровољио Нојбахера.

Нема никаквог спомена да се прави национална армија, нити да се прави споразум за борбу против комуниста.

А фотографија је из удбине лабораторије да би се на сваки могући начин оклеветали четници.

[Бенито]

Сад ће човек да Ти објасни да је Нешко био ту.

[Mario]

На Самарџићевој реконструкцији сам одмах навео да камера треба да буде удаљенија.

Пошто вама треба цртати, овде су три скице на којима се види распоред лица на фотографији, као и колики утицај има ако се камера приближи односно удаљи.
Уколико се исувише приближи, имамо случај да ће лица на степеништу заклањати особу иза.

Ето одмах пронађох грешку. Нешко Недић је приближне висине био као господин Милослав, ако не и исте, дакле није 180цм, него 190цм, на то додајте сличну висину Рачића и Калабића. Не ваља ти математика

[Милослав Самарџић]

Подсетићу вас за ову слику на којој је Калабић сам:


Она је у Битенфелдовој архиви кадрирана да се не види плочник.
Очигледно је да је сликана са веће даљине. Као и групна слика.

То је онда сликано ближе него она четврта слика на којој сам ја. Једно два метра ближе.
Плус сликано је право, а не под 30 степени искоса десно (узгеред, шта би са тим?).
Види се разлика доњи угао (ракурс) у односу на ону где су сва тројица сликана равно.
Оштра је и наравно види се врата, због којих црно 100% није могуће иза Немца.

[Милослав Самарџић]

Ниси имао у виду да је немачки официр висок као Арвидас Сабонис и да је пре рата био у аматерском немачком кошаркашком клубу.

Да, али само ноге су му дугачке као Сабонису. Трајан проблем овог фалсификата.

[Шумадинац]

Нами ође се намеће питање: Оклен Калабић туна и када је сликано?

[Милослав Самарџић]

Ово су принтскринови из Битенфелдових мемоара, и то стр. 282, 283, 284.

Само наводи да су били разговори у Тополи (неутрална територија) и да су Дражини команданти (не наводи им имена) тражили да им Немци предају опрему како се ови буду повлачили из Југославије. А заузврат четници неће нападати Немце током повлачења.

Од тога ништа не би било, Хитлер би се томе противио. И на крају, ништа није ни било. А Битенфелд је свестан да би се та немачка опрема користила како је Дража замислио у борби против Руса, Тита и Немаца.

Плус, Битенфелд наводи да су команданти били жилави и да су носили браде. А Нешко Недић није имао браду.

Вреде је мало више нафиловао ону забелешку, ваљда да би одобровољио Нојбахера.

Нема никаквог спомена да се прави национална армија, нити да се прави споразум за борбу против комуниста.

А фотографија је из удбине лабораторије да би се на сваки могући начин оклеветали четници.

Да, Вреде је учествовао у комбинацији Нојбахера и Вајкса да окрену Врховну команду Вермахта условно речено у корист Срба. У том смислу послали су низ лажних извештаја Берлину. Објавио сам их у Дражи, 4. том. Овај Вредеов је један у низу. Нојбахер је од првих дана имао ту идеју о ''националној армији''- практично да од четника створи љотићевце. Нојбахер је пустио Дражину жену Јелицу са Бањице, привремено је ублажио стрељања ДМ талаца, а онда је послао агенте да траже састанак са Дражом. Када је код Драже стигла та вест, преко Комарчевића, он му је писао: ''Немам ја шта да преговарам са Нојбахером. То сте могли и сами да закључите''. А Јелица се у међувремену склонила код четника.
Међутим овај Битефелдов извештај је скроз у духу тога времена. Неколико седмица касније, с доласком Мекдауела, почеће преговори са Немцима о предаји свих њихових јединциа на Балкану.
Можеш ли да ми пошаљеш цитат, са тачном фуснотом?
Дакле, прича је скроз другачија од овога што тврди Ватра, тј. од комнуистичке пропаганде из доба социјализма.
П.С.
Да, наравно да су имали браде, јер је Нешко Недић постављен за команданта фронта на Морави, код Трстеника, а Рачић и Калабић су отишли.

[Милослав Самарџић]

Нами ође се намеће питање: Оклен Калабић туна и када је сликано?

Можда исти фотограф који је сликао и ово: Сахрана четника Гарде Милутина Зечевића, у Тополи лета 1944. године.



Било је четника, била је слободна територија тада овде.
Али било је време погибија, довожени су четници са Копаоника. Да се смеју онако Рачић, Калабић и Нешко 11. августа 1944, неколико дана после тих погибија на Копаонику, то није било могуће. То Ватра не разуме, он је поверовао партизанским филмовима и пропаганди ''кад се гине, нек се пева''.

[Митић]

Да, Вреде је учествовао у комбинацији Нојбахера и Вајкса да окрену Врховну команду Вермахта условно речено у корист Срба. У том смислу послали су низ лажних извештаја Берлину. Објавио сам их у Дражи, 4. том. Овај Вредеов је један у низу. Нојбахер је од првих дана имао ту идеју о ''националној армији''- практично да од четника створи љотићевце. Нојбахер је пустио Дражину жену Јелицу са Бањице, привремено је ублажио стрељања ДМ талаца, а онда је послао агенте да траже састанак са Дражом. Када је код Драже стигла та вест, преко Комарчевића, он му је писао: ''Немам ја шта да преговарам са Нојбахером. То сте могли и сами да закључите''. А Јелица се у међувремену склонила код четника.
Међутим овај Битефелдов извештај је скроз у духу тога времена. Неколико седмица касније, с доласком Мекдауела, почеће преговори са Немцима о предаји свих њихових јединциа на Балкану.
Можеш ли да ми пошаљеш цитат, са тачном фуснотом?
Дакле, прича је скроз другачија од овога што тврди Ватра, тј. од комнуистичке пропаганде из доба социјализма.
П.С.
Да, наравно да су имали браде, јер је Нешко Недић постављен за команданта фронта на Морави, код Трстеника, а Рачић и Калабић су отишли.

Фуснота би овако изгледала:

Hans von Herwath with S. Frederick Starr, "Against two evils", Rawson, Wade Publishers, Inc. New York, First Edition 1981, стр. 283-284.

Књига се налази на сајту archive.org

https://archive.org/details/againsttwoev...2/mode/2up

https://archive.org/details/againsttwoevils00herw

Постоји само опција да се књига изнајми на 14 дана, али пре тога треба бити регистрован на сајту. Колико се сећам, регистрација је бесплатна.

А превешћу овај део о коме ми дискутујемо, па ћу да поставим превод на форум.

[Николај]

Ово су принтскринови из Битенфелдових мемоара, и то стр. 282, 283, 284.

Само наводи да су били разговори у Тополи (неутрална територија) и да су Дражини команданти (не наводи им имена) тражили да им Немци предају опрему како се ови буду повлачили из Југославије. А заузврат четници неће нападати Немце током повлачења.

Од тога ништа не би било, Хитлер би се томе противио. И на крају, ништа није ни било. А Битенфелд је свестан да би се та немачка опрема користила како је Дража замислио у борби против Руса, Тита и Немаца.

Плус, Битенфелд наводи да су команданти били жилави и да су носили браде. А Нешко Недић није имао браду.

Вреде је мало више нафиловао ону забелешку, ваљда да би одобровољио Нојбахера.

Нема никаквог спомена да се прави национална армија, нити да се прави споразум за борбу против комуниста.

А фотографија је из удбине лабораторије да би се на сваки могући начин оклеветали четници.

Међутим овај Битефелдов извештај је скроз у духу тога времена. 

Ово су послератни мемоари.