[Милослав Самарџић]

Једно од најчешћих питања о Другом светском рату и даље се односи на Битку на Неретви, свакако због истоименог филма. Зато понављам овај чланак, који у уводу садржи краћу, а у наставку дужу верзију, и то пре свега засновану на комунистичким изворима:
http://www.pogledi.rs/bitka-na-neretvi/

[Брада]

Газда, тема већ постоји: http://www.pogledi.rs/forum/Thread-borbe...ugoslaviji

[Вук92]

Капетан Иван М. Јаничић, командант Љубињске бригаде, Требињског корпуса у својој наредби командантима батаљона ове бригаде, од 25. марта 1943., између осталог наводи:
''Данас наше јединице нападају на Невесиње и свакако да је до сада у нашим рукама.
Непознато ми је, од чега се народ уплашио, када комунистичке хорде имају свега у својим рукама 10 села.''

[Митић]

У причу око војничког расплета на Неретви уплиће се последњих деценија још једна
велика дилема: да ли су партизани срушили железнички мост код Јабланице? Коча Поповић,
у то време командант 2. пролетерске дивизије, указује и сам на „легенду“ око рушења
тог моста: „Има и крупних несклада, па и озваничених легенди које не одговарају
истини. Такав један случај, дужан сам да кажем, везан је и за приказе дела главне битке
у IV непријатељској офанзиви. Реч је о рушењу моста на Неретви, што се велича као
генијална варка по замисли Врховног команданта. Уверен сам да Тито није могао ни
помишљати да тада крене на другу обалу Неретве. Он је, у ствари, намеравао да се
пробије напред, према Горњем Вакуфу. На крају крајева, цела та ствар логички је апсурдна:
ко је тада, у тадашњим ратним условима, уз тако оскудне техничко-инжињеријске
снаге, могао извести операцију такве деликатности, да минирањем сруши мост а да
његов костур остане у положају погодном за пребацивање људи преко плаховите реке
такорећи, усред зиме? Стручњака који би могли да припреме и изведу такву пиротехничку
операцију нисмо имали у то време. Једина намера је, нема сумње, била да се
мост потпуно онеспособи. Сигуран сам, да није била у питању нека промишљена
варка. Али ту, изгледа, делује логика неконтролисане несамокритичности. Јер,
када су таква тумачења узела маха као омамљива легенда, она више нису могла
бити обуздана, па није искључено да су и они који су легенду лансирали, почели
искрено веровати да она одговара историјској истини. Узгред речено, Врховни командант пре доношења одлуке о рушењу моста није могао знати распоред и намере
четничких јединица нити је, што је најважније, располагао информацијом која је била
битна: немачка офанзива се, ту на обали Неретве, у ствари завршавала, што је за нас,
наравно, било повољно. Послератним увидом у немачка документа утврђено је, наиме,
да Немци нису планирали прелазак Неретве. Били су смислили да нас потисну до ње,
ваљда рачунајући да ће остали део посла обавити јаке четничке групације“. 100

100 А. Ненадовић, Разговори с Кочом, стр. 65–66.


Извор: Мирјана Зорић - Битке на Неретви и Сутјесци-Контроверзе и отворена питања, преузето из Војног дела, јесен 2013., стр.219-220

[Громовник]

Самарџићу, како треба тумачити извештај генерала Лера по коме је Дража "најодговорнији за неуспех на Неретви"?

[Милослав Самарџић]

Самарџићу, како треба тумачити извештај генерала Лера по коме је Дража "најодговорнији за неуспех на Неретви"?

Ту је сигурно мислио на другу фазу битке, кад су комунисти прешли реку. Ако тражимо Дражину одговорност, могла би бити у томе што није предвидео да ће Станишић брзо испасти из битке и истовремено Ђуришић каснити месец дана. То је колико се сећам 5.700 четника.