[Шумадинац]

[Српски Четник]

А шта је са Зораном Радојичићем из Двери?

[Mekenzi]

Vucic ne spava zbog ove dvojice, srusice se sns..

Al 600e za citroena

[Жаре]

А шта је са Зораном Радојичићем из Двери?

Ђе је линк, млада ботино?

[Шумадинац]

.
Да смо прихватили идеју разграничења као решење за КиМ, када је Добрица Ћосић први пут то понудио, данас би били чланица ЕУ.

Aљек

[Жаре]

.
Да смо прихватили идеју разграничења као решење за КиМ, када је Добрица Ћосић први пут то понудио, данас би били чланица ЕУ.

Aљек

Да смо пристали да се покатоличимо како је Беч некад хтео, данас бисмо уз остале хрвате били граџани ЕУ.

Рећи ће Аљек, само ако му дамо још времена.

[Српски Четник]

.
Да смо прихватили идеју разграничења као решење за КиМ, када је Добрица Ћосић први пут то понудио, данас би били чланица ЕУ.

Aљек

Да смо пристали да се покатоличимо како је Беч некад хтео, данас бисмо уз остале хрвате били граџани ЕУ.

Рећи ће Аљек, само ако му дамо још времена.

Зар Милојко Пантић из "СзС" то већ није рекао?
Какав линк?

[Жаре]

.
Да смо прихватили идеју разграничења као решење за КиМ, када је Добрица Ћосић први пут то понудио, данас би били чланица ЕУ.

Aљек

Да смо пристали да се покатоличимо како је Беч некад хтео, данас бисмо уз остале хрвате били граџани ЕУ.

Рећи ће Аљек, само ако му дамо још времена.

Зар Милојко Пантић из "СзС" то већ није рекао?
Какав линк?

Милојко Пантић је подгузна мува Чеде Мандова, који је опет подгузна мува Аљека Вучија, те се може сматрати само убаченим елементом у протестима. Који могу имати ефекта само ако се заиста претворе у народне, уз маргинализовање комуниста Ђиласа и Поздерца.
Како "који линк", ботић? Заборавио си да си дужан линк ка тексту из ког се несумњиво може утврдити да Бошко Обрадовић позитивно говори о лику и делу Димитрија Љотића?

[Шумадинац]

Чек' па ко је у праву у вези Сороша, овај Сендвичар или Просветар?

[Српски Четник]

.
Да смо прихватили идеју разграничења као решење за КиМ, када је Добрица Ћосић први пут то понудио, данас би били чланица ЕУ.

Aљек

Да смо пристали да се покатоличимо како је Беч некад хтео, данас бисмо уз остале хрвате били граџани ЕУ.

Рећи ће Аљек, само ако му дамо још времена.

Зар Милојко Пантић из "СзС" то већ није рекао?
Какав линк?

Милојко Пантић је подгузна мува Чеде Мандова, који је опет подгузна мува Аљека Вучија, те се може сматрати само убаченим елементом у протестима. Који могу имати ефекта само ако се заиста претворе у народне, уз маргинализовање комуниста Ђиласа и Поздерца.
Како "који линк", ботић? Заборавио си да си дужан линк ка тексту из ког се несумњиво може утврдити да Бошко Обрадовић позитивно говори о лику и делу Димитрија Љотића?

Па зар није довољно то што је писао за "Нову искру"? Имаш снимак на Јутјубу "Бошко Обрадовић о Д. Љотићу".

[Жаре]

.
Да смо прихватили идеју разграничења као решење за КиМ, када је Добрица Ћосић први пут то понудио, данас би били чланица ЕУ.

Aљек

Да смо пристали да се покатоличимо како је Беч некад хтео, данас бисмо уз остале хрвате били граџани ЕУ.

Рећи ће Аљек, само ако му дамо још времена.

Зар Милојко Пантић из "СзС" то већ није рекао?
Какав линк?

Милојко Пантић је подгузна мува Чеде Мандова, који је опет подгузна мува Аљека Вучија, те се може сматрати само убаченим елементом у протестима. Који могу имати ефекта само ако се заиста претворе у народне, уз маргинализовање комуниста Ђиласа и Поздерца.
Како "који линк", ботић? Заборавио си да си дужан линк ка тексту из ког се несумњиво може утврдити да Бошко Обрадовић позитивно говори о лику и делу Димитрија Љотића?

Па зар није довољно то што је писао за "Нову искру"? Имаш снимак на Јутјубу "Бошко Обрадовић о Д. Љотићу".

Дај линк

[Шумадинац]

http://91.222.7.144/hronika/naslovne-str...odine.html

[Шумадинац]

.
НИКАД ГОРЕ – У СРБИЈИ ЦАРУЈУ ГЛАД И БЕДА: Одричемо се свега, па чак и хране



Просечна цена минималне потрошачке корпе у Србији за трочлану породицу износи, према статистичким подацима, нешто више од 36.000 динара.

У потрошачку корпу спадају храна и безалкохолна пића, на шта се у Србији у просеку троши 15.946 динара. На алкохол трошимо 2.939 динара, на становање, струју и воду оде 7.178, за одржавање куће и намештаја 1.581, на здравство 1.391, транспорт 2.367, па нам за одећу и обућу остане само 1.204 динара, показују подаци Министарства трговине.

Са оваквом математиком мало би се ко у Србији сложио.

Радник са минималном месечном зарадом од 27.000 динара не може себи да приушти ништа осим плаћања рачуна и хране, а што се одрицања тиче, уколико трочлана породица живи од само једне плате, одриче се свега.

Ситуација варира од града до града. Највећа просечна плата је у Београду и износи 61.511 динара, следи Нови Сад са 55.199 динара, а на трећем месту је републички просек од 50.556 динара. Четврти је Крагујевац са 49.498.

Са већом платом, расту и трошкови, те према статистичким подацима минимална потрошачка корпа у Београду кошта 42.832 динара, а у Новом Саду 38.619 динара.

„Немогуће је у Београду живети са једном просечном платом, и још ако је у питању трочлана породица… Трошкови су огромни. Што се тиче хране, мање-више у свим градовима је исто, јер се храна купује на акцијама у маркетима и на пијацама. Али цене станарине, инфостана, превоза, одеће, обуће су веома различите. Са једном просечном платом нема шансе живети у главном граду“, каже Вукашин Мијатовић, економиста из Београда.

Са једном платом тешко се живи и у унутрашњости, у Лесковцу је, рецимо, просечна плата 40.149 динара, а минимална потрошачка корпа 31.728.

„Након што платим рачуне и купим храну, не остане ми ништа, па сам редовно у минусу. Деца имају своје захтеве, одећа, обућа, страни језик, спорт, рођендани, играонице, кад дође лето – море? Како то исфинансирати? Какви су то подаци, не знам, али ја у Лесковцу немам 40.000 динара, већ упола мање. Добра ствар је што и супруга ради, па некако успевамо да саставимо ту једну просечну плату“, прича Иван Петровић.

Иако је од почетка године на снази нова минимална цена рада од 155 динара по часу, па је минималац достигао 75 одсто минималне корпе, многима то не значи пуно, јер не могу да зараде ни тих 27.000 због броја радних сати.

Све време говоримо о цени минималне потрошачке корпе, док права изгледа потпуно другачије. Према последњим подацима, цена пуне корпе у Београду износи 74.164 динара, у Новом Саду 78.513, а републички просек је 70.429.

„Много је примера где се људи буквално одричу свега, почевши од тога да штеде на квалитету, било да се ради о храни, одећи, обући… квалитету живота. Одричу се путовања, одласка у позориште, биоскоп, на излет, а о неким скупљим варијантама да и не говоримо. У унутрашњости се можда може опстати са просечном платом, али у Београду је за какав-такав пристојан живот потребно око 100.000 динара“, закључује економиста Мијатовић.



Независни.рс

[Шумадинац]