[Бенито]

Исто се десило са Горданом Чомић, на изборима није освојила ништа а ипак су је поставили на неко место.

Нешто се не сећам да је садашњи председник скупштине биран на место премијера. Овај га је поставио по диктату као и бркату "боркињу" за права содомиста.

Брнаба није била на посланичкој листи на оним изборима после којих је први пут постављена за председника владе. У праву си. Тада сам то критиковао, али ретко ко је обраћао пажњу. Потпуно је неприхватљиво, неприродно и против принципа парламентаризма да се у владу бира лице које није изабрано претходно, у истом сазиву, на место посланика. А мислим да је и неуставно.
Али, Брнаба је бар могла да се вади да није ни бирана за посланика, па не може да се процени њен легитимитет.
У вези Чомићке и Ђурђевић Стаменковски је очигледно кршење правила легитимитета. Или, у преводу - неће те народ ни за посланика, а тебе постављају за министра.

[Бенито]

Треба само видети данашњу седницу Скупштине посвећене избору нове владе. Проширено је на силу број седишта које су намењене за кандидате за министре. И опет, нису сви могли да седну.
А да не говоримо о томе да треба да постоје инфраструктурни, материјални и људски ресурси за толики број министарстава. Сећам се прве Коштуничине владе, која је била коалициона, и логично гломазна, па је имала 15-16 министарстава. У једној згради на Новом Београду била су четири министарства. Једноставно, није држава прављена за толики број министарстава. Нити може то бити планирано. Нити је нормално.
А Овај преко 25... 
Све ми се чини да је Овај смислио:"Нећу ја сам да носим одговорност. Сви ћете да сносите одговорност. И ти што сам ти запослио мајку да чисти у МУП-у, и ти што си добио посао у министарству спољних послова, и ти што имаш фирму која послује само са државом, и ти што си украо два милиона евра а ниси ништа одговарао... Сви ви, па тек ја који "нисам ништа потписао"."

[Бенито]

Треба само видети данашњу седницу Скупштине посвећене избору нове владе. Проширено је на силу број седишта које су намењене за кандидате за министре. И опет, нису сви могли да седну.
А да не говоримо о томе да треба да постоје инфраструктурни, материјални и људски ресурси за толики број министарстава. Сећам се прве Коштуничине владе, која је била коалициона, и логично гломазна, па је имала 15-16 министарстава. У једној згради на Новом Београду била су четири министарства. Једноставно, није држава прављена за толики број министарстава. Нити може то бити планирано. Нити је нормално.
А Овај преко 25... 
Све ми се чини да је Овај смислио:"Нећу ја сам да носим одговорност. Сви ћете да сносите одговорност. И ти што сам ти запослио мајку да чисти у МУП-у, и ти што си добио посао у министарству спољних послова, и ти што имаш фирму која послује само са државом, и ти што си украо два милиона евра а ниси ништа одговарао... Сви ви, па тек ја који "нисам ништа потписао"."

Сад сам погледао: прва Коштуничина влада - 21 ресор, Цветковићева 24, Ђинђићева - 25....
Вучевић 26.
Потпуно је нејасно како Србија уопште више постоји. Макар номинално....

[Ђорђе Ивковић]

Мислите да је много 30 министара у Влади? Е, да се подсетимо: у првој Влади ФНРЈ били су Тито и 40 министара.
И шта је проблем са компетенцијама Вучићевих попечитеља? Код Тита је министар грађевина био поп Владо Зечевић, па ми данас не можемо да окречимо што је тај изградио.

[Бенито]

А је ли, Ђорђе, ко је бре овај Твој имењак Ђорђе Бајић, посланик Савеза војвођанских Мађара? 

[Шумадинац]

[Ђорђе Ивковић]

А је ли, Ђорђе, ко је бре овај Твој имењак Ђорђе Бајић, посланик Савеза војвођанских Мађара? 

Шта га знам, неки проницљив лик. Препознао на време куд плови овај брод.
Имаћемо ми овде и  једног Румуња, само док још мало загусти. А и ја већ морам да гледам дећу. Дилема је дал да се зовем Ђуро, Ђорђо јал György.

[Ђорђе Ивковић]

...Сада, ево, стојим на Брегу, на последњој цитадели, и гледам како доле нестаје мој град. У хистеричној метрополизацији, у силеџијском капитализму, у пећинском либерализму, у провинцијалном епигонству и сокачарском мондијализму, у кампањама подводачког туризма, у диктатури кича и разврата – нестају квартови са породичним кућама и вртовима, нестају паркови и зелене тампон-зоне, нестаје геометрија улица. Нестају кључни профили града, цела једна симбологија и сопство. Лице и очи Београда. Нестају књижаре и библиотеке, четврти уметничке боемије, чувени атељеи и галерије, кафане које су песници учинили славним. И нестајемо ми, овдашњи, рођени и прирођени, којима је овај град био „скамењена бела лађа над водама“. „Бела кост у облацима, кост костију наших.“ Нестајемо ми који смо се толико бусали у јуначка прса Београда, препуна рана и ордења. Нестају људи који све ово уопште примећују.

Бранислав Матић, "Београд, изнад истока и запада"

[DIDzM]

Исто се десило са Горданом Чомић, на изборима није освојила ништа а ипак су је поставили на неко место.

Нешто се не сећам да је садашњи председник скупштине биран на место премијера. Овај га је поставио по диктату као и бркату "боркињу" за права содомиста.

Брнаба није била на посланичкој листи на оним изборима после којих је први пут постављена за председника владе. У праву си. Тада сам то критиковао, али ретко ко је обраћао пажњу. Потпуно је неприхватљиво, неприродно и против принципа парламентаризма да се у владу бира лице које није изабрано претходно, у истом сазиву, на место посланика. А мислим да је и неуставно.
Али, Брнаба је бар могла да се вади да није ни бирана за посланика, па не може да се процени њен легитимитет.
У вези Чомићке и Ђурђевић Стаменковски је очигледно кршење правила легитимитета. Или, у преводу - неће те народ ни за посланика, а тебе постављају за министра.

Управо тако. Брат Брнаба је изабрана као нестраначка личност, стручно лице и слично. Мислим да није ни прва особа која је тако ступила на функцију.
Да ли би то требало дозволити је питање за себе.
Али оно што је врло очигледно и грубо кршење представља случај када изађеш на изборе на којима доживиш потпуни крах, буде јасна воља људи да те не желе а онда ти владајућа странка повери министарство...

[Шумадинац]

Међутим, ми сада имамо ситуацију да маса народа фанатично подржава Вучића

Ојсааааа 

[Ђорђе Ивковић]

Што ти је правна држава! Има да се поштује слово закона! Свака част државо!

Градска изборна комисија у Новом Саду одбацила је изборну листу покрета Бранимира Несторовића - због недовољног броја жена.

Наиме, треба 40% да буди женски кандидати, а код Несторовића нема, него 38,1%.

А и он је наиван. Само је један кандидат (мушки) требао да се изјасни да се осећа као жена и решен проблем.
Но питање је шта би се десило да неко на листу постави ове небинарне? Јел женско? Није. Јел мушко? Није. И? Шта о томе каже наш савршени закон?

[Ђорђе Ивковић]

Директорка Треће београдске гумназије Олга Чокаш потврдила је за Данас да се јуче на фудбалској утакмици, у оквиру спортског и хуманитарног турнира „Гимназијада“, догодио инцидент у којем је професор те школе, у покушају да раздвоји ученике, задобио тешке телесне повреде.

– Трећа београдска гимназија је донела одлуку да се овогодишња “Гимназјада” прекида јер је сваки облик насиља апсолутно неприхватљив. Сва такмичења која је требало да се одрже у среду (15. маја) и четвртак (16. маја) су отказана – наводи директорка.

Коментар Ђ.И.:

Идентично стање владало је у средњим школама Аустроугарске, посебно у БиХ, пред Сарајевски атентат. Насилна распуштеност омладине је карактеристично за декадентна друштва пред распадом.


Такође, исту ситуацију смо имали након Другог светског рата када је партизанска багра харала по школама и универзитетима. Познате су биле "пиштољ дипломе" итд.

Треће, очевидан је деструктивни, разорни утицај Запада на све нормалне вредности, на породицу, на дечју свест.

Хоћемо ли коначно поштено признати да је школа Рибникар била у пројекту педерског Еразмуса и да је злочин који се тамо догодио директна и непорецива последица Западног вредносног система и наметнутог животног стила?

Тако масовни злочини се неће понављати, али је, како видимо, насиље на нижем енергетском нивоу свеприсутно.

Укратко, ако хоћемо да спасемо српско друштво, без милости и свим средствима мора се разбити све друштвене структуре, све норме понашања, све што је базирано на аустроугарштини, титоизму и западно-либерашком нацизму. Или демонтирање постојећег наказног система и враћање Србије Србијанцима, или анархично силеџијство, пљачка, разврат и дегенерација. Бирајте.

[Бенито]

Директорка Треће београдске гумназије Олга Чокаш потврдила је за Данас да се јуче на фудбалској утакмици, у оквиру спортског и хуманитарног турнира „Гимназијада“, догодио инцидент у којем је професор те школе, у покушају да раздвоји ученике, задобио тешке телесне повреде.

– Трећа београдска гимназија је донела одлуку да се овогодишња “Гимназјада” прекида јер је сваки облик насиља апсолутно неприхватљив. Сва такмичења која је требало да се одрже у среду (15. маја) и четвртак (16. маја) су отказана – наводи директорка.

Коментар Ђ.И.:

Идентично стање владало је у средњим школама Аустроугарске, посебно у БиХ, пред Сарајевски атентат. Насилна распуштеност омладине је карактеристично за декадентна друштва пред распадом.


Такође, исту ситуацију смо имали након Другог светског рата када је партизанска багра харала по школама и универзитетима. Познате су биле "пиштољ дипломе" итд.

Треће, очевидан је деструктивни, разорни утицај Запада на све нормалне вредности, на породицу, на дечју свест.

Хоћемо ли коначно поштено признати да је школа Рибникар била у пројекту педерског Еразмуса и да је злочин који се тамо догодио директна и непорецива последица Западног вредносног система и наметнутог животног стила?

Тако масовни злочини се неће понављати, али је, како видимо, насиље на нижем енергетском нивоу свеприсутно.

Укратко, ако хоћемо да спасемо српско друштво, без милости и свим средствима мора се разбити све друштвене структуре, све норме понашања, све што је базирано на аустроугарштини, титоизму и западно-либерашком нацизму. Или демонтирање постојећег наказног система и враћање Србије Србијанцима, или анархично силеџијство, пљачка, разврат и дегенерација. Бирајте.

Другим речима, као што сам и предложио одмах после злочина у ош Владислав Рибникар, а то је:
1. укинути осмољетку и вратити четворогодишње основно образовање 
2. укинути тзв "Вукову диплому"
3. вратити праве стручне школе и праве гимназије (Ниже и Више)
4. увести веронауку као обавезан предмет

[Gapon]

Директорка Треће београдске гумназије Олга Чокаш потврдила је за Данас да се јуче на фудбалској утакмици, у оквиру спортског и хуманитарног турнира „Гимназијада“, догодио инцидент у којем је професор те школе, у покушају да раздвоји ученике, задобио тешке телесне повреде.

– Трећа београдска гимназија је донела одлуку да се овогодишња “Гимназјада” прекида јер је сваки облик насиља апсолутно неприхватљив. Сва такмичења која је требало да се одрже у среду (15. маја) и четвртак (16. маја) су отказана – наводи директорка.

Коментар Ђ.И.:

Идентично стање владало је у средњим школама Аустроугарске, посебно у БиХ, пред Сарајевски атентат. Насилна распуштеност омладине је карактеристично за декадентна друштва пред распадом.


Такође, исту ситуацију смо имали након Другог светског рата када је партизанска багра харала по школама и универзитетима. Познате су биле "пиштољ дипломе" итд.

Треће, очевидан је деструктивни, разорни утицај Запада на све нормалне вредности, на породицу, на дечју свест.

Хоћемо ли коначно поштено признати да је школа Рибникар била у пројекту педерског Еразмуса и да је злочин који се тамо догодио директна и непорецива последица Западног вредносног система и наметнутог животног стила?

Тако масовни злочини се неће понављати, али је, како видимо, насиље на нижем енергетском нивоу свеприсутно.

Укратко, ако хоћемо да спасемо српско друштво, без милости и свим средствима мора се разбити све друштвене структуре, све норме понашања, све што је базирано на аустроугарштини, титоизму и западно-либерашком нацизму. Или демонтирање постојећег наказног система и враћање Србије Србијанцима, или анархично силеџијство, пљачка, разврат и дегенерација. Бирајте.

Другим речима, као што сам и предложио одмах после злочина у ош Владислав Рибникар, а то је:
1. укинути осмољетку и вратити четворогодишње основно образовање 
2. укинути тзв "Вукову диплому"
3. вратити праве стручне школе и праве гимназије (Ниже и Више)
4. увести веронауку као обавезан предмет

Најтежи ударац веронауци од њеног враћања у школе десио се за време министра Вербића... Од изборног предмета постао је изборни програм...