Поруке: 17,496
Теме: 646
Придружен: Jul 2013
Углед:
2,056
Није октобра 1944, већ фебруара 1945. И Дража је отишао код њега, пошто он није хтео код Драже.
Поруке: 14,841
Теме: 310
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,491
Тим пре.
Жао ми је људи што су изгинули због његовог филозофирања. Жао ми је, наравно, и њега, и свих официра који су му поверовали.
Мислим, његово понашање можда може да буде прихватљиво Грцима или Бугарима, али не иде то уз српску историју. Посебно та погибија Милорада Поповића му иде на душу.
Али, сагласан сам са тим да је био тежак тренутак и да је то неко оправдање.
Поруке: 563
Теме: 1
Придружен: Jul 2013
Углед:
98
Уз све речено, зар и Ђуришићев (не)ангажман на Неретви као и она срамна пљачка и хвалисање о убиствима деце не говоре о његовој превртљивој и непозданој личности/команданту? (његова данашња паралела био би свакако Аркан пре него неки регуларан официр). Какав је био, успео је да се наметне у средини као што је Црна Гора а Дража очигледно и нажалост није имао са ким тамо да ради осим са њим. Хоћу да кажем да је он од почетка свесно-несвесно радио против покрета и да је од почетка седео на више столица.
Дакле, ако је и био формалан члан покрета велику је штету покрету наносио својим радом.
Друго, он је по мени тим Дражиним саопштењем заправо искључен из покрета, тј. на крају је баш тотално забрљао.
Насупрот Динчићу, ја мислим да је један од начина да се чува позитивна слика покрета - што он свакако јесте - то да се прекине више са том митоманијом Ђиришића. А то што су комунисти своје отпаднике на крају сврставали у своје редове и није неки аргумент, јер су се они пре свега бавили митологизацијом а ми покшавамо да утврдимо неку истину.
Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
(Последња измена: 03-11-2018, 06:00 PM од
Felix.)
Поруке: 99
Теме: 0
Придружен: Jan 2018
Углед:
5
Kad se kola polome-putevi na sve strane...
Поруке: 14,499
Теме: 357
Придружен: Feb 2015
Углед:
942
.
И када се од јесени 1944. године, све јасније оцртавао слом националног српског фронта, нису генерал Недић и Димитрије Љотић заборављали ни Црну Гору ни њене четнике. Да би им се помогло да се и политички тачно обавесте и донесу исправну одлуку о своме повлачењу са домаћег терена, био је послату у Црну Гору Ратко Парежанин са посебном мисијом код војводе Павла Ђуришића.
Ђоко Слијепчевић "Југославија уочи и за време 2. Св. Рата"
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
Поруке: 54
Теме: 1
Придружен: Jul 2019
Углед:
-2
Нема сумње да је Павле Ђуришић био један од најспособнијих команданата са четничке стране, у Црној Гори сигурно. Рођени вођа, имао је ауторитет и људи су ишли за њим. Командовао је Васојевићима иако је пореклом далеко од Васојевића, сама та чињеница а имајућу у виду оно време и прилике у Црној Гори доста говори. Дража са друге стране није био јака личност, то се данас мора признати, нема сврхе више скривати то. Уосталом ко је иоле упознао људе и на основу фотографија које су нам остале то може да осети и схвати.
Ђуришић је сигурно чинио грешке, али некако ми се чини да његове главне грешке нису биле оне које му се овде наводе. Да је он одговоран за пораз на Неретви? То је бесмислица, грешка може да буде само до онога ко је стратешки распоређивао јединице. Увек се најбоље јединице упућују тамо где је најтеже, оне се не чувају у позадини у резерви. Код партизана су пролетерске бригаде увек ишле прве, што је било и правилно.
Заиста не могу да сватим да неко приговара Ђуришићу за Неретву, а са друге стране ништа се не говори о онима који су били на Неретви, и који су својим пропустима дозволили партизанима прелазак и тотално расуло позадине. Па управо учесници са партизанске стране у својим сећањима највише цене борбену вредност Ђуришићевих људи у борбама око Калиновика. Ваљда и то нешто значи.
Што се тиче такозваног отказивања послушности, то је опет празна прича. Ваљда ће свако да откаже послушност уколико је наређење немогуће да се испуни. То се дешава у свим војскама. Он је имао уверење да је повратак у Србију у оним околностима немогуће остварити - и био је управу. Догађаји су то и потврдили. Његова грешка је што се обазирао на пропаганду из Дражиног штаба и под тим утиском чинио грешке након одвајања које су и убрзале његов крај.
Уколико је Дража заиста био чврсто решио да се по сваку цену врати у Србију желећи да се тако свесно жртвује и пружи последњи отпор, зашто је на Зеленгори заробљена комплетна његова архива? Тако нешто се не допушта ако идеш на све или ништа.
Друга ствар, ако си решио да јуначки погинеш не мирећи се са окупацијом, зашто си када су те заробили и када су ти судили био веома кооперативан? Није забележен ни један гест побуне. Напомињем да се Степинац бранио ћутањем. Дража је са друге стране све испричао Озни, што и могу да разумем зато што је сигурно сурово мучен, али је и касније током суђења његово држање било благонаклоно новим властима. Признао их је потпуно и није им се супротстављао, очекујући вероватно блажу казну. Писао је чак и молбу за помиловање која је била негде на интернету и објављена а завршио ју је са "учтив", што је врхунац понижења. Остало је забележено да је једино Коста Мушицки приликом стрељања узвикнуо - "Живела Србија!", за Дражу се са друге стране наводи да је био потпуно сломљен.
Ја немам друго објашњење за немогући план повратка у Србију осим да је Дража стварно веровао у депеше мајора Ћосића које му је слала Озна. Вероватно им је он то и признао за време саслушања па су касније они то објављивали у књигама које су писали, зато што су лично знали како је било. Како се пораз ближио вероватно је и Дража губио контакт са реалношћу и веровао у све што је било повољно по њега. То се уобичајено дешава код свих људи у сличним ситуацијама, Милошевић пред свој крај је сличан пример, а има таквих примера сијасет.
Лако је рећи - "Отаџбина се не носи на ђоновима ципела" али то треба показати и делима. Изгледа да Дражина личност није могла да изнесе ову реченицу.
Имајући све ово у виду Ђуришићев став у погледу повлачења је био потпуно исправан, а исправно је резоновао и да је то требало учинити много раније. Са историјске дистанце јасно је да је то био исправан став. Са Ђуришићем је кренуо и Драгиша Васић, увек и то треба имати у виду, када се процењује исправност ове одлуке. А Дражина је велика грешка што није учинио све да сачува Драгишу Васића, имао је он још много тога да остави српском народу. Тим пре што му је он и наредио да напише "Историју Равне горе".
Када је рат већ изгубљен треба сачувати људе, то је и обавеза онога који командује и једина логична ствар. Зато по том питању неможе да буде никаквих замерки Ђуришићу.
Поруке: 17,496
Теме: 646
Придружен: Jul 2013
Углед:
2,056
Како те не мрзи толико да пишеш? За то време могао си да прочиташ нешто. Едукација уместо ширења комунистичке пропаганде.
Да кажем само да Дража није рекао комунистима ништа што би некоме штетило. Вртео их је око познатих и небитних ствари.
![[Слика: 57438148-1584034378393951-212253972348534784-n.jpg]](https://i.postimg.cc/KvJfG8Wn/57438148-1584034378393951-212253972348534784-n.jpg)
![[Слика: 5e22d548-5124-45f0-a744-655a0a0a0a64-spc...ew-Org.jpg]](https://i.postimg.cc/xCMNc6Tw/5e22d548-5124-45f0-a744-655a0a0a0a64-spc3-preview-Org.jpg)
