Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Колико цркава су саградили четници?
#15

(15-01-2019, 10:34 PM)Николај Пише:  Да. Иначе, да прецизирам, Губеревац се данас зове Борци, Општина Рача. Није у питању Губеревац код Кнића.
Скоро сам питао једног мештанина кад ће да врате име... Каже, компликовано.
Одговори
#16

(15-01-2019, 11:22 PM)luka.luke Пише:  Цитат: "Цркву брвнару, посвећену Светом пророку Илији, четници су подигли и у селу Луке на планини Требевић, у општини Пале. Црква је задужбина Романијског корпуса мајора Милорада Момчиловића, а грађена је под управом официра ове јединице Шћепана Лучића и војног свештеника Новака Станојевића.

Брвнару на Требевићу комунисти су срушили 1955. године. Залагањем митрополита Дабробосанског Николаја, обнова цркве започета је 1993. а окончана 1996. године. Прецизније речено, на истом месту саграђена је нова црква брвнара, према пројекту архитекте Предрага Ристића."

Ево неколико линкова који опширније описују Цркву Светог пророка Илије на Лукама:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Свет..._Требевићу
http://svetivasilije-is.org/mitropolit-h...trebevicu/
http://www.mitropolijadabrobosanska.org/vijest1276.html

Приликом копања темеља за нову цркву 1993.године, нашли смо неко камење, вјероватно остатке темеља цркве из 1943.године.

Иначе нова црква је од 1996.године претрпила одређене измјене. Кров више није дрвени (шашавац, шиндра) него је прекривена лимом. Такође, дрвени стубови на звонику су замјењени армиранобетонским. Дио зидова цркве зидан каменом, првобитно није био фугован (по пројекту и инсистирању пројектанта), сада је фугован.
Хвала!
Одговори
#17

https://www.youtube.com/watch?v=0JHaXv763NM

https://www.youtube.com/watch?v=r5100PUc-wA

Чисто да не остане незаписано. Поред фамилија из Лука и читавог Требевића (да их не наводим), чије се учешће у изградњи и очувању овога Светог храма некао подразумјева, посебне заслуге у изградњи нове цркве имају прота Миомир Зекић и Свето Лучић из Пала. Командант Шћепан Лучић је био Светов стриц, а Светову мајку је убила удба.
Одговори
#18

(15-01-2019, 10:22 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(15-01-2019, 09:38 PM)Николај Пише:  Задужбине Другог шумадијског корпуса:

Црква Св. Тројице у Пајазитову, освећена 11. јуна 1944. (сачувана до данас) и црква Св. Стефана у Грошници, освећена 15. августа 1944. (комунисти је срушили после рата).
Започета је али није довршена градња цркава у Губеревцу и Вишевцу (комунисти развукли спремљену грађу).
Значи то су три нове. Ко зна колико их је било, ово питање испаде баш тешко.

Ово за цркву у Грошници је тачно. Четници су на темељима средњевековне цркве подигли брвнару, налик оној из Пајазитова и Комарана. Отприлике 70 тих година подметнут је пожар и црква је потпуно уништена. Сећам се како се о томе шапутало преко брда у мом селу. Поново је изграђена црква на истом месту пре пар година.

Још да додам да је изградња била у организацији пуков. Николе Радовановића из Грошнице, команд.Крагујевачког војног округа ЈВуО, а надгледање градње вршио је инт.пор. Драган Биорац из Корићана, после рата познати песник.
Све је обезбеђивао наредник Мића Адмирал.
После рата било је незгодно, из Грошнице су народни херој Раја Недељковић, његов брат првоборац Влада Недељковић Дрндало...и црква изгоре.
Одговори
#19

Који је то срез?
Одговори
#20

(16-01-2019, 12:41 AM)Бенито Пише:  Који је то срез?

Гружански.
Одговори
#21

Ко су били " народни хероји" из среза гружанског?
Одговори
#22

(16-01-2019, 12:51 AM)Мића Адмирал Пише:  
(16-01-2019, 12:41 AM)Бенито Пише:  Који је то срез?

Гружански.

Мислим да је то био крагујевачки срез, али морао бих да проверим.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#23

Још података са ФБ, за још 4 цркве:

У вези текста "колико су цркава саградили четници" за још две цркве у Врујцима, (Г. Топлица) храм , срушен 1946 од њега направљена задружна штала у суседном селу.

онда црква у селу Тулари, између Уба и Коцељеве, посв Св Мати Ангелини Србској, срушена 1948, остало само звоно, храм обновљен пре десетак година а у Врујцима такође само није на истом месту. За оба храма имам и шире податке, а и за још један који је започет у то време у селу Рајковић, немам података осим места где је и где се сада налази дрвени крст. Све ово у околини Ваљева, наравно.

а има и храм који је започео Георгије Бојић Џиџа, заборавио сам како се зове село код Цера
Одговори
#24

(15-01-2019, 01:04 PM)Мића Адмирал Пише:  ...
Погледај слику уз текст, је ли Пајазитово или Коморане, један на ФБ каже Коморане?
Одговори
#25

Све у свему, ако сам добро избројао, набројали сте 11 цркава, и у чланку девет, то је 20 што сада знамо.
Одговори
#26

У Рајковићу колко се сећам је био Нешков штаб једно време дал код блокаде Ваљева?

Хтедох рећи да није то она црква што помињасте за Нешка?
Одговори
#27

(16-01-2019, 06:39 PM)Петар Пише:  У Рајковићу колко се сећам је био Нешков штаб једно време дал код блокаде Ваљева?

Хтедох рећи да није то она црква што помињасте за Нешка?
Не знам, први пут сам данас чуо.
Одговори
#28

(16-01-2019, 06:06 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(15-01-2019, 01:04 PM)Мића Адмирал Пише:  ...
Погледај слику уз текст, је ли Пајазитово или Коморане, један на ФБ каже Коморане?

99 % Kомаране. Била је слика и прича, некада у твојим Погледима.

(16-01-2019, 04:44 PM)Николај Пише:  
(16-01-2019, 12:51 AM)Мића Адмирал Пише:  
(16-01-2019, 12:41 AM)Бенито Пише:  Који је то срез?

Гружански.

Мислим да је то био крагујевачки срез, али морао бих да проверим.

Јеси администратор, али ваљда знам одакле сам ☺.
Причам о срезовима до 1945.
Као сарадник у књизи Гружа у четницима, објавили смо мапу среза Гружанског. Граница је ишла поред Становљанског гробља, дакле на самом улазу у Кг. Имаш и администр. поделу из 1931 и 1933 коју смо овде помињали, скоро око Дрлупе.
У Грошничким црквама су се крстили моји преци, ја и моји синови, јер у суседном мом селу није било тада цркве. Грошница, као најстарије и тада највеће место била је дуго година општина, којем је припадало моје село Корићани.
У рату, Први батаљон Друге Гружанско бригаде покривао је Гружанска села : Станово, М. Пчелице, Ердеч, Драгобраћа, Корићани, Трешњевак, Вињишта, Голочело, Грошница и Аџине Ливаде, где је био Штаб батаљона Миће Адмирала.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним