[Милослав Самарџић]

Још један извор који потврђује: 25-ти март је значио пристанак на мирну окупацију и поделу земље, са стварањем НДХ.
Што наравно није било могуће, али, овде је важније нагласили, да је то наш народ знао и да се због тога десио 27-ми март.
А данас у великом проценту не зна, већ се шире приче које се своде на то да је требало веровати Хитлеру.
Које, опет, садрже апсурд, јер је Хитлер 25. марта добио потпис да може да окупира и подели земљу.

[Николај]

Још један извор без извора

[Митић]

Књигу "War Secrets in the Ether" је написао немачки обавештајни официр, а трећи део је настао делом на основу сећања, делом на основу бележака које су настале у тешким условима.

Радио је од 1919. до 1939. године у ономе што је касније било познато као "OKW/Chi" (Шифарски одсек Врховне командe Вермахта), па је касније премештан, јер се противио нацистима и касније се бавио радио контрашпијунажом.

Неке црте из његове биографије се могу видети на почетку "War Secrets in the Ether" (први и други део)

https://www.nsa.gov/portals/75/documents...080017.pdf

А ово је написао тај Немац аутор:

"Ову књигу предајем јавности и критичарима са уверењем да је све што је овде поменуто засновано на чињеницама. Могуће је да ту и тамо неко име, чин или датум буду погрешни. Ово није битно питање; значајни су само догађаји као такви. Већину мојих белешки морао сам направити по сећању, након што сам видео и проучио аутентичне документе. Штавише, све је то урађено уз стални ризик по мој живот."

[Шумадинац]

[Митић]

Опис књиге на Амазону

Убрзо након Другог светског рата, влада САД је ангажовала Вилхелма Ф. Фликеа, због његовог „инсајдерског“ знања о немачкој радио-шпијунажи и напорима „дешифровања“, да напише „Ратне тајне у етру“. Преведена са немачког, садржај ове књиге је толико оригиналан да је остала класификована све до касних 1970-их.

https://www.amazon.com/Secrets-Ether-Cry...0894120212

[Бенито]

Топло препоручујем овдашњим форумашима да добро одслушају овај говор Драгише Цветковића, који је изговорио у присуству Немаца. За то време овај говор био је за Србе скандалозан.
А онда, када свако вече, већ четврту века, слушају овакве говоре данашњих српских властодржаца, нека се упитају зашто за њих није скандалозан.

[Бенито]

И још једно врло важно питање, које се овде упорно избегава када се говори о 25. марту и Приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
То питање не помиње нико од ових идеолога подржавалаца тог документа, али ни у овом видеу не помиње Милослав Самарџић.
Дакле,
То је питање уставности тог документа.
Председник Југословенске краљевске владе Драгиша Цветковић, који је потписао тај споразум, није имао уставна овлашћења да потпише споразум таквог садржаја. Да би камуфлирали овај елемент, зато су Немци променили једну синтагму у члану 1. Споразуми и навели да ће Немачка "поштовати границе Краљевине Југославије".
Међутим, ни то није било довољно да би тај Споразум могао да потпише не само председник Југословенске краљевске владе, Драгиша Цветковић или било који други, него ни Намесништво целокупно, нити Први намесник кнез Павле.
У "Септембарском" уставу из 1931. године, јасно се наводи да је краљ "заточник државе". Другим речима, краљ је носилац суверенитета и територијалног интегритета Краљевине Југославије. Не југословенски народ, или народи, не влада или било која друга установа, него само - краљ. И у "Септембарском" уставу не пише да је то краљ Александар, него - краљ. 
Дакле, такав Споразум могао је да потпише само краљ Петар Други Карађорђевић. То што је он, у том тренутку, био малолетан, требало је да буде само позитивно и јако оружје у преговорима које је кнез Павле могао искористити у преговорима са Хитлером. 
Уосталом, и сам пуч од 26. марта, које ми погрешно називамо пуч од 27. марта, управо је и праведан тиме да су Намесништво, односно кнез Павле, и влада прекорачили своја уставна овлашћења. 
Међутим, данашњи аналитичари тих историјских догађаја упорно не наводе овај врло важни елемент пуча који се десио 26. марта 1941. године.

"Видовдански" устав, 1921. година:
члан 79.
.................,.................
Уговор, да туђа војска поседне земљиште Краљевине или да пређе преко њега, не вреди без претходног одобрења Народне Скупштине.
..............................

"Септембарски" устав, 1931. године:
члан 65.
".......................  ....      ..........
За уговор, да туђа војска поседне земљиште Краљевине или да пређе преко њега, потребно је одобрење Народне Скупштине.
......................................,............."

[Николај]

Није то ни тражено

Немачка и Италија уверавају Југословенску Владу с обзиром на војну ситуацију, да неће са своје стране поднети никакав захтев за војну помоћ. Ако би Југословенска Влада у било ком тренутку сматрала да је у њеном властитом интересу да учествује у војним операцијама Сила Тројног пакта, оставља се Југословенској Влади да закључи одговарајуће војне споразуме са Силама Тројног пакта.

[Милослав Самарџић]

Није то ни тражено

Немачка и Италија уверавају Југословенску Владу с обзиром на војну ситуацију, да неће са своје стране поднети никакав захтев за војну помоћ. Ако би Југословенска Влада у било ком тренутку сматрала да је у њеном властитом интересу да учествује у војним операцијама Сила Тројног пакта, оставља се Југословенској Влади да закључи одговарајуће војне споразуме са Силама Тројног пакта.

Јесте, реченица је условна, а кључно је ово болдовано. У преводу, тражиће ''с обзиром на војну ситуацију'', то јест, кад им треба.

[Николај]

Ма не, него је приступање потписано у тренутку док траје рат у Европи (и Африци), а не у мирнодопско време, зато је наведено да с обзиром да је таква ситуација не захтевају се никакве војне обавезе од Југославије, осим ако сами Југословени не желе да се војно укључе уколико процене да им је то у интересу.

[Милослав Самарџић]

Ма не, него је приступање потписано у тренутку док траје рат у Европи (и Африци), а не у мирнодопско време, зато је наведено да с обзиром да је таква ситуација не захтевају се никакве војне обавезе од Југославије, осим ако сами Југословени не желе да се војно укључе уколико процене да им је то у интересу.

Мислили су само на Операцију Марита.
Али ни то не знамо поуздано.
Тачно је само то да кад је реченица условна, не важи оно што је написано. То јест, условни део се користи да поништи остатак реченице.
Да није додато "с обзиром на војну ситуацију", могло би се рећи да је Хитлер обећао неутралност ЈУ.
Наравно не би одржао реч, али могло би се рећи.

[Николај]

Смисао реченице није "бићете неутрални осим ако с обзиром на војну ситуацију не будете", него "пошто приступате пакту не у време мира него у време кад се води рат у Европи, нећете имати обавезу да у томе учествујете". Осим ако сами то не затражите.

[Милослав Самарџић]

Смисао је у Тројном пакту који је приложен уз ово: радите све како каже Немачка, делимо вашу земљу на предверсајске границе, узимамо вашу војску.
А ово је чисто језичка ствар. Нпр. комшија ти дозволи да користиш његов паркинг с обзиром на ситуацију (на одмору је 15 дана).