(06-01-2020, 02:52 PM)Бенито Пише: Мени је ово што је Војска Србије објавила крајем прошле године- релевантан податак. Био сам у Војном архиву кад су радили то поновно пописивање за ову Збирку. Нисам могао да радим од њих, јер су све заузели. Баш им је био приоритет.
Допуштам да су, услед нестручности, јер нису сви били историчари, направили неки пропуст. Али то је највише до 1%. Такође, велики је проблем епидемија пегавог тифуса из 1915. године, јер не верујем да су сви тада пописани.
Евентуално су грешке направљене са интернирцима.
Али, понављам, све те евентуалне грешке не могу прећи до 1% од броја који је Војска Србије званично саопштила.
Да се уједем за језик.

Ништа не треба тврдити напамет, без да се провери. Данас сам прегледао једну књигу, тражећи име једног редова, као жртве у Првом светском рату.
И имам шта да видим....
Они су уносили свако име које су налазили у документима у Војном архиву. Затим су та имена ставили на јединствену листу, а онда су неким програмом сва та имена сложена по азбучном реду-прво презимена, а затим и имена.
И тако су, практично, неке војнике или официре уписали два, па чак и три пута.
Пример:
Петар Петровић, редов тог и тог пука, умро у превијалишту том и том, рецимо у Ваљеву....
А затим следи неколико других Петара Петровића, па:
Петар Петровић, редов тог и тог пука (исто као онај горе) рањен тог и тог дана, пребачен у превијалиште у Ваљеву ( исти датум као онај горе)....
И то су они у овој едицији водили као две различите личности.
Није ми јасно како су се Димић и Животић потписали као рецензенти испод оваквог рада. Чак је написано Љубомир, а Љубодраг Димић.
Ипак је оно што сам прво тврдио било тачно- сакупљање оваквих података могу радити само они који су обучени за тај посао. То, наравно, значи да би рад на једном оваквом списку потрајао знатно дуже.
И још нешто, војска је после Првог светског рата, доставила епархијама, а ове парохијама сва имена оних који су умрли или погинули у току рата, у редовима војске, а били су из дотичног краја. Комунисти су и 1941. године у лето, а и касније, палили или на други начин у уништавали матичне књиге, које су биле најбољи извор за ову врсту истраживања.
Све у свему, са апсолутном сигурношћу, могу да констатујем да је број погинулих војника и официра у Првом светском рату мањи од оног који је наведен после изласка ове едиције. Вероватно је да је, чак, и знатно мањи.