[ХраброСрце]

Мислим да се ово заиста догодило. Не могу да се сетим извора. Колико се сећам, помињало се у вези Солунског процеса или у вези оног чувеног разговора Пашића и краља Александра, после кога је Пашић умро.
Зато нисам раније одговорио, јер не могу баш да се сетим где сам шта прочитао. Углавном, било је пре много година, али су се сценаристи срећом сетили и убацили у серију.

А у серији, по свему судећи, подаци из ВК цуре путем двоструких агената. Изгледа да она г-ђа Ковалов обмањује Аписа и да је такође њемачки агент. Да ли је познат неки извор који говори оваквој шпијунажу?

[пек.]

Не би требало да је било. Мало уметничке слободе.

Сад сам пронашао 1829.се помиње једна калуђерица у манастиру Заова код Пожаревца ипосле тога нема женских манстира до 1920.кад долазе руске калуђерице.

[ХраброСрце]

Генерал Панта Драшкић, појављује се у серији као ордонанс регент Александра, а на Викепедији има овај чланак о њему:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%...0%B8%D1%9B

Пише да је био у влади Милана Недића до октобра 41. и да се прикључио ЈВуО 43. Осуђен после рата. Умро у Београду 1957.
Бенито, знаш ли нешто више о овоме?

Нашао сам ово, из Милославовог чланка:

Генерал Драшкић је ступио у прву Недићеву владу, као министар рада, али је два месеца касније дао отказ. Успео је да спасе животе једној групи Јевреја. Од краја 1943. године постаје Дражин илегалац у Београду. Био је обавештајац, а Дража га је посебно задужио за придобијање Бугара. Том приликом, враћен му је генералски ин, одузет због ступања у Недићеву владу. По пријави љотићеваца, Гестапо га хапси 16. фебруара 1944, па да крај рата дочекује у логору у Оснабрику. Враћа се у Београд, али, под комунистима проводи три године у затвору у Сремској Митровици. Одузели су му пензију, тако да је живео од превода са француског и италијанског језика (и пре рата је био познати преводилац).

[Перун]

Генерал Панта Драшкић, појављује се у серији као ордонанс регент Александра, а на Викепедији има овај чланак о њему:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%...0%B8%D1%9B

Пише да је био у влади Милана Недића до октобра 41. и да се прикључио ЈВуО 43. Осуђен после рата. Умро у Београду 1957.
Бенито, знаш ли нешто више о овоме?

Имаш филм о њему, Панта Драшкић - цена части

Овде, такође:

https://www.pogledi.rs/дражини-генерали/

[ХраброСрце]

Одгледао. Нисам уопште знао за овај филм. Каква биографија!

[Бенито]

Имаш његову биографију која је изашла пре неку годину.

[Митић]

[ХраброСрце]

Занимљива ствар да је краљ Александар у медаљону носио комад његове лобање од рањавања, па да је због тога добио још 18 мјесеци затвора под комунистима. То јест зато што је рекао да му је то била част, а не увреда.
Ипак, с обзиром да је за њих био реакција, чуди ме да га нису стријељали.

[Вукашин Петковић]

За оне који нису читали, препоручујем Пантине мемоаре, врло интересантно историјско штиво.

[пек.]

Да ли је тачно да је Пашић бранио Мишића а да га је Апис сменио?

[Бенито]

То је познати сукоб око управљања ослобођеним земљама. Није само Апис, него цела Уједињење или смрт чврсто тражила управу над ослобођеним земљама и да буде под њиховом контролом. Радикалска влада је била изразито против тога, јер би то силно ојачало војску, а пре свега Црну Руку. Зато је Пашић користио и друге странке, знајући да је њима било каква ванпарламентарна управа у држави заправо прст у око. Пашић је зато бранио и све официре у војсци који нису црнорукци, као искусни политичар који користи све могућности да оствари главни циљ. Тако је и Мишића штитио.
То је смисао и погодили су у серији, као и у већини случајева.
ПС само ми није јасно што министра војног зову БожИновић, када је то познати црнорукац пуковник Милош Божановић.

[Митић]

У серији су приказали два сусрета Воје Танкосића и Гаврила Принципа.

Први пут је Танкосић одбио Гаврила Принципа (није га шамарао), а током другог сусрета Танкосић се извинио Гаврилу. Мени је та сцена била упечатљива.

Гаврило је рекао да хоће у четнике да би се борио за васколико Српство

[ХраброСрце]

Је ли гледао ко скорашње епизоде? Радња је пред сами Сарајевски атентат. Танкосић се присјећа дешавања из ноћи 29. маја 1903.

[пек.]

Испада да су Аустријанци преко свог шпијуна убедили Аписа да спреми атентат на Фердинанда.