[Зоран Недељковић]

Позвао ме је Ћировић, али ...

[Милослав Самарџић]

Онда ме је звао и Бајић на премијеру прве епизоде. Проблем је што сви они очекују бланко подршку, тј. љуте се због критике. Кад је већ тако, мислим да уопште не треба да зову неистомишљенике.

[Snake]

Онда ме је звао и Бајић на премијеру прве епизоде. Проблем је што сви они очекују бланко подршку, тј. љуте се због критике. Кад је већ тако, мислим да уопште не треба да зову неистомишљенике.

Господине Самарџићу, шта сте очекивали од Радоша (Булајића) индиректно вам је поручио, није битно што немате исто мишљење битно је да се његова серија маркетиншки промовише. Серија му је у фазону Село гори а баба се чешља што је у најмању руку у стилу просијачења. То ни Дража ни ЈВуО нису заслужили. И свака част што сте га одбили.

А што се тиче Срђана Цветковића на њега небих трошио речи јер све знам о тој изложби. Он се руга жртвама а не жали их јер сви панои величају Тита у најбољој мери а жртве су само представљене јер је он био секретар комисије за истраживање гробница и ништа друго. То истраживање је убацио у изложбу а сви остали експонати су симболи КПЈ.

[Милослав Самарџић]

Пазите шта пишу екстремни комунисти, који доминирају у ''кругу двојке'':

Pod naznakom da je reč o „multimedijalnoj“ izložbi korišćena su sva moguća sredstva koja bi pokazala da se nasleđe revolucionarnog rata, socijalne revolucije i revolucionarnog procesa temelje na represivnim metodama. I to je, na svu sreću, tačno.

http://www.danas.rs/dodaci/uploaddocumen...F0DAT.dpuf

[Романија]

http://www.srbijadanas.net/prvi-put-u-sr...-u-srbiji/

[Милослав Самарџић]

http://www.srbijadanas.net/prvi-put-u-sr...-u-srbiji/

Који пут први пут...
А јел знаш ко је написао овај чланак и које године?

[Романија]

http://www.srbijadanas.net/prvi-put-u-sr...-u-srbiji/

Који пут први пут...
А јел знаш ко је написао овај чланак и које године?

СНО, 20. децембар 2014.

[Милослав Самарџић]

http://www.srbijadanas.net/prvi-put-u-sr...-u-srbiji/

Који пут први пут...
А јел знаш ко је написао овај чланак и које године?

СНО, 20. децембар 2014.

Написао сам ја, али још 1. априла 2009. године, за дневни лист ''Прес'', то је био додатак. Ставио сам наслов: ''Злочини комуниста у Србији'', а уредник је додао ''Први пут у јавности''. Онда је чланак постављен на сајт ''Преса'', одакле је почео да се преноси, са све овим ''први пут'', мада је први пут било још 1990. године...

[Милослав Самарџић]

На сајту ''Преса'' чланак је објављен 5. априла 2009:
http://www.pressonline.rs/zabava/life-st...nista.html

[Романија]

А то "ПРВИ ПУТ" је да би се привукао читалац, па је зато 10 пута први пут

Ето, нису Вас навели као аутора..

[Ратко]

Сјајна беседа легендарног српског књижевника и жртве комунистичког терора - чика Антонија Ђурића, на трибини ''Политичка репресија у Шумадији 1944 - 1953'', у оквиру програма изложбе '' У име народа'', 12.12.2014.
https://www.youtube.com/watch?v=RDZBuWnu...e=youtu.be

[Vlad Alekš]

Ne znam dokle su stigli današnji advokati, a evo kakvi su bili ondašnji:

"Na suđenjima 387 advokata se drži neprijateljski ili na neki način šteti, a i ne pomaže sudu, a 245 se na suđenjima drži lojalno / ali većina ovih "lojalnih" uzima samo građanske parnice, izbegava parnice političkog karaktera / i ostalih 146 se povremeno i samo formalno bave advokaturom. 60 advokata su okarakterisani kao aktivni razbijači SRZ. 61 advokat spada u red notornih-bolesnih pijanica i nekoliko desetina advokata su homoseksualci.
Od 772 advokata 35 je diplomiralo ili studiralo u Francuskoj, 17 u Mađarskoj, 2 u Čehoslovačkoj, 2 u Engleskoj, 2 u Austriji, 1 u u Italiji, 1 u Nemačkoj i 1 u Bugarskoj /prema raspoloživim podacima/.
Po nacionalnom sastavu: 36 Mađara, 30 Hrvata, 6 Rumuna, 6 Rusa-belogardejaca, 4 Nemca, 4 Crnogorca, 3 Makedonca, 2 Rusina, 2 Slovaka, 1 Bugarin, ostali su Srbi.
Oko 20 srezova nema advokata, dok pojedini gradovi imaju po 50 advokata. Kosmet je gotovo bez advokata.
Advokati u celini pretstavljaju ozbiljan problem. Postavlja se pitanje podizanja mlađeg, socijalizmu i Partiji odanog advokatskog kadra."

UDBA o advokatima, februar 1952, dokument (arhiv Jugoslavije)

[Милослав Самарџић]

Advokati u celini pretstavljaju ozbiljan problem. Postavlja se pitanje podizanja mlađeg, socijalizmu i Partiji odanog advokatskog kadra."

Исти проблем имали су са свим професијама. Овако су стварали одане писце:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-koren...ve-nagrade

Ево како је др Гојко Николиш писао о лекарској професији:
„За разлику од осталих бораца, сељака и радника, љекари су, опћенито узевши, као интелектуалци и већ формирани људи теже приступачни преваспитавању у духу народноослободилачке борбе.“
Лекари и да су хтели, наставља Николиш, „у тако кратком року нису ни могли напустити своја ранија реакционарна гледишта“, као ни „своја великосрпска шовинистичка назирања, расну мржњу, лажни национализам и лажно англофилство“. Зато према њима треба испољити „највишу будност“. Ови новопридошли лекари, без обзира на стручност, нису могли представљати „главно упориште“ медицинске службе, већ је то и даље било „болничарско особље које је у току ове двогодишње борбе вишеструко доказало своју оданост циљевима НО борбе“. Иначе, Николиш пише да међу новопридошлим лекарима има и оних који су се раније „мирно упрегли у усташка кола“. Међутим, њих само помиње у овој реченици, док опширну анализу опасности по комунистички покрет посвећује лекарима српске националности

Довођење подобних лекара имало је ужасне последице по здравље нације; подобних привредника по привреду, подобни новинари су уништили новинарство, итд. Укратко, завођењем комунизма дошло је до пада на свим подручјима.

[Vlad Alekš]

ОПТУЖЕНИ ЈЕРЕМИЋ, ПЕКИЋ, ЂОРИЋ, ЛАЗОВИЋ, СТАНОЈЕВИЋ, МИЛЕНКОВ, ПАВЛОВИЋ, РАЦИЋ,
што су организовали у земљи удружење Савеза Демократске Омладине Југославије са фашистичким циљем да пропагандном политиком и оружаном борбом оборе постојећи поредак у Ф.Н.Р.Ј, федеративно уређење државе, равноправност и братство народа Југославије и народну власт.

ОПТУЖЕНИ ПЕКИЋ Од ослобођења наше земље бавио се непријатељском делатношћу. 1945. год. примио је један летак од неког четника и давао га разним лицима. 1946. год. лепио у Балваништу више летака. 1946 год. повезао се у Београду са Лазовићем и Ђорићем и постао члан илегалне групе. Учествовао у изазивању нереда у школи противу народних власти, у току 1946 и 1947 год. У то време је сам писао летке и растурао их је по школи...

---

...
На прузи Шамац-Сарајево договорио се прво оптуженим Јеремићем да створи организацију као што је изнешено под А. По доласку са пруге реактивирао је рад своје групе , примио седам нових чланова и при формирању као иницијатор С.Д.О.Ј. Као иницијатор за пуно стварање узео је функцију политичког секретара главног одбора. За исту је написао статут саображен програму који садржи 49 чланова у коме као основни задатак рушење комунистичког режима. Дужност је чланова поред осталога да се неуморно спремају за идеолошку и оружану борбу против комунизма. Организациону мрежу је поставио као што је изнесено под А.
...

---

...
Радио политички, припремао предавања за лист који је требало издавати. Приложио и припремао образовање интелектуалног клуба. Припремао материјал за издавање листа. Учествовао у крађи гештетнера и припремао се да учествује у крађи писаћих машина. Када је опт. Миленков упознао чланове главнога одбора да се повежу са шпијунском организацијом, оптужени је пристао и пристао да спреми извештај. Знао је за садржину извештаја који је написао Миленков. Учествовао је на састанцима илегалне организације. Као гаранцију своје исправности позвао се на Влаховића. Дао је у два маха по 1.000 дин.
...

---

...
На тај начин Јеремић и Пекић дали су иницијативу и учествовали у организацији фашистичких ...... противу Уставнога поретка и вршили су шпијунажу тј. прикупљали податке који по својој садржини престављају војну и државну тајну ради предаје шпијунској организацији чиме су извршили дело предвиђено у чл. 3 тач 8 и 10 закона о кривичним делима противу народа и државе у вези чл. 27 О.К.З. III став I а кажњиво по чл. 4. ст. 1. закона о кривичним делима противу народа и државе.

Пресуда Бориславу Пекићу на 15 година затвора (мај 1949)