Ми, Срби, НИСМО Небески Народ! Нисмо ни библијски! За разлику од мрских нам Јевреја, Римљана, православне браће Данајаца... Штавише, да заблуда буде већа, а пилула грђа, ми смо европски народ који је међу последњима примио хришћанство! Пре нас су то урадили Римљани (Италијани), Јермени, Грци, па и афрички Египћани, Етиопљани... Чак Германи и Келти или како то страшније звучи: Немци и Енглези?! После нас су се на "степенице до неба" узверали само колонизовани Африканци и Индијанци! До тада смо као и остали саплеменици (Хрвати, Црногорци, Словенци...) штовали Перуна, Рода, Дажбога, Вишну, Ладу(неки је потпуно нерезонски обожавају и данас, а нарочито Ниву) и Вида! Многе од њих славимо и данас, фино упаковане у православне свеце, што је само један од многих знакова, да се, колико год били верни "правој хришћанској вери", никада нисмо одрекли оне наше исконске, паганске религије. Можда, управо из тих разлога Бог и НЕ чува Србе... И ако сагледамо историју Срба онако објективно, делује да му никада и нисмо били миљеници. Под условом да исти постоји, нисмо нешто ни заслужили милокурје јер смо га се вековима одрицали у великим групама, а у двадесетом веку и потпуно на целих 50 година, све то како би се клањали највећем сину наших народа и народности! Шта онда јесмо, када већ нисмо Небески? Народ смо који има специфичан приступ религији, традицију наслоњену на још старију традицију и то треба да баштинимо. Да никада више, због било ког новог Тита, не заборавимо ко смо, шта смо и колико дуго, али за себе, за своју душу! Да никада више не будемо "браниоци православља", које заправо нико и не напада, а нарочито да никада не нападнемо неког "унијата или балију" да би смо, као бранили себе! Да коначно почнемо, бар они од нас који се тако осећају да се понашамо као хришћани, а не да се гласним викањем у убеђујемо у то да јесмо! Можда нас онда и Он преквалификује у небески народ? У супротном довека ћемо остати земаљски, чак приземни народ.
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић