Мени је ово привукло пажњу, па сам морао да реагујем.
Горан Деспотовић:
Цитат:Mere koje su usledile delom su bile planske, a delom posledica ovog, stvarnog ili uobraženog, pritiska na Sarajevo:
- u kontekstu kompletiranja snaga 2.PzA, dolaskom 181. peš.div u Crnu Goru oslobođena je 118. lovačka za prebacivanje na zapad
- u Sarajevo je upućen 1. rezervni lovački puk, a zatim i 92. motorizovani puk
- Lüters je već 10. oktobra smenjen, verovatno zbog panikerstva
- u Sarajevo je stigla nova korpusna komanda (V SS brdskog korpusa), i preuzela komandu nad područjem doline Bosne, ušća Cetine i istočno
- komanda XV brdskog korpusa prebačena je u Bihać
- nastavljene su - i intenzivirane - napadne operacije.
Međutim, glavno pojačanje, i glavni pritisak nisu usledili prema četnicima i Višegradu, nego u trouglu Omiš - Imotski - Ston, koje je komandant Jugoistoka Weichs smatrao najakutnijim. Tamo su 7. SS i 118. lovačka divizija sa ustaškim delovima preduzele operacije Herbstgewitter, Seeräuber i Landsturm od 20. oktobra. Uzgred, Podgoru su zauzeli 19. novembra...
I tu, naravno, treba dodati i četničke uspehe o kojima je reč:
Višegrad, Rogatica
U početku su protiv sebe imali 1 bataljon 369. divizije sa odgovarajućom art. podrškom i domobrane jačine ojačanog puka, a pri kraju je u borbu ušao i bataljon 1. rezervnog lovačkog puka.
Укратко, после пада Вишеграда, као и заузећа и минирања моста на Лиму код Међеђе, догађаји су се овако одвијали:
10. октобар: Команда 369. пешадијске дивизије упозорава команду 15. брдског армијског корпуса на могућност избијања “четничког устанка” у Сарајеву и околини, те да је неопходно хитно довођење снага у подручје источно од Сарајева. (Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, стр. 1092.)
13. октобар: Четници заузимају Рогатицу. У Рогатици и непосредној окoлини налазиле су се 1. усташка бригада, 6. брдски пук и 9. артиљеријски пук из састава 3. домобранског корпуса, остаци у Вишеграду разбијеног 3. батаљона 370. пука у Месићима, стотинак немачких жандарма на Јабучком седлу, као и бројни наоружани муслимани.
Према извештају команде 369 п.д. команди 15. бак, 3. батаљон у Месићима био је засут артиљеријском и минобацачком ватром, а четници су напредовали према Месићима. Пре тога је батаљон пренео извештај 6. брдског пука да је и Рогатица нападнута из правца Ковња и да је гађана минобацачима. Немачкој жандармерији, која је потиснута са Јабучког седла команда 369 п.д. наређује да се повуче у Прачу. Нешто касније се јавио 3. батаљон из Бање Стијене где се повукао из Месића и јавио да има мале губитке, 3-4 рањена док је “једна група нестала”. Према новом извештају команде 369 п.д. команди 15. бак, 3. батаљон је добио наређење да се повуче у Прачу, а рогатичка посада у Соколац и Мокро. Хрватски 3. корпус је пријавио следеће губитке у овим борбама - 12 мртвих (од тога 1 официр, ађутант пука), 18 рањених и 83 нестала, као и извесне губитке у МТС-у. Команда корпуса је наредила вођење истраге због великих губитака. Усташка 1. бригада пријавила је 7 мртвих, 34 рањена, 2 нестала. Губици муслиманских усташа и немачке жандармерије нису познати. (Исто, стр. 1118-1122, 1142, 1165.)
14. октобар: 3. батаљон 370. пука у Прачи је јавио да су извиђачке патроле уочиле покрете четника. Овај батаљон одмах напушта Прачу и креће у одступање ка Палама, о чему је јавила команда 369 п.д. команди 15. бак истог дана. Пре тога један официр из 3. батаљона јавио је да су четници претходне ноћи напали Реновицу због чега је батаљон послао једну чету као појачање тамошњој посади, али да се чета “распршила у праскозорје”. Команда 369. п.д. замолила је брзо довлачење у Сарајево 92. моторизованог пука и један батаљон 7. СС “Принц Еуген” дивизије. (Исто, стр. 1128е-1128г)
15. октобар: Немци довлаче нове јединице на положаје према четницима.
Команда 15. бак је пребацила 1. резервни ловачки пук из Кисељака на раскрсницу путева за Соколац и Пале, 8 км источно од Сарајева. Такође, 92. моторизовани гренадирски пук овог дана креће према Сарајеву, осим 1. батаљона који остаје у Травнику. (Исто, стр. 1129.)
16. октобар: Четници су од домобрана заузели Прачу.
17. октобар: Команда 15. бак је наредила 92. пуку који је у Сарајево требало да стигне сутрадан, “продор ка Рогатици”, док је 1. рез. лов. пуку наређено да преко Праче продре ка Горажду. Истог дана је овај пук заузео Прачу од четника. (Исто, стр.1149.)
18. октобар: 92. пук је постављен на линију Сарајево - Вогошћа, 1. рез. лов. пук је држао положаје на путу Прача - Пале, док се 3. батаљон 370. пука налазио у Мокром. (Исто, стр.1155-1156.)
19. октобар: Један батаљон 92. пука је укрцан на воз за Пале; команда 369. п.д. замолила је 7. СС “Принц Еуген” дивизију да и она пошаље један батаљон на Пале.
1. рез. лов. пук је добио наређење да са два своја батаљона и једним оклопним возом чисти терен дуж пута и пруге Мокро - Рогатица, док је хрватско ваздухопловство требало да извиђа и бомбардује четничке положаје на Црном Врху, јужно од Праче. Међутим, команда пука јавља да је његов 2. батаљон опкољен и нападнут од четника са три стране, али се је пробио са релативно малим губицима - 3 мртва, 6 рањених (један официр) и 6 несталих, уз нешто изгубљеног оружја. Цео пук се вратио у Витез, на половини пута Прача - Пале. (Исто, стр. 1162, 1167, 1174.) Том приликом, Немци су у повлачењу побили неколико десетина српских сељака.
20. октобар: На Пале преподне стиже командант 2. батаљона 13. брдског ловачког пука 7. СС “Принц Еуген” дивизије, са 3. четом тог батаљона, која је упућена ка Мокром. Нешто касније, команда 7. ПЕ дивизије јавља да њен 2. батаљон долази у девет композиција, с тим што последње две стижу прекосутра. Команда 369. п.д. послала је молбу команди 15. бак да се и 1. батаљон 92. пука, остављен у Травнику “ангажује на истоку” тј. према четницима, али је молба одбијена. (Исто, стр. 1170, 1173-1174.)
Према четничким изворима, Прачу су овог дана четници Дринског корпуса поново заузели од 1. рез. лов. пука. Четници нису имали губитака, а и немачки су били “безначајни”.
21. октобар: 1. рез. лов. пук јавља да су четници напали 58 домобрана на Прачком врелу, који су се “разбежали на све стране”, да би тек сутрадан појединачно долазили до немачког батаљона у Бистрици. Четници су извршили и неколико препада на једну чету овог пука, која се повукла ка Витезу, при чему су Немци имали 1 мртвог и три рањена. (Исто, стр. 1178-1193.)
Планирано је да тог дана увече буде нападнут Соколац у коме се налазила 1. усташка бригада, као и једна батерија хаубица из домобранског 9. артиљеријског пука. До напада није дошло због комунистичког удара у леђа четницима.
Ово су иначе само најзначајнија дешавања током тих дана; свакодневна су била разарања пруга или других објеката, мањи напади на усташе и домобране, итд.
Истовремено, генерал Фелбер је извео четири подухвата са истока, ударајући у леђа јединицама које су наступале према Сарајеву.
3. октобра је почела операција “Маисколбен” на простору Пожега-Косјерић-Чачак, за шта је Фелбер употребио 15 батаљона, као последњу стратешку резерву којом је располагао, што немачких, што бугарских и љотићевских снага, под командом потпуковника Голера, а завршена је 8. октобра, без успеха. Нова операција “Крум” је почела 13-ог и трајала до 19. октобра, у пределу Ужица, а од снага које су учествовале у њој била су три батаљона 5. СС моторизованог полицијског пука и пет бугарских батаљона. Фелбер је признао 18. октобра да обе операције нису успеле. Наредна операција “Хербстнебел” трајала је три дана, а изведена је у области Ужице-Кокин Брод, са 5. СС м.п. пуком, четири бугарска батаљона и две чете љотићеваца. Следећа операција “Хамелброт” изведена је против драгачевских снага; у вези ње је познато само да је завршена 5. новембра и да је рањен један командант СС полицијског батаљона. (Опширније код: др. И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, стр. 135-137.)
Према томе, Немци су у овом периоду и на овом терену ангажовали:
- делове 369. дивизије,
- 1. резервни ловачки пук,
- 92. моторизовани гренадирски пук, без једног батаљона,
- 2. батаљон 13. брдског ловачког пука 7. СС “Принц Еуген” дивизије,
- жандармерију, неутврђене јачине.
- 5. моторизовани полицијски пук у западној Србији.
Од хрватских снага (обично их не бих урачунавао јер су безвредне, али пошто то другови упорно раде, зашто да не):
- 1. усташка бригада,
- 6. брдски пук,
- 9. артиљеријски пук (оба пука из састава 3. домобранског корпуса),
- муслиманске усташе, неутврђене јачине.
И на крају за операције у западној и југозападној Србији:
- делове СДК,
- бугарске јединице, најмање 5 батаљона.
Да се вратимо на ово.
Горан:
Цитат:Međutim, glavno pojačanje, i glavni pritisak nisu usledili prema četnicima i Višegradu, nego u trouglu Omiš - Imotski - Ston, koje je komandant Jugoistoka Weichs smatrao najakutnijim. Tamo su 7. SS i 118. lovačka divizija sa ustaškim delovima preduzele operacije Herbstgewitter, Seeräuber i Landsturm od 20. oktobra. Uzgred, Podgoru su zauzeli 19. novembra.
Неупућен читалац одмах у глави замисли 20.000 војника Принц Еуген дивизије и упола толико из 118-е, у пакету са усташама и домобранима, како хрле ка плавом Јадрану, да од партизана преотму неколико заселака на обали, од стратешки пресудног значаја за исход Другог светског рата, док забринути командант Југоистока са нестрпљењем ишчекује извештаје о ситуацији на терену. Њега не интересује тамо неко Сарајево, он хоће да види село Подгору у немачким рукама.
Да не бисмо неупућене држали и даље у (свесно произведеној) заблуди, цитираћемо обавештење команде 2. оклопне армије управо команданту Југоистока о операцијама које се планирају на јужном Јадрану, од 21. октобра, значи у јеку борби у сарајевској регији, дан пред планирани напад на Соколац. (Зборник, том 12, књига 3, страна 617.)
Прва од њих је поменута операција "Seerauber". Као циљ операције наведено је заузимање источног дела острва Брач; време извођења од 20. до 22. октобра. Као “снаге” које ће изводити операцију наводи се један усташки батаљон из Макарске, под командом пуковника Вукића.
Друга поменута операција "Herbstgewitter"; циљ - заузимање полуострва Пељешац. Време извођења 22-25. октобар. Снаге које ће извести подухват - два ојачана батаљона 7. Принц Еуген дивизије.
Трећа "Landsturm"; циљ - чишћење обалског појаса од Омиша до насупрот источног краја острва Хвара и планине Биоково. Време извођења 24. октобар - 4. новембар. Снаге које ће извести операцију - три ојачана батаљона 7. Принц Еуген дивизије. Могуће да је реч о истим батаљонима, јер се последње две операције изводе сукцесивно, не истовремено.
Дакле, на “најакутнијем” подручју у Југославији, Немци ангажују један батаљон усташа и 2-3 немачка батаљона, за две операције које трају по 2-3 дана, и једну од 10-11 дана. Стварно импресивно.
