09-08-2026, 12:17 PM
(09-08-2026, 11:26 AM)Митић Пише: На данашњи дан пре 95 годинa (1931), откривен је и освећен споменик др Рудолфу Арчибалду Рајсу на Топчидеру. У име Удружења резервних официра и ратника, које је било иницијатор подизања споменика, говорио је председник Милан Радосављевић. Лични пријатељи др Рајса, његови ратни другови Луј Кордије и Пол ди Боше, су, због ове свечаности, дошли из Француске и Швајцарске. Поред њих, освећењу споменика присуствовали су: изасланик краља генерал Павле Павловић, који је и открио споменик; командант Београда генерал Војислав Томић; гувернер Народне банке Игњат Бајлони, ректор Универзитета у Београду професор Владимир Митровић; потпредседник Општине београдске Никола Крстић и многи други. Обред освећења споменика извршио је прота Богдан Петровић.
Рудолф Арчибалд Рајс (1875–1929), био је доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Рођен је у Немачкој, а образовао се у Швајцарској где је и постао пионир научне криминалистике. Као форензичар и публициста светског реномеа, дошао је у Србију у августу 1914. године, због злочина које су починили аустроугарски и бугарски војници у Мачви и Прњавору. На основну истраживања о почињеним злочинима и кршењу међународног права, др Рајс је сачинио извештај који је презентовао светској јавности. Наредне три ратне године провео је са српском војском, којој се придружио као добровољац. Након рата био је члан делегације југословенске владе на Конференцији мира у Паризу. Његов политички тестамент ,,Чујте Срби, чувајте се себе” објављен је тек крајем двадесетог века. Сахрањен је на Топчидеру у Београду, а срце му је било сахрањено у капели на Кајмакчалану, коју је бугарска војска порушила током Другог светског рата.
опис: Отварање споменика др Арчибалду Рајсу у Топчидеру, 9. август 1931. године / година настанка: 9. 8. 1931. / место настанка: Београд / материјал и техника: фото-папир, фотографија – позитив, црно-бела / димензије: 12 x 9 цм / инвентарни број: СГИ2-556, СГИ2-558, СГИ2-559, СГИ2-561.
https://www.facebook.com/share/p/1H4LGVy7XE/
Извор: Музеј града Београда
Ух, ово никако није добро.
Треба да стоји: У рату против Срба комунисти су злоупотребили његово име, објавивши памфлет који су сами написали''.
Требало би најзад неко да напише књигу о свим књигама које су комунисти објавили злоупотребавајући имена значајних личности.
