(03-03-2021, 03:18 PM)Бенито Пише: Постоје књиге унапређења које је водила ВК. Оне се у 99% поклапају са унапређењима објављеним у Службеним новинама.
Што се тиче проблема о коме расправљате - тачно је ово што Никола наводи, тј да краљ због обавеза није могао да стигне да потпише сваки документ и да се у том случају, користи факсимил његовог потписа. Тај факсимил у овом случају био је код секретара Двора и само он је имао допуштење да, по Краљевом налогу, стави тај факсимил на одређени документ. Уколико би он то злоупотребио, нема сумње да би Краљ најоштрије реаговао.
Управо тако.
Цитат:Што се тиче конкретног случаја, постоји књига браће Кнежевић. Тамо је велики број Краљевих докумената. Немам времена да тражим. Може Милослав да погледа да ли постоји идентичан документ као овај препис што је објављен у Зборнику НОР-а.
Конкретно овај документ ако и постоји у оригиналу, готово сигурно није био у поседу браће Кнежевић, јер су они у то време већ били удаљени из краљеве околине. Колико знам ни они не споре да је веродостојан.
Цитат:За нас историчаре само је валидан оригинални документ који садржи печат, потпис и пропратни текст. То се учи још на првој години студија.
Баш зато што је та ствар око писане коресподенције у рату таква-каква је, у својим радовима никада не користим Службене новине као извор, осим ако не удвајам податак из суве архивске грађе.
Динчићу, то можда важи за ново доба, готово сви средњевековни документи су сачувани у препису, некада млађем и по више векова, па нико не сумња у њихову садржину. Наравно да је боље имати оригинал, али нису преписи сами по себи аутоматски непоуздани.
Цитат:Тако, на пример, у архиви Српске врховне команде, нисам нашао документ - Указ, да се скоро 30 активних српских официра пензионише због случаја Апис. Док је исти Указ изашао у Српским новинама на Крфу.
То потврђује управо ово што ја причам. Очигледно је иста пракса постојала у оба светска рата.
На крају, не знам на шта се циља са овим. Ако је реч о тези да краљ није знао за овај указ, да му је подметнут итд, то је онда крајње неозбиљно. Указ није објављен у листу неке земљорадничке задруге, већ у службеном листу Краљевине Југославије, који је јаван и свима доступан. Све и да му није био доступан, краљ није могао да не сазна да му је "неко" разрешио начелника Врховне команде. То је ваљда јасна ствар. Не улазим у његов психички однос према том акту, тј. да ли је донет уз његову добру вољу или му је изнуђен. Али он је знао за њега пре објављивања и пристао је на њега. Као што је десетак дана касније позвао све четнике и уопште све Југословене да приђу Титу (и то је објављено на исти начин). Дакле, указ се потпуно уклапа и у свеопшту климу тог времена и деловање краља и Шубашићеве владе.
