Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Официри ЈВ са одобрењем краља Петра Другог и после 12.09. 1944. године
#57

Није имагинарна. То је влада (додуше од једног човека) која је била на власти тачно од указа краља Петра Другог о постављању, до указа краља Петра Другог о укидању те владе.
Оба та указа имају у књизи браће Кнежевић.
Одговори
#58

(03-03-2021, 03:18 PM)Бенито Пише:  Постоје књиге унапређења које је водила ВК. Оне се у 99% поклапају са унапређењима објављеним у Службеним новинама.
Што се тиче проблема о коме расправљате - тачно је ово што Никола наводи, тј да краљ због обавеза није могао да стигне да потпише сваки документ и да се у том случају, користи факсимил његовог потписа. Тај факсимил у овом случају био је код секретара Двора и само он је имао допуштење да, по Краљевом налогу, стави тај факсимил на одређени документ. Уколико би он то злоупотребио, нема сумње да би Краљ најоштрије реаговао.

Управо тако.

Цитат:Што се тиче конкретног случаја, постоји књига браће Кнежевић. Тамо је велики број Краљевих докумената. Немам времена да тражим. Може Милослав да погледа да ли постоји идентичан документ као овај препис што је објављен у Зборнику НОР-а.

Конкретно овај документ ако и постоји у оригиналу, готово сигурно није био у поседу браће Кнежевић, јер су они у то време већ били удаљени из краљеве околине. Колико знам ни они не споре да је веродостојан.

Цитат:За нас историчаре само је валидан оригинални документ који садржи печат, потпис и пропратни текст. То се учи још на првој години студија.
Баш зато што је та ствар око писане коресподенције у рату таква-каква је, у својим радовима никада не користим Службене новине као извор, осим ако не удвајам податак из суве архивске грађе.

Динчићу, то можда важи за ново доба, готово сви средњевековни документи су сачувани у препису, некада млађем и по више векова, па нико не сумња у њихову садржину. Наравно да је боље имати оригинал, али нису преписи сами по себи аутоматски непоуздани.

Цитат:Тако, на пример, у архиви Српске врховне команде, нисам нашао документ - Указ, да се скоро 30 активних српских официра пензионише због случаја Апис. Док је исти Указ изашао у Српским новинама на Крфу.

То потврђује управо ово што ја причам. Очигледно је иста пракса постојала у оба светска рата.

На крају, не знам на шта се циља са овим. Ако је реч о тези да краљ није знао за овај указ, да му је подметнут итд, то је онда крајње неозбиљно. Указ није објављен у листу неке земљорадничке задруге, већ у службеном листу Краљевине Југославије, који је јаван и свима доступан. Све и да му није био доступан, краљ није могао да не сазна да му је "неко" разрешио начелника Врховне команде. То је ваљда јасна ствар. Не улазим у његов психички однос према том акту, тј. да ли је донет уз његову добру вољу или му је изнуђен. Али он је знао за њега пре објављивања и пристао је на њега. Као што је десетак дана касније позвао све четнике и уопште све Југословене да приђу Титу (и то је објављено на исти начин). Дакле, указ се потпуно уклапа и у свеопшту климу тог времена и деловање краља и Шубашићеве владе.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#59

(03-03-2021, 04:59 PM)Бенито Пише:  Није имагинарна. То је влада (додуше од једног човека) која је била на власти тачно од указа краља Петра Другог о постављању, до указа краља Петра Другог о укидању те владе.
Оба та указа имају у књизи браће Кнежевић.

Дефинитивно је тема за неки чланак који би написао правник. С тим што тог истог рада неће бити за једно догледно време.
Одговори
#60

(03-03-2021, 08:43 AM)Николај Пише:  Тако функционишу ствари у нормалним, мирнодопским условима, али овде имамо својеврсну државу у изгнанству. И на овом указу и на другима стоји као да их је Петар премапотписао ("Петар с. р." - "Петар својеручно"), што би требало да значи да постоји оригинал а да је ово само препис. То је неки минимум форме који је испоштован. Али готово сигурно не постоји оригинал, као што нема ни оних о Дражином унапређењу у генералске чинове, па нико не спори њихову садржину. То је зато што нема ни времена ни ресурса да се те одлуке израђују најпре у оригиналу па онда у преписима, па још и да краљ стварно потпише сваку од њих. И у мирнодопско време је краљ вероватно фактички потписивао само неке најважније одлуке док је на друге стављан његов факсимил. Једноставно, свакодневно треба донети мноштво уредби, наредби, саопштења итд, и краљ би нон стоп нешто потписивао, кад би му све то изнели на потпис.

Поред оргинала и објаве у службеном листу требало би да постоји заведен у дјеловоднику.
Јер, како ће акт добити број, одн. како осигурати да два акта немају исти број, ако нема дјеловодника?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним