Митићу, ово је јако добар опис бомбице која је кориштена.
Није фосфор, ради се о магнезијуму/термиту. Ове бомбице су биле тежине 1кг, бацале су се у великим пакетима. Имале су челични врх и са њим су могле да пробију кров и унутра се запале.
На Народну библиотеку је изгледа пала само једна. Она је покренула ватру која је тињала до сутра, кад се пожар раширио.
Често се наводи да је неко био тамо 6. априла, могао је да угаси пожар, што јесте истина. Али треба узети у обзир који је хаос тад био у Београду. Преко две хиљаде погинулих, неколико пута више рањених. Прекинута водоводна и електрична мрежа. Десетине хиљада људи избегло, војска изван града, мобилисани људи и техника.
Да ли је зграда НБ била мета?
По свему судећи није. Кад сам причао са Небојшом Ђокићем о томе, он мисли да дефинитивно није било планирано да је гађају обичним, разорним бомбама. Разлог је прост - на 100 метара одатле се налази мост који им је требао цео.
Оне запаљиве бомбице су бацали у великим количинама по Старом граду. Ако се пожар рашири, у комбинацији са прекидом водоводне мреже то је било врло опасно - зграда не би могла да се гаси и ако је стара градња срушила би се.
Неколико запаљивих бомбица је пало и на Саборну цркву али је угашено на време.
Да резимирамо: НБ сама по себи није била мета.
Међутим, бацање већег броја запаљивих бомби по старом граду је био терористички чин како би се запалио већи број зграда од историјског и културног значаја. Тако исто је могла да страда и Саборна црква, Патријаршија итд.
