[Милослав Самарџић]

Да, још нешто...
Због слепог веровања Ђурићевим извештајима, поново је оклеветан Мирослав Зотовић (припадник Штаба 43). Jедва je „рехабилитован“ у монографији „Жртве Лагера Ниш“ од вишедеценијских комунистичких етикета због оца. Његов отац,  Михајло Зотовић, јунак Гвозденог пука и изразити антикомунистички борац je на крају погинуо у свађи са Недићевим капетаном Стокасимовићем у октобру 1944. Иначе, због тих Ђурићевих клевета је Зотовић стављен под слово „З“.

Мора се веровати Ђурићу, јер је он једини пуковник који је прешао у комунисте (тј. побегао из затвора, па код црвених).

Један капетан је на препад заробљен априла 1944. у околини Ужица. Нису га ликвидирали већ им је пришао. Знаш ли о коме је реч?

Свака част!
Симић?

Упозорени су сви да је прешао у црвене. Био је шеф Центра везе бр. 2.
Знаш ли нешто више о том центру везе и о Симићевом раду уопште? Да није Грба био код њега?

[Перун]

Да, још нешто...
Због слепог веровања Ђурићевим извештајима, поново је оклеветан Мирослав Зотовић (припадник Штаба 43). Jедва je „рехабилитован“ у монографији „Жртве Лагера Ниш“ од вишедеценијских комунистичких етикета због оца. Његов отац,  Михајло Зотовић, јунак Гвозденог пука и изразити антикомунистички борац je на крају погинуо у свађи са Недићевим капетаном Стокасимовићем у октобру 1944. Иначе, због тих Ђурићевих клевета је Зотовић стављен под слово „З“.

Мора се веровати Ђурићу, јер је он једини пуковник који је прешао у комунисте (тј. побегао из затвора, па код црвених).

Један капетан је на препад заробљен априла 1944. у околини Ужица. Нису га ликвидирали већ им је пришао. Знаш ли о коме је реч?

Свака част!
Симић?

Упозорени су сви да је прешао у црвене. Био је шеф Центра везе бр. 2.
Знаш ли нешто више о том центру везе и о Симићевом раду уопште? Да није Грба био код њега?

Знам орјентационо где су били смештени и околности под којим је ухапшен, са још једним четником. Он је касније побегао код Ајдачића и известио га о пређашњим дешавањима. Пре Ајдачића и други официри су Дражу известили о том случају.

[Милослав Самарџић]

А имаш ли нешто о том центру везе?

[Перун]

А имаш ли нешто о том центру везе?

Ништа. Можда Адмирал нешто зна.

[Мића Адмирал]

Simić je bio akt.struc.morn.poručnik, sa polozenim ispitom za čin kapetana II kl.
Djener.D.M. je tražio od Bacovica da por. Simića pošalje Bircaninu u Split, okt.1942.
Šef Centra veze za Južnu Hercegovinu u Ist.delu Štaba VK - G.St.br.1 a, Kalinovik, 1943.
Šifra : 525. Redovno unapredjen u čin kapetana II kl, 1.okt.1943.
maj.Zah.Ostojić u jednoj depesi za Pavla, piše : "...sjajan i kao radnik i kao stručnjak...sve što je izgradio bilo je van rada, poglavito noću.."
Sastavio veliki broj radio -stanica...
Ne znam da li je bio u vezi sa Grbom. Do sredine 1943.sigurno nije, potom najv.da.

[Александар Динчић]

Није Ђурић "срце" команде Јужне Србије. Његова улога је више него предимензионирана када је реч о јужним крајевима. Имао је велику територијалну надлежност, али није могао да има апсолутну контролу. Зато су његови извештаји уполовљени, врло често и нетачни. Као командант једне велике области није био спреман за компромис, већ за сплеткарење. Његови извештаји о организацији јединица у источној Босни такође обилују нетачностима и сплеткама. Негде је и лагао, негде чак отворено исказивао љубомору. Подривао је и оне четничке одреде који су намеравали да пређу у јединице ЈВУО. Известио је Дражу да су Пећанчеви четници напали штаб у Добром Долу а то су заправо били Бугари. Ко се њему замерио аутоматски је добијао рђаве карактеристике. Најзад, Ђурић је већ затекао створену организацију која је  постојала и пре његовог доласка. Није известио о правом стању које је владало у Топлици пре него што је дошао у јужне крајеве- да су четници бранили српски живаљ од насртаја Арнаута којима су обилато помагали Немци и да су листом прешли у редове Дражиних четника након што је Симовић наименовао Дражу за команданта јединица у земљи.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.

Динча, ово што си навео је само део грешака које су они направили, али је убедљиво најважнији. Неком је, очигледно, врло важно да остане уврежено да су се партизани организовали на југу Србије далеко пре четника.
Да ли ова двојица то чине зато што не знају да изврше унутрашњу критику извора, да ли зато што им је захват извора и литературе катастрофалан за овако "епохалне" закључке, потпуно је ирелевантно. Узмимо само пример уметања оног македонског историчара и његов рад из 2018. године о Миливоју Трбићу. Могу руку да дам да они тај рад нису ни погледали, него су га ту додали због "братства и јединства" са колегама из Скопља. А не користе мемоаре Трбићеве. Не користе ни "Сура слобода" где би им многе недоумице биле решене, јер је очигледно из авиона да су се они ове теме ухватили први пут у животу. Да не говорим о Твојим бројним сепаратима, расправама и слично на исту тему.
Оно што је сигурно је да ми у историографији имамо, као и у политици, паралелну стварност: званични историчари живе и пишу своју историју, а ми, неки други, неку своју. Наше историје, иако пишу о истом времену, истим људима и истим догађајима, ретко се где сретну. И то ће трајати јако, јако дуго...

Само да се погрешно не схвати моје писаније - није ми била намера да ниподаштавам научно-истраживачки рад Радета Ристановића и Милутина Живковића. И даље остајем при тврдњи да се ради о врсним истраживачима и историчарима који су унели светло у нашој новијој историографији. Радило се о скретању пажње да се не сме веровати само извештајима једне зараћене стране, нарочито што је четничка архива, која се у 80% случаја наводи, темељно прочишћена.

Што се тиче не навођења већ написаних радова и монографија - не желим да улазим у домен неке сумње.

[Милослав Самарџић]

Simić je bio akt.struc.morn.poručnik, sa polozenim ispitom za čin kapetana II kl.
Djener.D.M. je tražio od Bacovica da por. Simića pošalje Bircaninu u Split, okt.1942.
Šef Centra veze za Južnu Hercegovinu u Ist.delu Štaba VK - G.St.br.1 a, Kalinovik, 1943.
Šifra : 525.  Redovno unapredjen u čin kapetana II kl, 1.okt.1943.
maj.Zah.Ostojić u jednoj depesi za Pavla, piše : "...sjajan i kao radnik i kao stručnjak...sve što je izgradio bilo je van rada, poglavito noću.."
Sastavio veliki broj radio -stanica...
Ne znam da li je bio u vezi sa Grbom. Do sredine 1943.sigurno nije, potom najv.da.

Изгледа да је, кад су Немци разбили јединице Истуреног штаба, прешао на Златибор и постао шеф Центра везе број два. Да ли си сазнао шта је тај центар везе био? Колико се сећам, Симић је један од оних што је јавио Дражи да је Аца Мишић жив. Пролеће 1944.

[Перун]

Антикварница бр. 2?

[Милослав Самарџић]

Антикварница бр. 2?

Не бих рекао. Антикварница 2 је, колико се сећам, Јужна Србија.

[РежисерСтари]

Мислим да је Антикварница бр 2 назив за обавештајни центар у Ужицу.

[Мића Адмирал]

Да, још нешто...
Због слепог веровања Ђурићевим извештајима, поново је оклеветан Мирослав Зотовић (припадник Штаба 43). Jедва je „рехабилитован“ у монографији „Жртве Лагера Ниш“ од вишедеценијских комунистичких етикета због оца. Његов отац,  Михајло Зотовић, јунак Гвозденог пука и изразити антикомунистички борац je на крају погинуо у свађи са Недићевим капетаном Стокасимовићем у октобру 1944. Иначе, због тих Ђурићевих клевета је Зотовић стављен под слово „З“.

Tačno tako, oklevetan. Miroslav Zotovic je uhapšen 4 meseca pre stradanja GS 43. Cudi me da je to Ristanovicu promaklo, odnosno ako je to znao zasto nije ostavio komentar.-