[Милослав Самарџић]

Највише акција против Дражиних четника љотићевци су извели 1943. и 1944. године

ПИШЕ: Зоран НЕДЕЉКОВИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/ljoticevske-akcij...26426.html

[Николај]

Највећи и по четнике најтежи напад, љотићевци са Јеличицем извршили су на капетана 2. кл. МИРКА М. СМИЉАНИЋА(3), команданта Треће крагујевачке бригаде Другог шумадијског корпуса, 13-14. јануара 1944. у с. Доње Комарице, срез Крагујевачки.

Напад је био добро испланиран преко Љотићевих доушника, а за саму акцију Јеличић је одабрао најбоље људе , са искључиво аутоматским оружјем. Најпре су љотицевци, пресвучени у сеоска одела, разоружали четничке страже, а онда су опколили и из све снаге напали капет. СМИЉАНИЋА. У једном тренутку капетан СМИЉАНИЋ искаче кроз прозор, али бива погођен митраљеским рафалима преко обе ноге. Ускоро су и преживели четници из Смиљанићеве пратње били савладани. Укупно је заробљено 18 четника и сарадника а међу њима су били и Мирков брат БРАНКО и Миркова супруга ОЛИВЕРА. Њихову деветомесечну бебу, љотицевци отимају мајци из наручје и остављају у најближој кући.
Пролазећи кроз околна села, са заробљеним четницима, љотицевци предвођени Васом Јеличицем, подврискивали су и пуцали, уз музику која их је пратила, а рањеног капетана СМИЉАНИЋА превозили су колима, са воловским ланцима око врата. Од љотићевског шенлучења, смртно је страдао дечак из с. Корман, МИЛОРАД ДАНИЛА ЈАНКОВИЂ, рођен 1931.
Капетан МИРКО М. СМИЉАНИЋ стрељан је у Крагујевцу, на Метином брду, марта 1944.
Неки од 18 стрељаних четника и сарадника капет. СМИЉАНИЋА:
БРАНКО М. СМИЉАНИЋ, Мирков брат,
ДРАГАН МАРИЋ ЗУЦА, из с. Брзан, командир чете у Смиљанићевој бригади,
КОСТИЋ,
ОБРАД ТАНАСИЈЕВИЋ,
ХРИСТИВОЈЕ МИЛОСАВЉЕВИЋ.

Смиљанића је издао четник из његове пратње Драгољуб Милошевић ("Марић") зв. Жућа из Брзана. Није био командир чете код Смиљанића, само његов телохранитељ. Он је ухапшен од љотићеваца у Брзану у кући мог деде, заједно са њим (деду су пустили, имао је нешто више од 13 година). Марић је или пристао да га изда у замену за живот или је под батинама пристао да сарађује. Тако су сазнали у којој кући се налази Смиљанић. Марића су ипак стрељали заједно са њим на Метином брду.

[Бенито]

Браво, Адмирале!
Браво и Николају на овој допуни!

[Бенито]

Милославе, интересантно ми је да прокоментаришеш случај овог Јеличића. Да ли делиш моје мишљење да је за овако нешто велики кривац и командант надлежног корпуса, зато што је дозволио оволико дивљање овог љотићевца, а није успео, или није чак ни покушао да га уклони са лица земље?
Боље познајеш ситуацију, па напиши нешто...

[Милослав Самарџић]

Милославе, интересантно ми је да прокоментаришеш случај овог Јеличића. Да ли делиш моје мишљење да је за овако нешто велики кривац и командант надлежног корпуса, зато што је дозволио оволико дивљање овог љотићевца, а није успео, или није чак ни покушао да га уклони са лица земље?
Боље познајеш ситуацију, па напиши нешто...

Покушавао је... Али они су увек бежали у Крагујевац. Само су излазили у оваквим ситуацијама. А у Крагујевцу је било много Немаца.

[Бенито]

Раковић то у Чачку решио, а слична је ситуација била.

[Бенито]

Шта је покушао и ко? Имаш ли конкретно нешто за овог Јеличића?

[Милослав Самарџић]

Раковић то у Чачку решио, а слична је ситуација била.

То је одличан пример колико је легализација била корисна. Раковић је најбоље искористио. Међутим, у Крагујевцу није било легализованих четничких команданата, тако да је Смиљанићу и осталим официрима остало да делују само споља. Они су то и учинили и сузбили су љотићевце, али нису могли против тих испада, нарочито кад су ишли возовима или камионима.
Друго што није слично, овде су Немци имали више јединица, а и љотићевци.
Треће што није слично, око Чачка су на три стране шуме и планине.

[Милослав Самарџић]

Шта је покушао и ко? Имаш ли конкретно нешто за овог Јеличића?

Немам сем овога што је написао Адмирал.

[Николај]

Раковић то у Чачку решио, а слична је ситуација била.

То је одличан пример колико је легализација била корисна. Раковић је најбоље искористио. Међутим, у Крагујевцу није било легализованих четничких команданата, тако да је Смиљанићу и осталим официрима остало да делују само споља. Они су то и учинили и сузбили су љотићевце, али нису могли против тих испада, нарочито кад су ишли возовима или камионима.
Друго што није слично, овде су Немци имали више јединица, а и љотићевци.
Треће што није слично, око Чачка су на три стране шуме и планине.

Не само то, и у Лапову је било јако немачко-љотићевско обезбеђење железничког чвора. Рецимо кад је Смиљанић средином децембра 1943. уништио комунистичку групу Бранка Параћа у Брзану, није акција тако рећи била ни завршена, а банули су Немци и љотићевци коју су чули борбу, па су четници морали да се повлаче. Писао сам о томе на теми "Шумадијска група корпуса".

[Бенито]

Све разумем, али да дозволе да оволико дивља и побије оволики број људи... То је захтевало одлучнију акцију. Да је Калабић то решавао....

[Перун]

Раковић то у Чачку решио, а слична је ситуација била.

Раденко Мандић се пуне две године скривао, и то без заштите окупатора, па Раковић није успео да га смакне. Да не причамо о случају Мића Чицварића у златиборско-ужичком крају.

[Бенито]

То је друга тема. Овде су тема љотићевци који долазе из урбане средине под заштитом Немаца, па се тамо и врате.
Да не ширимо тему....

[РежисерСтари]

Раковић то у Чачку решио, а слична је ситуација била.

Раденко Мандић се пуне две године скривао, и то без заштите окупатора, па Раковић није успео да га смакне. Да не причамо о случају Мића Чицварића у златиборско-ужичком крају.

Тачно.

Руку на срце,недопустиво,требало је наћи начин да му се стане на пут.Мада опет Раковић је био легализован,у тим условима,праћење намештање,и извршавање тј ликвидација,све је олакшано.