[Милослав Самарџић]

Ево, надам се да може да се прочита:

aplikasi keyboard test

[Бенито]

Браво... Ако можеш, пошаљи ми на мејл ово, јер очигледно ни у драгачевској општини никог не интересује да заштити зграду прве основне школе у Котражи.
Па, да размрдамо то друштво мало...

[Бенито]

Врло је важно нагласити, иако то више изгледа никога не интересује:
У овој књизи јасно је наглашено које су прве српске основне школе које су основане после Свиштовског мира, а које су изгледа постојале и пре тог периода.
Те школе основала је, одржавала и држала српска црква, спашавајући српску писменост и културу од нестајања.
Међутим, данашњи директори, наставници историје и српског језика и књижевности из тих школа, противе се том податку, и сви тврде, различито по годинама од случаја до случаја, да су основани тек после Првог српског устанка. 
Не бисте веровали колико ти људи инсистирају на томе да су основани у време владавине Милоша Обреновића, а не раније. Заправо, српска просвета данас жели да одржи континуитет са сопственим атеистичком наслеђем које је овде оставила комунистичка партија, а које се само наслеђује, пошто је СПС и даље "власник" српске просвете у основно и средњошколском нивоу.
Тако долазимо до невероватног парадокса да, због интереса једне антисрпске идеологије, наше просветне установе желе да буду млађе него што уистину јесу. Дубље гледано, што ови локални можда и не схватају, је да се српска историја преуми, као на много других нивоа, и да се и по овом питању по сваку цену веже за германску културу.

[Горски штаб 52]

Након што сам коначно прочитао књигу, слободно могу рећи да је Ана Филиповић, у писању и приређивању књига, поставила један висок критеријум, од ког не одступа, па сходно томе, свако дело има велику вредност и ништа мањи значај за историјску науку, а то су чињенице које ће будуће генерације историчара, надамо се, искористити у свом доприносу писању српске историје.

Сам концепт књиге је изванредно замишљен, јер књига није класична монотона монографија о једној сеоској школи, налик комунистичким монографијама укалупљеним у идеолошку потку, какве смо имали прилике деценијама да виђамо у Србији (нажалост, виђамо их и дан данас, захваљујући локалним субноровским и спс-овским ''ствараоцима'', ''историчарима'' и осталим чудима природе).

У књизи је феноменално описан пут и веза између средњовековне и модерне српске државотворности, као и нит која их спаја и без које се српска државотворност (а самим тим и просвета, као један од главних елемената те државотворности) не може замислити - Српска православна црква. Истовремено, књига прати, како српску тако и европску историју 17, 18, 19. и 20. века, као и утицај главних дешавања у Европи и Србији на живот и рад једне мале сеоске школе, територијално позициониране на веома битном стратешком положају тога доба - на средокраћи путева у срезу Драгачевском.

Да не дужим много, књигу заиста вреди прочитати, па чак и ако нисте Драгачевац и немате никакве територијалне нити било какве друге везе са Котражом и њеном основном школом.