[Николај]

Зна ли се да ли наши војници учествују на паради у Москви, прочитао сам да ипак иду тамо?

[смедерево]

Војска Србије учествоваће на "Паради победника" 9. маја у Москви, поводом обележавања Дана победе над нацизмом, одлучио је председник Србије Томислав Николић. У одстуству лидера земаља-чланица Европске уније, ка којој се Србија, са све председником, запутила, шеф српске државе дружиће се испред зидина Кремља са колегама из Белорусије, Казахстана, Киргистана, Таџикистана.

Уз још 16 јединица из земаља антихитлеровске коалиције, позив да учествује на војној паради на Црвеном тргу 9. маја министар одбране Русије Сергеј Шојгу упутио је и Војсци Србије. Девет земаља је потврдило учешће својих јединица на војном дефилеу, две државе су одбиле, а од пет земаља још се очекује одговор, рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.

Он је изјавио је да учешће припадника Војске Србије на паради у Москви није питање променљивих политичких околности или интереса.

"Заступљеност српске стране има велик симболички значај. То наглашава историјско јединство наших народа, традиционалне везе пријатељства Срба и Руса", рекао је Чепурин за "Политику". У том контексту је додао да није случајно што је председник Русије Владимир Путин посетио Београд поводом 70. годишњице ослободјења српске престонице од фашистичких освајача.

Истовремено, већина западних лидера бојкотује церемонију у Москви због руске анкесије Крима и улоге Москве у борбама у источној Украјини. Испред Кремља неће бити представника ниједне државе-чланице Европске уније, осим председника Чешке Републике Милоша Земана, а недолазак на параду најавио је и амерички председник Барак Обама.

Историчарка Дубравка Стојановић за РСЕ оцењује да Војска Србија не би требало да се појави на паради у Москви “из једноставног разлога што је Русија извршила анкесију Крима и води рат у Украјини и то би значило неку врсту подршке тој политици".

“Међутим, за мене је као историчарку још важније питање тог односа према прошлости. Јер, под један, Војска Србије није учествовала на тај начин у Другом светском рату, већ је то била Народноослободилачка војска Југославије, а друго, ми у току имамо процес за рехабилитацију покрета који је изгубио тај рат и био на супротној страни, односно покрета Драже Михаиловића. И видећемо шта ће с тим бити, изгледа већ 14. маја, дакле, неколико дана после Параде. Дакле, мислим да би се тиме додатно искомпликовало већ врло контроверзно сећање на Други светски рат око основног питања - ко је ту уопште ратовао и ко је ту победио - и не би ме изненадило да се онда та војска Србије идентификује са војском Драже Михаиловића и да он испадне победник тог рата. Тако да то носи и ту димензију, не само ову политичку и међународну која би била неумитно доведена у везу са Путиновом спољном политиком”, оцењује Дубравка Стојановић.

Није лагодна ситуација, сматра директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић, јер је повод велики и битан. Она, ипак, указује на неколико разлога зашто је Србија требало да одбије позив:


Јелена Милић
“Прво, тренутно стање у војсци такво је да није време ни за какво парадирање, мислим да треба да се заиста упале алармантна светла због случаја ‘хеликоптер’. А други разлог је што цела Европска унија, са изузетком Чешке и још пар земаља источне Европе, има став да не треба ићи, не због повода, повод се не доводи у питање, нити се доводи у питање улога Црвене армије, већ због, по мени, свега што, на крају крајева, Путин својом политиком дисквалификује. Ако Србија заиста поштује територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим, као што тврди да поштује, ово би био један од начина да покаже да ли је заиста принципијелно за оно за шта се буса у груди, дакле, за поштовање медјународног права које је у Украјини флагрантно прекршено. Ако из економских разлога није увела санкције Русији, овај позив је могла да одбије. У Москву, дакле, не би требало ићи - не због онога што је било пре 70 година, него само због овога што је сада. У моралном погледу то би била исправна одлука, без обзира да ли тамо иду или не иду Европска унија и Америка. А трећи, опортуни, разлог је: ако већ идемо ка Европској унији, онда би требало да будемо поуздан и предвидљив партнер. Значи, ми имамо заиста проблем са усаглашавањем своје спољне политике са спољном политком Европске уније у коју сами желимо да удјемо”, констатује Јелена Милић

И док на Западу за сада нема званичних реакција на Николићеву одлуку да не само сам присуствује паради, него да пошаље и Војску Србије, треба подсетити на оцену шефа делегације Европског парламента за Србију Едуарда Кукана да шеф српске државе не би требало да присуствује војној паради у Москви 9. маја. Председник Србије би, додао је Кукан, попут других лидера западних земаља, требало само да посети споменик војницима погинулим у Другом светском рату.

Николић му је узвратио да “узалуд врши притисак на председника Републике да донесе одлуку која није у интересу градјана Србије”. Кукана је Николић подучио и добрим манирима поручивши да је “непристојно давати савете некоме ко савет није ни тражио”.

Николић ће тако на паради у Москви бити окружен представницима земаља Организације држава колективне безбедности, чији су чланови поред Русије, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Јерменија. То је и иначе тим државника којима је “евроентузијаста” Николић издашно делио највиша одликовања.

[Ројалист]

Ниш мора постати војна престоница Србије, са МО, Генералштабом и Војном академијом

МОЖЕ се рећи да је Ниш не само као најважнија геополитичка тачка на мапи Србије, већ и један од најважнијих центара на целом Балкану.

Нажалост, због неприлика у којима се налазимо и свих ствари које су нас задесиле последњих двадесет пет година, ми смо у фази геополитичког повлачења, што се манифестује убрзаном дестабилизацијом јужног војишта наше земље, које се протеже од Пештера на југозападу, до Власинске висоравни на југоистоку. Географски положај Ниша, његов војно-политички, економски, саобраћајни и културно-историјски значај, предодређује овај град да буде тачка ослонца за будућу стабилизацију целог подручја централне Србије јужно од Шумадије.

Међутим, нарушен економско-социјални амбијент југа Србије, не даје адекватну полазну основу да се са процесом стабилизације почне. Да би се са тим почело, потребно је најпре спречити даље демографско одливање стручног кадра из Ниша, уложити у развој инфраструктуре, инвестирати у научно-образовне институције и јавно здравље. На крају, Ниш мора бити проглашен и за војну престоницу Србије и у њега треба преместити кључне војне институције, од Министарства одбране, преко Генералштаба, до Војне академије и војних научних института.

Српско питање је геополитичко питање. Географија игра важну улогу у нашем даљем позиционирању и тражењу путева у будућности. Србија мора бити свесна значаја Ниша. Одбраном Ниша, брани се и држава.

Шта се још добија одбраном Ниша?

Као што рекох, српско питање је пре свега геополитичко. Што се наше политичке елите тиче, оно је до сада постављано и као класно, и као национално, и као идеолошко питање, али никада као геополитичко. Последица свега је што смо геополитичко позиционирање сагледавали кроз решавање класног, националног или идеолошког питања.

Везивањем за Запад у идеолошком погледу, пристајали смо и на улазак у њихову геополитичку рачуницу, што се, историја нас учи, у ХХ веку показало погрешним.

Неопходна је инверзија, да се преко геополитичког позиционирања покуша са решавањем класног, идеолошког и национог питања, а шанса за тако нешто нам се већ сада пружа.

Неолиберализам, несумњиво доминантна идеологија савременог света, давно je прешао свој зенит. Он више не нуди решења, та идеолошка матрица је потрошена.

Даље инсистирање на очувању постојећег идеолошког обрасца само ће нас још више унесрећити у сваком погледу.

У неолибералном оквиру више нема развоја, нема економског напретка, социјалне праведности, нити друштвених вредности. Морамо трагати за новим идеолошким оквирима или се враћати старим, провереним традиционалним обрасцима.

Да ли то Срби могу?

Мала нација, у положају у којем се тренутно налази, то не може сама да изведе. Требају нам савезници.

И ту долазимо до геополитичке димензије. Савезници нам могу бити народи и земље који су у истом проблему као и ми, а са којима можемо заједнички да тражимо нове идеолошке оквире и истражујемо традиционалне обрасце које делимо.

Са западним комшијама, Хрватима, нама то није успело. Показало се да је религијска баријера већа од језичке блискости. Најмање два пута смо се саплели о исти камен за последњих 120 година. Глупо и кобно би било поновити исту грешку.

Решење тражим у покушају приближавања језички и културно блиских балканких православних народа, што би у политичкој пракси значило стварање мултилатералног оквира, политичког, војног и економског савеза, у који би ушли Србија, Бугарска, Македонија и Црна Гора. У таквом оквиру, треба отворити сва врата и за приступање Босне и Херцеговине.

Угледајући се на моделе који постоје у евроазијској матрици, потребно је учинити све да се започне процес историјског помирења балканских православаца и мухамеданаца.

Због језичке блискости и далеких крвних веза, и поред свежег сећања на ратне страхоте са почетка деведесетих година, убеђен сам да је то у Босни и Херцеговини могуће. Насупрот атлантистичкој парадигми, која је већ учинила пуно да нас са муслиманима трајно посвађа и од Балкана створи извориште сталног конфликта - ми треба да тежимо другачијем расплету.

Крај једнополарног света и декаденција неолиберализма већ су изазвали политичке земљотресе по целом свету. Ратови бесне свуда око нас. Не смемо дозволити да се и нама десе.

Будуће промене морамо дочекати спремни, са јасним геополитичким усмерењем. Уместо утапања у Југосферу, што нам нуди атлантизам, а чији циљ и јесте геополитичка изолација српског фактора у времену слабљења америчког утицаја, ми треба да тежимо стварању новог савеза. Новог савеза, који ће имати велику геополитичку важност и респектабилне војне и привредне потенцијале.

Што се Ниша тиче, у новом савезу којем би Србија тежила, он постаје кључни, централни град, на чијој територији се укрштају комуникациони правци хоризонталног повезивања - од Јадранског до Црног мора, и вертикалног повезивања вардарско-моравским правцем од Дунава до Егејског мора.

Што се новог савеза тиче, он ће се сам по себи наметнути нарастајућој евроазијској интеграцији као њен природни наставак и проводник њених интереса у југоисточној Европи. За балканске православне народе то би, у одређеном смислу, био и својеврсан повратак сопственом цивилизацијском огњишту.

После распада Византије ми смо једно време били чувари тих цивилизацијских вредности, али смо их онда предали православној империји која их и у будућности може бранити и развијати. На таквим темељима, у оквиру развијене и просперитетне империје, могу се изградити нови идеолошки оквири и реафирмисати традиционални обрасци. Тада ћемо имати и снаге и знања за тако нешто.

У том контексту, јачање сарадње са Русијом видим као средство, које нам у новом геополитичком позиционирању може помоћи. За почетак, тако што ћемо ширењем сарадње амортизовати притисак NATO и омогућити Србији да суштински сачува положај војно неутралне земље. Јер, оно што данас имамо, није неутралност, већ процес пузајућег уласка у NATO, што је важан елеменат стварања Југосфере као геополитичке целине.

Знам да ће многима ово што причам бити чудно. Јавни простор у нашој земљи је окупиран, зато се и вероватне ствари чине невероватним.

Окупација убија дух народа. Зато, желим да вас подсетим на једну ствар: 1989. године није постојао ниједан истраживач у САД који је прогнозирао да ће се СССР распасти. Драматичне промене се спремају дуго, а дешавају брзо.

Ми се налазимо у фази поодмакле припреме. Западна доминација је историјска категорија.

За Србију, решења, дакле, постоје. Само, треба их тражити. И за њихово остварење се треба борити.

Србија је у тешкој позицији, али она није и безизлазна. Чак шта више, текућа трансформација светског политичког система и геополитичка померења ће нам отворити нове шансе, које треба искористити.

С вером у Бога, Христос Воскресе.

(уводно обраћање Душана Пророковића на скупу у Нишу 09.04. 2015. који су организовали Институт ОДКБ, Центар за геостратешке студије из Москве и Фонд Слободан Јовановић из Београда)

[Николај]

Srbi prave svoj tenk budućnosti!

Tim mladih domaćih i inženjera iz Srpske dizajnirao i osmislio modernu platformu za oklopna vozila. Predviđene inovacije za veću efikasnost i bolju bezbednost posade. Platforma tenka imala bi i elektro-motore na svakom točku




PROIZVODNjOM tenka "M84", bivša Jugoslavija, nakratko, vinula se u sam svetski vrh namenske industrije. Danas, tri i po decenije kasnije, grupa od 30 mladih stručnjaka, inženjera, samostalno, odlučila se da dizajnira i konstruiše novi srpski tenk "M-20 UP1". Svoju ideju, sa mnogim inovacijama, ponudili su državi na nedavno održanom sajmu naoružanja "Partner 2015".

Stručnjaci svih profila, iz Srbije i Republike Srpske, okupljeni u "Serbia tim", osmislili su univerzalnu platformu, modularnog tipa, što će, pored tenkova, moći da koriste i oklopna borbena vozila, transporteri i inženjerski oklopnjaci.

- Naša ideja je u fazi razvoja, a za mnoga rešenja uspeli smo i da uključimo i stručnjake, koji su pre tri decenije radili na čuvenom "M84" - za "Novosti" priča Goran Stojanović, voća grupe inženjera iz "Serbia tima". - Ukoliko bi država prepoznala naš trud i mnoge inovativne ideje u polju razvoja naoružanja, pokrenuli bismo čitavu namensku industriju.

Stojanović navodi da zna kakvi su kapaciteti naših fabrika, ali uz pametno investiranje u revitalizaciju namenske industrije to bi se mnogostruko vratilo državi.

- Mi smo patriote! Naše ideje čuvamo isključivo za Srbiju. Poznajemo konstrukcije drugih, napredni tenkova, i na osnovu tog znanja, a sa mogućnostima industrije Srbije, osmislili smo oružje budućnosti. Jeftino, savremeno i efikasno - objašnjava Stojanović.

Konkretno, buduća platforma tenka, pored glavnog agregata, imala bi elektro-motore na svakom točku. Time bi postigla bešumnost na bojnom polju i smanjilo toplotni trag, za potencijalne lovce iz vazduha. Bez isparenja iz auspuha, bio bi gotovo nevidljiv na bojnom polju, a elektronskim modom imao bi minimalne gubitke u prenosu energije na zupčanike.


Oklop bi bio reaktivan, sa senzorima koji puštaju mamac, nešto slično kao što su Rusi uradili na "armati".

- Mi nemamo toliko novca i naši privredni potencijali nisu dovoljno razvijeni da njima pariramo, ali uz određeni razvoj i ulaganje, možemo biti daleko ispred većeg dela ostatka sveta. Sa malo novca da budemo tik uz "armatu" - objašnjava naš sagovornik.

Nova oklopna vozila, sa visoko razvijenom elektronikom, mogla bi da prepozna postavljene mine. Tri člana posade bila bi u kapsulama zaštićena od granata, vatre, ali i radijacije. Metalne kapsule bile bi obložene veoma retkom vrstom tkanine, koja je otporna na fizičke udare.

Inženjerski tim navodi, da zbog skromnog stanja srpske privrede, top bi bio kao onaj na ruskom tenku "T-90", sa izvesnim modifikacijama za smanjenje toplotnog odraza i hlađenje cevi.

- Koristio bi se mobilni komplet od 48 granata, sa četiri različita tipa projektila. Tu bi bili upravljivi projektili, kumulativne rakete, visoko eksplozivni i protivoklopni projektili. Kontrolisala bi se vatra. Unesu se šifre, i automatski se određuje razdaljina mete - kaže Zoran Mrkaja, jedan od infrmatičara u timu.

Inženjeri iz "Serbia tima" tvrde, ukoliko bi se ovaj projekat realizovao, i kada bi počela serijska proizvodnja, cena jednog primerka koštala bi oko pet miliona evra. Time bi se pokrenuli mnogi pogoni pred zatvaranjem, a osnovali bi se i mnogi novi.



SMANjENA SILUETA I BRZINA

PREMA idejnom projektu, budući tenk, bio bi dugačak 9,5 metara, širok 3,8, dok bi imao smanjenu siluetu sa samo 2,25 metara. Top kalibra 125 milimetara, imao bi nagib od - 7 do 30 stepeni. Maksimalna brzina bi mu bila 60 kilometara na sat, a sa punim rezervoarom mogao bi da pređe 550 kilometara. Sa dodatnim tankovima i čitavih 700 kilometara. Mogao bi da se penje uz uzbrdicu od 30 stepeni, da prelazi rovove široke 3,5 metara i prepreke visoke 1,2 metra. Oklopnjak, bio bi težak oko 45 tona.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...uducnosti-

[Бранке]

Наша наменска нема услове ни да сама ремонтује М84-ке а камо ли да прави нови тенк и то још "тик уз Армату"(која је и сама још увек пројекат,а не серијски производ) . . .

Лепа замисао,али од тога нема ништа . . .

[Павле]

Ма овакве вести не треба ни коментарисати.
Ово је у рангу научне фантастике...

[Павле]

Да ли Србија прелази на западну војну технологију?

Оптимално решење за модернизацију ваздухопловства би била куповина хеликоптера од једног произвођача, који год то био, и то због цене њиховог одржавања, каже војни аналитичар Александар Радић коментаришући наводе премијера Александра Вучића да ће Војска Србије ускоро добити четири нова хеликоптера, и то два руска и два „Ербасова“.

С обзиром на старост тренутне ваздухопловне технике, каже Радић, српској војсци је потребно девет транспортних хеликоптера, и то је пожељно од истог произвођача. Како стоје ствари, Србија ће након куповине нова четири хеликоптера на стању имати укупно шест, од којих је један стари Ми-8 и један Ми-17, затим две новије верзије Ми-17 са различитим моторима, као и две „Ербасове“ „Супер пуме“.

Србија купује руске и немачке хеликоптере
Радић куповину две „Супер пуме“ тумачи и као сигнал да Србија прелази на западну технологију, с обзиром да ће бити потребно створити нови систем одржавања хеликоптера.

„То је права ноћна мора када у једној ескадрили имате различите типове хеликоптера. Када прелазите на нову технологију то вас обавезује да створите нови систем одржавања, али финансијски гледано то није исплативо, поготову када је реч о куповини резервних делова“, сматра Радић.

Са друге стране, војни аналитичар Мирослав Лазански смата да куповина хеликоптера и са истока и са запада носи одређену политичку црту, тачније да Србија на овај начин показује да је и даље несврстана.

„То није само одлука на нивоу ’свиђа ми се овај или онај‘, или пак ’овај је јефтинији од онога‘, већ како би се избегле критике од Запада да Србија опет купује оружје од Руса, а ни санкције им не уводи“, истиче он.

Када је реч о руским хеликоптерима, главни уредник листа „Извоз оружја“ Андреј Фролов каже за Спутњик да се цена Ми-17 креће од 13 до 15 милиона долара. Фролов прецизира да руска војна техника има две категорије цена — једна је за стране купце, а друга је за руску војску, али и за потребе чланица Организације за колективну безбедност (ОДКБ). У уговору са Србијом ће, наглашава Фролов, бити коришћене цене као и за руску војску.

Поред тога, Фролов каже да је према најавама реч о два различита модела Ми-17, од којих се један (Ми-171) производи у Улан-Удеу, а други (Ми-17В5) производи у Казању. Према његовим речима, то су првенствено транспортни хеликоптери, мада на њих се могу накачити и ракете али и митраљези.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/srbija/2015081...z3igtXnevp

[Ројалист]

AKCIJA SPASAVANJA FOTELJA: Velika svađa Dikovića i Gašića!
http://www.balkanspress.com/index.php/u-...a-i-gasica#

[Димитрије]

На паради ''корак победника'' ,званични спикер или ти коментатор на самом почетку казује другарице и другови. Ја ни једном војнику нисам видео мрки српски поносни поглед или ти нормалне црте лица како приличи српском војнику. То видимо и у Војсци Републике Српске и у Српској војсци Крајине, а у Србији не што је греота од Бога. Али као што рекох за коментатора на почетку, питање да ли и дан данас знају за Њега ја тврдим не.

---

Упоредите их рецимо са овим ГОРШТАЦИМА. То су срби мрки ВУЦИ, ко од планине одваљени, то је српска војска!!!

[мунгос]

Проблем је југо менталитет. Никакви, млитави, безмуди, немушки, несрпски. "Риба увијек срмди од главе" - а глава не мере бити смрдљивија.

[Димитрије]

Страшни људи ка' стари хајдуци

[Димитрије]

Једна у духу добро суседских односа на овим просторима

[ПРОСВЕТАР]

Упоредите их рецимо са овим ГОРШТАЦИМА. То су срби мрки ВУЦИ, ко од планине одваљени, то је српска војска!!!

Никакви "мрки вуци" се не виде на овом замагљеном видео-прилогу али чињеница јесте да су горштаци увек генетски спремнији од размажених Беееееограђана за предстојећи искушења кроз усиљени марш Србског Народа кроз Историју у СОЈЕДИЊЕНОМ ВОЈНО-КРАЈИШКОМ КРАЉЕВСТВУ СЕРБСКОМ У ПЕРСОНАЛНОЈ УНИЈИ СА РУСИЈОМ, које тек долази неумитно као судбина!

За сада се за

И Н Т Е Г Р А Ц И Ј У

са Русијом једино залаже Велики Војвод Војислав Шешељ, док остали са патриотске стране трабуњају или о некој "неутраааааааалности" или о неком немуштом и недефинисаном "окретању" ка Русији, или пак као Бошко, о некој формули на кашичицу "више Русије-мање Уније", к'о да се ради о неком рецепту за неки колач!

Ну, има Бога....видећемо ускоро шта ће од нас бити!

[Andrejevic]

Da li naša vojska ima planove za neki novi tenk,jači i bolji,ne kažem da M-84 nije dobar,on je odličan tenk,taj nizak profil ga čini teško uočljivim za tenkove sa zapada,međutim treba mu bolja začtita ,nešto kao što ima na M-84AS ili kao što ima Degman,M-84AS je trenutno najmoderniji tenk vojske Srbije,u poređenju sa M-84 je daleko bolji,verovatno je bolji i od T-90 iako iygledom podseća na T-90 i neko bi rekao da kupujemo T-90 od Rusa,međutim Srbiji treba neki novi revolucionarne tenk - srpska armata,neki tenk koji će biti težak sa uočavanje,koji će imati veliku brobojnost,precizan top,veliki vomet ,odličan radar ili šta se već stavlja u tenk,da ima ogromne standarde zaštite posade,nešto što umanjuje štetu izazvanu neprijateljskom granatom ili projektilom itd.
Međutim kao što znamovojska nema NOVCA,da ima novca prvo bi povećala broj top-haubica Nora M-84 ,jer su to najbolji topovi na vuču,a i bili su u samom svetskom vrhu,jer samo 50-tak nije doboljno za odbranu zemlje.Pa bi krenula u razvoj novih tenkova,M-84 je odličan tenk ali u probi 1 protiv 1 na primer sa Abramasom ili sa Leopardom 2,ne bi pobedio,da je na primer Leopard 2 sm na 2-3 naša M-84,tu bi smo pobedili,a koliko vidim od poboljšanja nema ništa,barem da na sve M-84 ugrade bolje topove sa većom probojnosti i sa većim dometom,da ugrade joč neke sisteme,tako nešto,da mi lakše uočimo neprijateljski tenk ili vozilo,da ga lakše nanišanimo i uništimo,da taj M-84 zadrži taj izgled kao što ga već ima,možda sa enkim malim promenama zbog dodavalja sistema itd. da narod ne pomisli da kupujemo od Rusa T-90,već da vidi da imamo svoje tenkove,koji mogu da pariraju koliko-toliko američkim,nemačkim,francuskim itd.